11:48 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    0 602
    Pratite nas

    Epski pesnik Slavko Perošević vratio se u rodni Šavnik nakon gotovo trideset godina boravka u inostranstvu. Malo ko bi rekao da su iz ruke jednog nosioca titule amaterskog vicešapiona Francuske u kik-boksu izašle pesme koje bi jednog dana mogle da predstavljaju „Litijski ciklus“ u Crnoj Gori.

    Šavnik je, kaže Perošević, oduvek bio malo mesto u kojem kao mladić sebe nije mogao da vidi. Razlog svog odlaska ali i ostanka gotovo tri decenije van granica Crne Gore, ovaj epski pesnik smatra da  je najbolje opisao u pesmi „Otac“ stihovima da „surom orlu nije mestu u kavezu.“

     

    Zbog toga se zaputio u Francusku gde je trenirao gotovo sve borilačke veštine. Nakon titule amaterskog vicešampiona Francuske u kik-boksu prekinuo je takmičenja i posvetio se borbi bez pravila, kasnije nazvanom MMA.

    I pored tako burnog života Perošević kaže da je od svog prvog dana u inostranstvu želeo da se vrati. Kakvu Crnu Goru je zatekao nakon tog perioda Perošević nam objašnjava kroz nedavni razgovor sa Vladikom Joanikijem.

    „Pitao me je kako to da govorim istim naglaskom, pišem takvu epsku poeziju, a nisam živeo ovde tolike godine. Rekao sam mu da možda ja ne bih bio takav da sam sve ovo vreme bio u Crnoj Gori. Ja sam ostao blokiran u onom vremenu, što je dobro, ali sam se po dolasku razočarao. Promenile su se sve vrednosti, a politika je unela veliku podelu čak i unutaf familija“, rekao je Perošević.

    Savremeni epski pesnik

    Poeziju je, kaže naš sagovornik, pisao još od osnovne škole, a kao svoj prvi veliki uspeh navodi pesmu koju je napisao u vreme emitovanja serije „Đekna“ i to da bi odbranio „obraz“ ljudi iz kraja u kojem je i sam živeo. Nešto kasnije, dobro poznavanje istorijskih događaja otvorilo mu je put ka stvaranju epskih pesama.

    Slavko Perošević, čuveni narodni pesnik iz Crne Gore
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Posebno poglavlje svaralaštva Peroševića bilo je u vreme održavanja litija.

    Problem je bio samo što nije imao novac da plati guslarima da njegove pesme o velikim junacima i pevaju.

    Ipak, pomogla mu je savremena tehnologija. Od kada postoje društvene mreže, jednom pesniku, kaže on, nije potreban neki velikan guslarstva koji bi opevao tu pesmu da bi ga izneo na glas.

    „Ne kažem da je i tamo lako. Da biste nekog zadržali na fejsbuku da pročita pesmu od 300-400 stihova morate da budete posebni. Ljudi su prepoznali moju hipersenzibilnost bez koje ne mogu da stvaram i dozu iskrenosti i hrabrosti, jer ne može svako da nazove stvari pravim imenom. Trebalo je skupiti hrabrost i napisati pesmu o pukovniku crnogorske vojske koji je išao na proslavu ‘Oluje’“, rekao je Perošević.

    Perošević stvara „Litijski ciklus“

    Posebno poglavlje stvaralaštva ovog pesnika je bilo u vreme održavanja litija. Napisao je oko četrdeset lirskih i epskih pesama, koje bi mogle da predstavljaju novi „Litijski ciklus“. Naglašava da ga je mnogo ljudi zvalo da piše pesme na razne teme ali da to ipak nije moguće.

    „Trudio sam se da izdvojim najupečatljivije ljude, one od kojih vladike u Crnoj Gori žele da naprave simbole, heroje. Svi znamo da borbe bez simbola nema, a najveći doprinos njihovom stvaranju je epska pesma, to je bila moja dužnost. Jedan od njih je svakako deda od gotovo jednog veka koji ide na litije ali su to i crnogorska plemena kao i mala Una za koju me je lično mitropolit Amfilohije zamolio“,  priča naš sagovornik.

    Pesnik-hajduk iz Crne Gore

    Ono što Perošević, međutim, ističe jeste činjenica da ne želi da ga pamte samo kao epskog pesnika koji je pisao stihove. On je, kaže, u tu borbu uneo i sebe.

    „Želeo sam da pokažem pored pesničke i građansku hrabrost, jer je jedno pisati iz izolovane sobe, a drugo je biti pesnik — hajduk. Od prvog dana sam bio učesnik događaja. Sa Vladikom Joanikijem i još maksimalno sedamdeset ljudi bio sam i na Blažovom mostu kada je sporni Zakon izglasan i kada nas je zaustavio kordon policije. Nakon toga bio sam redovni učesnik litija“, rekao je Perošević.

    On kaže da ga je najviše strah da ako se okolnosti promene, svi borci ne padnu u zaborav kao što se to dogodilo mnogo puta u istoriji. Takvim odnosom prema zaslužnim ljudima, kaže on, bila bi poslata poruka da se borbenost ne isplati.

    Narod rešen da odbrani svetinje

    Ovaj epski pesnik kaže da niko nije verovao da narod može da se probudi na ovaj način, ali da svega toga ipak ne bi bilo da neki hrabri ljudi nisu ulili malo nade i oslobodili od straha ostatak stanovništva.

    Slavko Perošević i novinarka Nataša Milosavljević

    „Mi smo čvrsto rešeni da našu veru, imovinu Srpske pravoslavne crkve nećemo dati i da ni jedna druga crkvena organizacija voljom političara neće preuzeti ono što su naši preci stvarali“.

    Vlast je, dodaje on, do sada uspela da progura do sada sve svoje projekte i planove – ušli smo u NATO, priznali nezavisnost Kosova i ohrabreni tim uspesima krenuli su na SPC potpomognuti mentorima iz inostranstva. Svima je u Crnoj Gori, kaže Perošević, jasno da nije ovo sukob mitropolita Amfilohija i predsednika države, već da je u toku vekovni rat istočne i zapadne civilizacije, a da se SPC se posmatra kao eksponent proruske politike na Balkanu.

    „To je daleko od istine. Oni žele da razbiju SPC koja je jedini zajednički element za sve tri srpske države na Balkanu ali i srpsko nacionalno biće. Mi smo narod koji nije prezao kroz svoju istoriju da plati velikim žrtvama taj svoj ponos. U jednoj svojoj pesmi sam i napisao – da smo bili malo manje hrabri, možda bi nas u carstvu zemlje bilo više nego u carstvu neba“, rekao je naš sagovornik.

    Perošević danas živi u Šavniku i vlasnik je ugostiteljskog objekta „Katun“, a sa ponosom ističe da ima i titulu počasnog člana Svesrpskog kozačkog saveza.


    Tema:
    Odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori (796)
    Tagovi:
    svetinje, Litije u Crnoj Gori, zakon o slobodi veroispovesti, Crna Gora, pesnik, Slavko Perošević
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga