00:28 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Sukob u Nagorno-Karabahu (641)
    3477
    Pratite nas

    Sukob u Nagorno-Karabahu, koji je eskalirao krajem septembra odneo je nekoliko stotina života. Uprkos dogovorima postignutim uz posredovanje Rusije, nema stabilnog prekida vatre. Generalni direktor MIA „Rusija sevodnja“ Dmitrij Kiseljov razgovarao je sa liderima Jermenije Nikolom Pašinjanom i Azerbejdžana Ilhamom Alijevom.

    Pašinjanu i Alijevu su bila postavljena ista pitanja i imali su jednako vremena da daju odgovore. Premijer Jermenije je govorio o tome kako ocenjuje trenutnu situaciju, kakvi su podaci Jerevana o broju poginulih i prisustvu stranih plaćenika u regionu.

    Takođe je izneo mišljenje o tome ko i zašto stoji iza trenutnog zaoštravanja sukoba, rekao je na kakve kompromise je spremna jermenska strana i na šta ni pod kojim uslovima neće pristati. 

    Gospodine premijeru, hvala Vam što ste pristali da odgovorite na naša pitanja u ovom teškom trenutku za Jermeniju i čitav svet. Kako ocenjujete rezultate borbenih akcije od 27. septembra? Koliki su gubici strana i ima li mnogo zatvorenika?

     - Situacija je veoma teška. Mnogo je gubitaka sa obe strane. Odbrambena vojska Nagorno-Karabaha se brani, organizuje odbranu i mogu proceniti da je situacija prilično komplikovana. 

    Odnosno, još uvek nije moguće proceniti gubitke strana i broj zarobljenika?

     - Mnogi stručnjaci kažu da je ovo rat bez presedana u 21. veku, jer su u njemu uključene sve vrste naoružanja: tenkovi, dronovi, avioni i helikopteri, oklopna vozila, artiljerija, raketna artiljerija i tako dalje. I puno vojnika i trupa je uključeno u ove borbene akcije. Odnosno, vode se vrlo velike i žestoke borbe, a trenutno se odbrambena vojska Nagorno-Karabaha brani. U stvari, možemo reći da su planovi Turske i Azerbejdžana da blickrigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom trenutno propali. 

    Gospodine premijeru, često slušamo o stranim plaćenicima i teroristima koji se bore na strani Azerbejdžana. Da li imate dokaze za to i da li se stranci bore na strani Jermenije? 

     - O tome već čitav svet govori. Ovo je veoma važan detalj. Važan je jer će pomoći da se razume ko je i iz kojih razloga započeo te borbene akcije. Naravno, postoje direktni dokazi da teroristički borci uz Sirije učestvuju u borbi protiv Nagorno-Karabaha. Ovi video dokazi su već objavljeni na društvenim mrežama i u medijima. I sada je očigledno da je Turska glavni sponzor ovog rata. Turska je angažovala i prebacila ove terorističke borce u zonu sukoba Nagorno-Karabaha. Odlukom i pod pokroviteljstvom Turske odlučeno je da se započne rat i napad na Nagorno-Karabah. 

    Važno je utvrditi zašto. Zato što je bilo očigledno da azerbejdžanska vojska sama nije sposobna da se bori protiv odbrambene vojske Nagorno-Karabaha. Zbog toga je Turska odlučila da angažuje teroriste. Turske trupe nisu uključene samo u vođstvo vojnih operacija, već i direktno u specijalne snage turske vojske. Prema nekim informacijama, u borbene akcije su uključene i specijalne snage pakistanske vojske. I mislim da je učešće barem militanata sa turske strane već dokazano u čitavom svetu, jer mnogi međunarodni mediji o tome već pišu. 

    Vrlo zanimljive informacije su stigle poslednjih dana iz Rusije, sa Severnog Kavkaza, kada su militanti ubijeni u Čečeniji i Dagestanu, i bio je podatak da su ti militanti došli u Rusiju iz inostranstva, da su došli iz Sirije. I ovde vidim direktnu vezu u ovom procesu: militanti iz Sirije su prebačeni iz Turske u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu kako bi započeti rat protiv Nagorno-Karabaha, a sada se već pojavljuju na Severnom Kavkazu. Ovo je vrlo značajna činjenica koja pokazuje da se ova situacija više ne odnosi samo na sukob u Nagorno-Karabahu, već ga je prevazišla u lokalnom smislu. Ovo je već regionalni sukob velikih razmera koji pogađa konkretne interese zemalja u regionu. I mislim da posebno u Rusiji treba biti veoma pažljiv kada je reč o ovome. 

    Što se tiče jermenske strane: naravno, nema nikakvih stranaca koji bi se borili sa strane Nagorno-Karabaha. Možda postoje neki Jermeni koji su došli iz dijaspore da podrže svoje sunarodnike. Ali, naravno, oni se ne mogu smatrati plaćenicima. 

    U moskovskim sporazumima od 10. oktobra pominju se osnovni principi regulisanja situacije. Kako Vi shvatate te principe? 

     - Ovi principi su dobro poznati: pravo na samoopredeljenje naroda, nekorišćenje sile ili pretnje upotrebom sile, teritorijalni integritet. Pitanje je kako strane tumače ove principe, jer se tokom pregovaračkog procesa pokazalo da različite strane različito tumače ove principe. I sada imamo situaciju da je jedan od ovih veoma važnih principa već prekršen. Već sam ga pomenuo. To je nekorišćenje sile ili pretnje upotrebom sile za rešavanje problema u Nagorno-Karabahu. 

    Gospodine premijeru, ako govorimo o kompromisima, na koje kompromise biste ipak bili spremni? I postoji li linija iza koje se ni pod kakvim uslovima nećete povući?

     - Da, naravno, postoji takva linija. To je pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha. Uvek i u svako doba, Jermenija je bila spremna na takav kompromis. A najpoznatija inicijativa je Kazanska inicijativa kada je Jermenija bila spremna za konkretan kompromis. Ali Azerbejdžan je odbio da potpiše ove sporazume, jer on nije želeo i ne želi da prihvati pravo na samoopredeljenje Jermena iz Nagorno-Karabaha. A pravo na samoopredeljenja Nagorno-Karabaha je za nas linija, crvena linija koju nećemo preći. 

    Precizirajte, molim Vas, o kom konkretno kompromisu govorite? 

     - Rekao sam da je Jermenija bila spremna na kompromise. I pitali ste postoji li crvena linija koju nećemo preći. I rekao sam da je to — pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha. 

    O liniji smo govorili, a o nekom konkretnom kompromisu? Da li želite da navedete primer prihvatljivog kompromisa? 

     - Sada su u moskovskoj izjavi navedeni konkretni koraci kako da se obnovi određeni proces pregovora. U okviru ovog sporazuma su već opisani konkretni koraci, i mi smo spremni da preduzmemo takve korake za rešavanje sukoba u Nagorno-Karabahu. Spremni smo za te kompromise, spremni smo za proporcionalne kompromise, na koje je spreman i Azerbejdžan. 

    Hvala, gospodine premijeru. Već smo rekli da se ovaj ratni sukob odlikuje izuzetnom okrutnošću, ta okrutnost je već deo istorije, a oba lidera su postali deo istorije kao učesnici najokrutnijeg rata. Kako biste Vi voleli da ostanete zapamćeni nakon svega ovoga?

     - Ovo nije pitanje neke lične ambicije. Voleo bih da se sukob u Nagorno-Karabahu konačno reši na osnovu kompromisa. Želim da nađemo rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane — Jermeniju, Nagorno-Karabah i Azerbejdžan. I to bi bilo konačno rešenje svega. 

    Gospodine premijeru, postavio sam sve što je planirano. Da li želite da dodate još nešto?

     - Naravno. Odgovarajući na Vaše prvo pitanje, rekao sam da je veoma važno obratiti pažnju na ciljeve koje Turska ima u ovom procesu. Siguran sam da se Turska nakon dobro poznatih događaja sa početka 20. veka želi vratiti na Južni Kavkaz da bi nastavila politiku genocida Jermena na Južnom Kavkazu. Veoma je važno shvatiti da je ovo pragmatičan cilj za Tursku. Ne emotivni cilj, već pragmatični, jer su Jermeni na Južnom Kavkazu poslednja barijera da se Turska proširi na sever, da se proširi na istok i jugoistok, jer sam siguran da je ovo nastavak imperijalne politike Turske. A sve ovo što se sada događa na Južnom Kavkazu treba posmatrati u kontekstu politike koju Turska vodi u Sredozemnom moru, Libiji, Siriji, Iraku, u odnosu na Grčku i Kipar. Kao što sam već rekao, ovo što se sada dešava, ovaj proces je već izašao iz okvira lokalnog sukoba u Nagorno-Karabahu. Turska želi da sprovede preraspodelu Južnog Kavkaza, tačnije da preuzme kontrolu nad celim Južnim Kavkazom i od njega napravi odskočnu dasku za dalje širenje u pravcu severa, istoka i jugoistoka. Mislim da su u ovoj situaciji interesi nacionalne bezbednosti mnogih zemalja već posebno pogođeni, uključujući i Rusku Federaciju. Nisam slučajno istakao tu informaciju koja dolazi iz Čečenije i Dagestana. Odakle ti militanti u Čečeniji i Dagestanu? Da li su to sirijski borci? Očigledno je da su oni došli iz zone sukoba u Nagorno-Karabahu. A pitanje je da li je ovo slučajnost ili planirana akcija čiji je cilj destabilizacija Severnog Kavkaza, kako bi se pažnja Rusije skrenula sa događaja koji se sada odvijaju na Južnom Kavkazu, u zoni sukoba oko Nagorno-Karabaha. Ovo je veoma važan detalj na koji Rusija treba da obrati pažnju.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Sukob u Nagorno-Karabahu (641)
    Tagovi:
    Nikol Pašinjan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga