02:18 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Kosovo i Metohija (60)
    3504
    Pratite nas

    Uključenje Rusije u dijalog Beograda i Prištine je moguće samo ako svi prihvate proširenje formata pregovora. Za sada tog proširenja nema, kaže ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. O toj temi je, kako ističe, više puta razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ali i sa ruskim zvaničnicima.

    Dačić, u intervjuu za Sputnjik, navodi da se i kad je predsednik Rusije Vladimir Putin bio u poseti Beogradu, kao i kad je predsednik Vučić posetio Moskvu pričalo upravo o mogućnosti da ukoliko bi se širio krug zemalja koje bi učestvovale u dijalogu da je i Rusija spremna da se uključi.

    — I to nije sporno. Međutim, trenutno je format EU plus Beograd i Priština. Uključivanje SAD i Ričarda Grenela, ili Angele Merkel i Emanuela Makrona je do sada tumačeno kao dodatni podsticaj ili elektrošok za dijalog. Svejedno, ako nekad bude na pomolu neki dogovor i ako bude izvestan sigurno je da će taj dogovor morati da prihvati Savet bezbednosti UN, da donese novu rezoluciju i da se naravno u sve to uključi i pet stalnih članica Saveta bezbednosti jer bez njih teško može da se završi ceo taj posao. Međutim, dijaloga sada nema zato što je zbog Prištine prekinut.

    Kako komentarišete novi talas priča o razgraničenju i razmeni teritorija o čemu govore i zvaničnici u Prištini, ali i makedonski predsednik Stevo Pendarovski koji tu ideju odbacuje?

    — Slažem se sa predsednikom Severne Makedonije da promena granica nije uvek idealno rešenje. Samo je pitanje na koji period misli i da li misli na granice Srbije ili na granice njegove zemlje.  Dosta mi je takvih licemernih izjava gde vam neko uzme kuću i kaže da je sada zatečeno stanje i da nema daljih promena. Princip nepovredivosti granica je narušen kad je priznato Kosovo. Prema toma, argument da nema promene granica, koje mi inače ne priznajemo jer su prema Kosovo administrativne linije, jeste pokušaj da se zaustavi negativan efekat onoga što se dogodilo oko Kosova na neke druge zemlje. O tome je trebalo da razmišljate pre nego što se priznali Kosovo.

    Zašto se baš sad priča o tome, jer nastavka dijaloga nema na vidiku?

    — Veliko je pitanje kada će dijalog biti nastavljen zato što se ne zna šta će biti na Kosovu. Mislim da je to bespotrebno otvaranje tih tema. Ali hajde prvo da sprovedemo Briselski sporazum ili Priština nema nameru da realizuje, što dovodi  u pitanje i kredibilitet EU kao posrednika. Nadam da će Đozep Borelj i Miroslav Lajčak uskoro pokrenuti pregovarački proces. Mi smo spremni a naši uslovi su poznati – ukidanje taksi i bilo kakvih recipročnih mera. Čim se to desi dijalog može biti nastavljen, što se Srbije tiče. Ovde je pitanje ko bi na Kosovu nastavio dijalog zbog konfuzije oko toga ko će uopšte formirati vladu i da li će je uopšte formirati.

    Da li na bilo koji način američki izbori mogu da utiču na ubrzanje dijaloga i ko bi za Srbiju bio bolji — Donald Tramp ili Džo Bajden?

    — Svakako da je za srpske interese bila bolja Trampova administracija. Možda bi i neka nova Bajdenova administracija imala neki novi pristup koji bi bio bolji od nekadašnjeg. Srbija ne želi da se meša u izbore u SAD, iako se u naše izbore svako meša. Ali mislim da će na ovim izborima dominirati neke druge teme: Kovid 19, odnos prema Kini, optužbe na račun Obame i Bajdena, optuživaće se Kina. To će biti teška politička borba jer su posledice pandemije u Americi izuzetno teške, ne samo da je bilo mrtvih nego je došlo do velikog broja nezaposlenih.

    A sa aspekta interesa Srbije?

    Srbi u SAD će se bez ikakvog uticaja Srbije opredeljivati i na osnovu procene ko se kako odnosio prema Srbiji u prethodnom periodu. Zato su Srbi naročito u ovom periodu bili više naklonjeni Trampovoj administraciji. Mi smo zahvalni i predsedniku Trampu, i Grenelu što su podstakli neke procese, što prihvataju ideju da treba da dođe do kompromisa koji bi bio u interesu obe strane i što ne smatraju da je to pitanje završeno i da Srbija ne treba samo da prizna nezavisnost Kosova. 

    Ovo je prvi put da je američka administracija imala takav pristup, što je za nas veoma bitno jer otvara mogućnost za kompromise i dogovore. Ali  veliko je pitanje da li će se to desiti, da li će dijalog biti nastavljen i da li će doći do rešenja pre nego što bude predsedničkih izbora. Mislim da je to praktično nemoguće imajući u vidu i postojeću situaciju, i pandemiju, i krizu u Prištini.

    Hoće li biti novih povlačenja priznanja Kosova?

    — Nastavićemo sa tim aktivnostima u skladu sa epidemiološkom situacijom. Sigurno je da je naše legitimno pravo da se borimo za naš teritorijalni integritet i suverenitet. Nikome ne osporavamo pravo da u skladu sa međunarodnim normama razgovara i o ovim temama, ali ne smatramo da je to pitanje rešeno. I zato dok se to pitanje ne reši, dok Kosovo ne bude primljeno u UN mi imamo legitimno pravo da se borimo za naše državne i nacionalne interese.

    Mislite da je realno da Kosovo bude primljeno u UN?

    — Mislim da ako Srbija ima ovakav pristup i ovakav dobar odnos sa Rusijom i Kinom da se to nikad neće desiti. A inače sad je broj onih koji priznaju Kosovo opao ispod polovine tako da Kosovo više nema većinu da postane ni član UN, ni član Interpola, Uneska ili drugih organizacija. Kod UN je još povoljnija situacija za nas jer stalne članice Saveta bezbednosti imaju mogućnost da stave veto. Zato su nam, između ostalog, bitni odnosi sa Rusijom i Kinom da imamo garancije da neko neće Kosovo uvesti u UN na mala vrata.

    Tokom pandemije nam je pomoglo što imamo dobre odnose s Rusijom i Kinom. Ipak, sada kada se otvaraju još dublje geopolitičke podele, pre svega između SAD i Kine, hoće li nas pritiskati da tu saradnju malo prikočimo?

    Svi znaju da mi ne reagujemo na pritiske. Gledamo šta je u najboljem interesu Srbije, ne zato što volimo Rusiju ili Kinu nego zato što volimo Srbiju. Ja bih voleo da imamo takve odnose i  sa SAD, Francuskom, Nemačkom, Britanijom, mi smo spremni ali za to su potrebne dve strane. Do sada nismo imali veliko razumevanje.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Kosovo i Metohija (60)
    Tagovi:
    pregovori, rešenje, dijalog, Kosovo i Metohija, Ivica Dačić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga