20:53 10 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 863
    Pratite nas

    Trampova politika definisana rečenicom „Amerika na prvom mestu“ rezultirala je izlaskom SAD iz brojnih međunarodnih ugovora. I, kao što se na Balkanu Srbija stalno optužuje da je izvor svih zala devedesetih, tako Tramp optužuje Rusiju da je prouzrokovala svaki od ovih postupaka.

    Zbog toga mi najbolje razumemo taj problem, kaže ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko i dodaje:

    — To su dvojni standardi. Što se tiče izlaska iz Sporazuma o kontroli naoružanja i strategijske stabilnosti, to je dugoročno uništavanje svih temelja strategijske stabilnosti koji su stvarani decenijama. Naravno da nema ničeg perfektnog, ali mora da postoji dijalog, bilo da se tiče Kosova ili razoružanja. Kad je reč o čitavoj mreži ugovora, mi smo otvoreni i nismo nikad odustali od dijaloga i razgovora. Ne razumemo zašto je neophodno radi poboljšanja kontrole uništavati ugovor koji postoji. Što se tiče ograničenja strategijskog naoružanja, neophodno je produžiti ovaj ugovor, a u međuvremenu ako ima otvorenih pitanja, rešavati ih u okviru dijaloga. Ako se dođe do rezultata, dve strane mogu dopuniti ili poboljšati ugovor. Što se tiče izlaska SAD iz ugovora o otvorenom nebu, za nas to nije bilo nešto neočekivano. Ista je linija prema uništavanju mreže strateške stabilnosti. Objašnjenje je isto, pronaći neku optužbu, okriviti Rusiju i sad su pronašli neki izgovor da je Rusija koristila informacije dobijene u okviru ugovora radi nišanjenja svog visokopreciznog oružja... A taj ugovor je na početku bio inicijativa SAD. Naravno da, izlazeći, nisu vodili računa ni o interesima svojih saveznika.

    Trampa od početka mandata optužuju za simpatije prema Rusiji. Međutim, odnosi Rusije i Amerike su se upravo za vreme Trampa veoma pokvarili. Sada se to pravda predizbornom kampanjom, uz nadu da će u novom mandatu sve biti bolje. Da li uopšte verujete da su odnosi dve zemlje pitanje predsednika, ili je reč o sistemu koji se ne menja? 

    — Ne želim da ulazim u unutrašnje stvari, ne volim nagađanja, a kamoli da nekom zadovoljimo i dajemo mogućnost za lažna tumačenja. Mogu da kažem da je stav Rusije, koji je više puta potvrđen i generalno, i pojedinačno po nekim ključnim pitanjima međunarodnog razvoja i međunarodnih odnosa, i kontrole naoružanja, i savremenih pretnji i izazova: uvek smo spremni za razvoj dijaloga i saradnju. Ranije smo imali i teške odnose, ali i primere saradnje. Želim sada da podsetim na zajedničku izjavu predsednika Rusije i SAD povodom 75. godišnjice susreta sovjetskih i američkih vojnika na Elbi. Naravno, neophodno je da celokupna saradnja bude bolja. Rusija je u svakom slučaju otvorena. A što se tiče izbora, to je stvar rešenja američkog naroda. Mi bismo gradili veze sa SAD, ukoliko su oni spremni, bez obzira na situaciju i na to ko bude izabran, ali s obzirom pre svega na to da se vodi računa o našim interesima.

    Posledica tih loših odnosa su i sankcije. Prateći rusku politiku, zaključila sam da su sankcije Rusiji zauvek: prvo Džekson-Venikov zakon, pa zakon Magnitskog, pa nešto drugo, treće... Trenutno su sankcije zbog Krima, zbog „Severnog toka“... Ima li šanse da Rusija nekad živi bez sankcija?

    — U pravu ste. Uvek je bilo zapadnih sankcija, i sada, i protiv Sovjetskog Saveza, pa i protiv carske Rusije pre toga. Dodao bih ono što je naš predsednik više puta rekao: od 2014. naša privreda je naučila da živi i da se razvija u takvim uslovima. Sankcije su postale podsticaj za razvoj više grana industrije i poljoprivrede koja je sada onakva kakvu ranije nismo imali. To se odnosi i na takve sfere industrije kao što je visoka tehnologija. Mi smo naučili i sada znamo, i u strategijskom smislu, kako da obezbedimo razvoj i u sadašnjim uslovima ograničenja vezanim za posledice virusa korona. Što se tiče sankcija, mi smo i sada u toku borbe protiv epidemije izneli inicijativu za ukidanje sankcija. Mislili smo, i dalje mislimo, da je situacija sa virusom korona zajednički zadatak i traži što veću saradnju. Mislili smo pre svega na druge zemlje, koje su imale veliku štetu i od sankcija, i od epidemije. Nažalost, nije bilo razumevanja ključnih zemalja i faktora, a ima nade da ova inicijativa, koja je razumljiva i koja je inicijativa dobre volje, jednog dana postane prihvatljiva za sve. Za sada, nažalost, još postoji previše politizacije i sebičnih interesa.

    Kad smo kod politizacije, da pomenemo „Severni tok 2“, pa i „Turski tok“. Da li će Rusija uspeti da završi sve što je planirala uprkos svemu što Amerika radi?

    — Pokušava i postoji interes. U Evropi ima različitih mišljenja i interesa, ali i razumevanja da je ovaj način isporuke gasa neophodan za Evropu i njenu energetsku bezbednost. Naveo bih kao primer nastavak „Turskog toka“. I ovaj projekat je izložen napadima, pa i pritiscima. Bez obzira na to, gradi se. Sada se vraćaju naši stručnjaci. Oni su uglavnom skoro sto odsto poslova uradili ranije, još prošle godine što se tiče gradnje dela gasovoda u Srbiji. Imali su prekid zbog epidemije i restrikcija, a sada se vraćaju i uskoro će biti sve potpuno završeno. Verujem da će sve biti završeno i u Bugarskoj. Ovaj smer je od životnog značaja za obezbeđenje gasa za Balkan, Jugoistočnu, pa i Centralnu Evropu iz Rusije preko Turske. Mislim da će ovaj projekat da živi, bez obzira na pritiske. Biće pritisaka i više i biće snažniji. Sada svako razume da se radi o takmičenju, konkurenciji koja nije tržišna. Mi smo otvoreni za takmičenje i konkurenciju na tržištu, ali ne bismo voleli da neko koristi politički pritisak i svoje odnose sa evropskim zemljama sa ciljem da ostvari prednost za svoje energetske kompanije.

    Da se vratimo političkim pritiscima i koroni. Rusiju su optužili da je poslala pomoć Italiji iz političkih, a ne humanitarnih razloga.

    — Ko to kaže, misli po meri svoje pokvarenosti, meri po sebi. Naravno, naš predsednik i vlada su samo mislili na humanitarne razloge, bez ikakvih političkih razmišljanja. Pružili smo pomoć Italiji, Srbiji. Zadovoljni smo što smo bili korisni i što su naši vojnici dali doprinos poboljšanju epidemiološke situacije. Nastavićemo saradnju.

    Kakva je situacija u Rusiji, pošto Si-En-En kaže da je korona uništila Moskvu?

    — Niko ne kaže da je situacija laka. Epidemija je sada pod kontrolom, i u Moskvi i svugde. Predsednik je ocenio da smo prošli vrhunac. U Moskvi je od početka situacija bila najteža što se tiče broja pozitivnih, ali je sada i tu situacija stabilna. Da ne govorim o tome da smo po broju umrlih na poslednjem mestu u svetu. Otvoreno pružamo pouzdane podatke, svakodnevno, pa i nekoliko puta dnevno. Što se tiče mera stabilizacije, u tako velikoj zemlji kao što je Rusija, stručnjaci su pripremili plan izlaska iz restrikcija u nekoliko faza. Ima regiona koji se osećaju dosta sigurno da mogu da krenu već u sledeći krug. Što se tiče Moskve, ima još restrikcija, ali saobraćaj radi, sve funkcioniše. Najvažnije je da ne dođe do zaokreta unazad. Što se tiče efekata, razrađen je kompleks mera koje obuhvataju i medicinski sektor, borbu protiv epidemije, podršku zdravstva, lekara, socijalni sektor, podršku građanima, biznisu, kompanijama, bankama... Vidi se da to daje rezultat.

    Svedoci smo i velike bitke oko toga ko će napraviti vakcinu. Amerikanci kupuju farmaceutske kompanije po svetu, a Rusija se oslonila na sopstvene snage.

    — Naša medicina na svakom polju delatnosti je otvorena za saradnju, pa i što se tiče istraživanja vakcine i nekih lekova. Naši istraživački instituti već rade medicinske probe vakcine, među njima su naučni centar „Vektor“, Nacionalni istraživački centar za epidemiologiju i mikrobiologiju „Nikolaj Gamaleja“, instituti pod okriljem ruskog Ministarstva odbrane. Najvažnija je saradnja, a ne neko takmičenje ko bi bio prvi, jer važno je da čovečanstvo dobije što pre što efikasniju vakcinu. A to je moguće samo na osnovu saradnje.

    Kad je reč o našim odnosima, oni su zaista na vrlo visokom nivou. Vi ste se ovih dana sreli sa našim ministrom spoljnih poslova i rekli da očekujete nove kontakte. Šta nas čeka u sledećem periodu? Planiralo se i da predsednik Vučić ode u posetu Moskvi...

    — Predsednik Aleksandar Vučić ima poziv i na osnovu tog poziva posetiće Moskvu u vezi sa održavanjem vojne parade povodom 75. godišnjice Pobede. Mnoge stvari, razume se, zavise od normalizacije situacije. U Srbiji je u toku olakšanje ograničenja. Kod nas još postoje restrikcije. Nema letova između dve zemlje. Imao sam niz važnih sastanaka, sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Pogledali smo šta je pred nama u razvoju ekonomskih odnosa na sastanku s predsednicom vlade Anom Brnabić. Pre toga, što je naravno najvažnije, imao sam sastanak i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Rekao bih da sve što smo imali od planova ostaje na dnevnom redu, niko ne odustaje. A kad je reč o realizaciji, što pre se završe epidemija i ograničenja, to bolje. Što se tiče naših projekata, nisu sve kompanije pravile pauzu. Bez obzira na rizik, RŽD je istrajno nastavio da radi. Prikazali su i predsedniku Vučiću ne samo nastavak svoje delatnosti, nego i dodatna dostignuća: završili su vijadukt, tunel i sve što je planirano i rade veoma intenzivno. Što se tiče gasa, rekao sam da se naši stručnjaci vraćaju posle pauze. I u ostalim stvarima ne bih rekao da smo u ovom razdoblju imali zamrznute odnose, a očekujemo sada još intenzivniji razvoj.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Sporazum o otvorenom nebu, parada, virus korona, Severni tok 2, Srbija, intervju, Aleksandar Bocan-Harčenko
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga