06:34 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Hospitalizacija Alekseja Navaljnog (272)
    112755
    Pratite nas

    Izjava nemačke vlade da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni otrovan „novičokom“ je novi korak u  politici eskalacije prema Rusiji, smatra nemački političar Vili Vimer. On upozorava da je reč o doslednoj politici i još jednoj karici u lancu započetom u jugoslovenskom Račku.

    Vimer, bivši potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS i nekadašnji poslanik Bundestaga, tako reaguje na izjavu portparola vlade Nemačke Štefan Zajberta da lekari na klinici „Šarite“ u Berlinu imaju nepobitne dokaze o trovanju Navaljnog supstancom iz grupe hemijskih bojnih otrova „novičok“.

    „Moramo odvojiti stvari: s jedne strane, možemo samo pohvaliti što se preduzimaju sve mere za spasavanje života Navaljnog, u to nema sumnje. Ali postoji jedno ’ali‘: s tim u vezi, postavljaju se pitanja za saveznu vladu. U autoritet stručnjaka iz bolnice ’Šarite‘ nema nikakve sumnje, ali zašto vlada nije uključila u istraživanje neutralne eksperte. U situaciji kada smo već dugi niz godina svedoci zaoštravanja odnosa između NATO-a i Rusije (upravo zbog akcija NATO), bilo bi logično pozvati, na primer, stručnjake iz hemijske laboratorije iz švajcarskog Špica, čiji su reputacija i autoritet besprekorni, i koja, istovremeno, ne može biti umešana u sukob između NATO-a i Rusije. Što se, nažalost ne može reći za Bundesver, koji lično cenim. S obzirom na ovu okolnost, čini mi se da to nije dovoljno i da je trebalo da bude drugačije. Time nemačka vlada navodi na to da se sumnja u njene postupke u novonastaloj situaciji“, rekao je on.

    Ova hemijska supstanca je navodno korišćena tokom pokušaja ubistva bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke. Kao što znamo, oni su preživeli. U isto vreme, neki tvrde da je pokušaj ubistva izvršen po naređenju ruskog rukovodstva. Nemačka vlada je tražila da rusko rukovodstvo iznese svoj stav o slučaju trovanja Navaljnog. Logično se postavlja pitanje: zašto bi rusko rukovodstvo koristilo otrov koji poslednji put nije delovao, i još na javnom mestu, na aerodromu gde svuda vise kamere za video-nadzor? 

    – To su stvari kojima se bave kriminolozi. Može se postaviti pitanje koji bi organi, s obzirom na međunarodni opseg ovog slučaja, mogli sve ovo da urade. Ako je zadatak otkriti šta se zaista desilo, onda verovatno postoje instituti na svetu koji to mogu da urade, jer je to njihov posao. Još tada se u Velikoj Britaniji postavljalo pitanje da li je moguće prihvatiti verziju britanske strane u vezi sa onim što se dogodilo, ili treba uzeti u obzir činjenicu da se u neposrednoj blizini mesta pokušaja ubistva Skripalja, u Port Daunu, nalazi hemijska laboratorija britanske vlade. Sve ove stvari izazivaju veliku zabrinutost javnosti, jer ukazuju na to da ovde deluju snage koje takvim postupanjem prema određenim osobama pokušavaju da isprovociraju napetu situaciju u Evropi.

    Uz to, ne možemo izjavu nemačke savezne vlade posmatrati izolovano od događaja u Minsku i Belorusiji. To su sve stvari na koje obraćamo pažnju, a uzimajući u obzir ono čega smo redovno svedoci pred izbore u SAD – a za šta smo tokom rata u Jugoslaviji svakodnevno nalazili potvrdu – možemo konstatovati da se svaka prilika koristi za podsticanje novih ratova. U Sjedinjenim Državama je nastala situacija u kojoj predsednik Donald Tramp zaista može da bude odgovoran samo za stanje Bašte sa ružama ispred Bele kuće, a izvan toga sve određuje vojni savez demokrata i republikanaca, uključujući i situaciju u Evropi. Američki predsednik bi trebalo da se zapita da li je u stanju da utiče na politiku svoje zemlje. U situaciji kakvu imamo, na nesreću Zapada, i u kojoj nemačka savezna vlada aktivno učestvuje, ima razloga da se zamislimo: da li je pametno da se uoči američkih izbora uključimo u novu konfrontaciju sa Rusijom. Najzad, to je realnost u Evropi i moramo da priznamo da iz nje praktično nemamo izlaza. Ili ćemo se ponašati kao suverena država, ili ćemo morati da igramo po pravilima NATO-a. 

    Nemačka vlada je najavila da će sa partnerima u EU i NATO razgovarati o „adekvatnom zajedničkom odgovoru“ na ove „stravične akcije“. Šta mislite da se pod time podrazumeva i šta će biti dalje? Slede li nove sankcije? Da li će ruske diplomate biti proterane? 

    – Ne želim ni da razmišljam o mogućoj daljoj eskalaciji. Ovo je u velikoj meri izjava „skrojena“ prema interesima Londona. Jer Britanci su u kontekstu „slučaja Skripalj“ videli da u kontinentalnoj Evropi postoje prilično velike sumnje u to da li je neophodan nastavak politike konfrontacije sa Rusijom. Ovo je sada glavni faktor koji smeta onima koji stvaraju nešto što može postati povod za rat. A London je ovde u prvom planu. A kada nemačka vlada da takvu izjavu, u Briselu u sedištu NATO, prihvatiće je sa zahvalnošću, jer to znači da se na Nemce konačno može „izvršiti uticaj“. To nema nikakve veze sa normalnim međudržavnim odnosima i miroljubivom političkom saradnjom. U toku je potraga za razlozima za rat. A već je bilo vojnih incidenata, čiji broj neprestano raste i podseća me na najgora vremena Hladnog rata. U tom kontekstu, takva izjava se samo tako može oceniti.  

    Odnosno, to je mogla biti operacija „pod lažnom zastavom“ koju je izvela treća strana sa ciljem da izazove upravo takvu reakciju? 

    – Sve ste dobro razumeli. Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da se preduzimaju sve moguće mere, uključujući pokušaje ucene gradonačelnika na ostrvu Rigen kada je reč o projektu „Severni tok 2“. Ovo je jedinstvena strategija kojom se bavimo u političkom kontekstu. Koriste se sva moguća sredstva da bi se izazvalo zahlađenje odnosa između Nemačke i Rusije. I bog zna šta će im još pasti na pamet. Najgora stvar u ovoj situaciji je što imamo posla sa prijateljskom državom na istoku našeg kontinenta, prema kojoj se stalno jača pritisak kako bi se unutrašnja politička situacija tamo promenila i kako bi se ona potčinila Zapadu. O ovome sam pisao u zajedničkoj knjizi sa Aleksandrom Sosnovskim. Imamo posla sa doslednom politikom u ovoj oblasti. I na kraju krajeva, Zapad ne može da se pretvara da je ovo izuzetak. To su samo karike čitavog lanca koji je započet u jugoslovenskom Račku, gde se dogodio masakr, a ovaj incident vezan za Rusiju možda nije poslednji slučaj. Definitivno će biti još jedan sličan slučaj. Ovo je inscenirani akt čiji je cilj da nas uvuče u sukob, tako da se savezna vlada više ne može skrivati pod humanitarnom maskom. 

    Pročitajte i:

    Tema:
    Hospitalizacija Alekseja Navaljnog (272)
    Tagovi:
    Sukobi, Istočna Evropa, Rusija, Račak, Aleksej Navaljni, Vili Vimer
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga