07:52 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    17710
    Pratite nas

    Bivši predsednik Poljske, osnivač antikomunističkog pokreta „Solidarnost“ i dobitnik Nobelove nagrade Leh Valensa, u intervjuu za RIA Novosti govori o američkim izborima i otkriva da li su svi Poljaci glasali za Donalda Trampa, kako navode pojedini mediji.

    Valensa objašnjava i koja su to tri ključna pitanja o kojima čovečanstvo treba da se dogovori da bi moglo dalje da gradi, kao i o pandemiji virusa korona, o odnosima sa Rusijom.

    Poljske vlasti ne kriju simpatije prema Donaldu Trampu. Kako izbor Džoa Bajdena za predsednika može da utiče na poljsko-američke odnose?

    — Američke demokrate su jako socijalizovane, što znači da je sa ove tačke gledišta njihovo razmišljanje slično našem. Barem mi tako mislimo. 

    Istovremeno moramo zapamtiti jednu stvar: moramo da pomognemo sebi i odbranimo svoje interese, budući da američki političari, u stvari, brane samo svoju korist i, ako im to odgovara, uključuju druge u svoje interese. 

    U isto vreme, američki narod je prilično solidaran. On je zaista pomagao Poljskoj i generalno joj pomaže. Političari su samo i isključivo igrači. I ovako treba gledati na sve američke izbore. 

    Da li mislite da su svi Poljaci, prema saopštenju zvaničnih medija, zaista glasali za Trampa?

    — Ne znam, nisam se detaljno interesovao, ali mislim da su i oni podeljeni. Tramp je bio populista, demagog, pa bi mogao da se dopadne ljudima koje politika manje zanima. 

    Koja je Trampova uloga u istoriji? Zovu ga raznim imenima: najneobičniji predsednik Sjedinjenih Država, rušilac Amerike, heroj, rušilac svetskog poretka, klovn, genije. Kako biste ga Vi nazvali? Da li biste glasali za njega? 

    — Ne! Jer je Tramp bio populista, demagog. Ali što se tiče dijagnoze, i Tramp i naši političari znaju kako da postave prave dijagnoze. U isto vreme imaju problema sa lečenjem. Oni loše rešavaju probleme. Podršku dobijaju populizmom, demagogijom, jer govore o promenama, a ljudi žele promene. Kažu da će biti promena, Tramp kaže da će biti promena i pokušao je nešto da promeni. Ali menjao je nagore, izašao je iz raznih organizacija. Da li ove organizacije rade loše? Slažem se. Ali to ne znači da iz njih treba izaći.  

    To se posebno odnosi na neke sporazume u vojnoj sferi.  

    Vi dobro znate da oružjem koje postoji u svetu možemo deset puta uništiti život na zemlji. Jednostavno nećemo moći da upotrebimo svo oružje koje imamo, jer će život biti uništen. A neki se u ovo vreme prepiru oko jedanaestog puta. Do njega neće doći. 

    Šta se može promeniti u svetu, u svetskoj politici, izborom Bajdena za predsednika SAD? Ko treba da bude srećan, a ko da se plaši?

    — Verovatno će se mnogo toga promeniti. On će se verovatno vratiti mnogim stvarima kojih se Tramp odrekao. Bilo je nekoliko organizacija iz kojih je izašao. Ove organizacije nisu dobro radile. Slažem se. Ali treba ih menjati. Sada je pitanje da li je Bajden došao sa promenama ili će ići starim putem. 

    Kuda sada ide čovečanstvo? Šta on ne bi trebalo da radi?

    — Oduvek sam ponavljao da je umeće političara u tome da pravilno razume izazove vremena u kojem živimo. I na globalnom i na državnom nivou. Naša generacija mora da živi u vremenu kada je prošla era podela na dva bloka, na države, na neprohodne granice. Završila se jer smo stvorili tehnologije koje često ne odgovaraju zemljama. Internet, ekološka pitanja, mnoge stvari se ne uklapaju u granice države. Stoga moramo stvoriti šire strukture. Tako da je taj način života morao da se završi. Kada su naši pradedovi smislili nove tehnologije, stvorili su države i zemlje iz različitih sela. A pošto smo mi smislili takve tehnologije koje sada imamo, moramo povećati strukture. 

    Sada svi osećamo, posebno društvene mase, da su nam potrebni drugi programi, druge strukture. Političari nisu pripremali rešenja. A situacija je takva da je jedno uništeno, a drugo još nije ni stvoreno. I samo smo završili u sredini. Ovo vreme sam nazvao Epohom reči. Epoha diskursa o tome kako treba da izgleda budućnost sveta, kao i budućnost naših zemalja. Svaka zemlja je u prethodnoj epohi imala svoju istoriju, svoje odluke, svoj razvoj, a ovaj razvoj se veoma razlikuje. To otežava stvaranje nečeg većeg, jer je razlika prevelika. Moramo se složiti oko tri pitanja da bismo mogli dalje da gradimo. Prvo: kakvo temelje želimo da postavimo za to novo doba. Svaka država ima različite temelje, pa čak i različite religije. U ovoj Epohi reči moramo odabrati zajedničku osnovu. Neki kratki ustav. Postoje dve mogućnosti. Jedni žele da grade na slobodnim principima: slobodnom tržištu, zakonodavstvu. A drugi kažu da bi prvo trebalo da postoje vrednosti, a zatim slobodno tržište. Kada se dogovorimo o takvom temelju za izgradnju nove strukture koja je veća od zemlje, onda će se pojaviti drugo pitanje: kakav će biti ekonomski sistem. To definitivno neće biti komunizam, jer se nije dokazao ni u jednoj zemlji. Moramo to odbaciti. Ali, sigurno ne ovakav kapitalizam. Jer ovakav kapitalizam je bio dobar za zemlje, za države. Neko je to doba nazvao trkom pacova — to takmičenje među zemljama. Sada, ako radimo nešto veliko i zajedničko, onda je kraj trkama pacova. Slobodno tržište se može ostaviti, ali sve ostalo moramo drugačije da organizujemo. I treći problem je kako se nositi sa demagogijom, populizmom i obmanom političara na nivou većem od zemlje, kada se ne bojimo komšija, ne želimo da ratujemo, dovodimo u pitanje ulogu Boga, nemamo nikakve kočnice i ne bojimo se nikoga. Kako se onda nositi sa obmanom i demagogijom političara? Dakle, imamo tri velika pitanja koja još uvek nismo rešili, ali zasad o njima diskutujemo tek u Epohi reči. Kada se dogovorimo, kada ubedimo jedni druge, onda ćemo započeti izgradnju.  

    Kako se, po Vašem mišljenju, ponašala Evropska unija u borbi protiv pandemije? Mnogi su se žalili na nedostatak solidarnosti, posebno na početku pandemije? 

    — Život nas je iznenadio. Nismo bili pripremljeni, improvizujemo, prestajemo da radimo. To se može učiniti neko vreme, ali predlažem da sednemo za sto i setimo se da će sledeće bolesti biti još gore. Dakle, moramo se brzo pripremiti za izazove koji nas tek očekuju. I ovo treba shvatiti kao trening.  

    Samo kao trening? Zvuči zastrašujuće. 

    — Ovo što se sada događa je da nam je sudbina zapretila prstom: „Slušajte, nećete preživeti sledeću bolest, pa bi trebalo da sednete za sto zajedno, uključujući i Rusiju, i razmislite o tome koja pitanja se ne rešavaju u našim zemljama“. Ova bolest spada u takve teme. Moramo pronaći globalne sporazume, programe, novac, strukture kako ne bismo podlegli sledećem udarcu. 

    Isto je i sa migracijom. Ali eliminišemo granice, tada će doći migranti. A i ovde nam je sudbina zapretila prstom. Suočićemo se sa pravom migracijom, znate kada? Kada budemo otvoreni za Kinu i Indiju. Tada ćete videti šta je migracija. A ovo što imamo sada je samo pretnja prstom. Pripremite se, pronađite efikasna rešenja da biste preživeli otvaranje granica. Ali bezbedno. 

    I zato je neophodno ubrzati diskusiju. Sada imamo najbolje instrumente: internet i druge stvari. Tako da se možemo ubrzati. A do tada političari-demagozi dovode u pitanje odluke, podrivaju strukture, a ostali mirno sede i čekaju nešto što niko ne zna. 

    Da li verujete u vakcinaciju? Da li želite da se vakcinišete?  

    — Zavisi od nekoliko faktora. Znam da su mnoge vakcine spasile ljude od raznih bolesti. Problem je u tome da želimo da su ove vakcine zaista efikasne. I da ne bude da jedan stvara bolesti, a drugi vakcine, jer to takođe može biti. Moramo ovo kontrolisati, i ako je vakcina dobra — primeniti je, a ako je loša — odbaciti je. 

    Ja već imam 77 godina. Proživeo sam svoj život i uskoro ću morati da odem na onaj svet… Tamo je bolje, jer do sada odatle niko nije pobegao. Da je tamo loše, onda bi neko pobegao odatle. S tim u vezi, spremam se za najbolje…

    Vi ste mnogo putovali po svetu. Sada je sva ta putovanja trebalo otkazati? 

    — To je strašno jer sam živeo od tih putovanja. Imao sam dobro plaćena putovanja. Bio sam dobro plaćen za svoja predavanja. Sada je sve ovo stalo i supruga me tera na nekakav posao da bih zaradio za život. 

    Ali Vi ste penzionisani predsednik. 

    — Pa šta! Svakako treba da imamo više novca, a ja ga nemam. 

    Kakav će biti svet posle pandemije? Možda će razumevanje krhkosti svetskog poretka i potrebe za solidarnošću pomoći u rešavanju bar nekih globalnih problema?

    — Ja imam drugo pitanje: da li ćemo se na kraju uopšte dogovoriti ili uništiti život na ovoj planeti. 

    Ili ćemo postići kompromis i biti u stanju da izdržimo izazove, ili nećemo moći i uništićemo život na planeti. Neko je rekao da je već četiri puta bila slična situacija na zemlji, kada dođemo do tačke u kojoj se ne možemo dogovoriti, svet se ruši, nekoliko hiljada godina nema života na zemlji, a nakon nekog vremena se pojavljuju Adam i Eva i sve se opet izgrađuje. A onda opet dolazimo do tog trenutka i ponovo sve uništavamo. Može i tako biti. 

    Da li mislite da sankcije Rusiji imaju efekta? Da li su sankcije kao takve potrebne u savremenom svetu ako ne rešavaju probleme, već ih samo stvaraju?

    — Ovo je greška. Užasna greška. Imali smo puno pozitivnih i negativnih iskustava. Ali Gospod Bog je odlučio da smo komšije. I mi ne možemo pomeriti ni Rusiju, ni Poljsku sa svojih mesta. A ako je ovo izvan naših mogućnosti, onda konačno moramo učiniti naše odnose prijatnim. Težio sam ovome zajedno sa Jeljcinom. A da sam ostao drugi predsednički mandat, ne bi bilo ovih problema. Očistio bih rusko-poljske odnose. Ali nije uspelo. Ako se dogovorimo, imaćemo koristi — i jedni, i drugi. U međuvremenu, naše svađe dovode do toga da treći zarađuje na nama. 

    Amerikanac?

    — Najpre. Ali ne samo on. 

    Da li se Poljaci zaista plaše Rusije i očekuju li od nje vojnu agresiju? 

    — Demagozi i populisti su došli na vlast. Oni traže krivce za svoje neuspehe. Ovo je takva taktika. 

    U strategiji nacionalne bezbednosti je barem tako zapisano da je Rusija glavna pretnja Poljskoj. Kada je predsednik Duda potpisivao ovaj dokument, niko od njegovih mnogobrojnih savetnika mu se nije usprotivio. 

    On čak nije služio vojsku. Šta on zna o strategiji — ovaj Duda? Ovo je nesreća za Poljsku. Sve dok im služi demagogija i populizam, oni na tome zarađuju. 

    Kada postignemo dobre odnose sa Rusijom, biće drugačije i u Evropi, ali i u svetu. 

    Već sam rekao da možemo deset puta uništiti život na zemlji oružjem koje imamo sada, a mi se prepiremo oko jedanaestog puta. Njega neće biti. Stoga je to glup i loš koncept. Naravno, postoje opasnosti, pritužbe i uvrede. Moramo imati makar malo snage da ne bismo napravili nešto glupo, ali sve bolje ćemo razumeti da ovo nije pravi put kojim idemo.  

    Poljsko-ruski odnosi se samo pogoršavaju. Nije ni sa Evropskom unijom sve u redu, ali Nemačka, na primer, kupuje ogromnu količinu gasa od Rusije i gradi „Severni tok 2“ kako bi dalje povećala uvoz. Jednostavno je tako korisno. Zašto poljsko rukovodstvo insistira na tome da je američki tečni prirodni gas jeftiniji od ruskog koji se isporučuje putem cevovoda? 

    — Od Gdanjska će uvek biti bliža Moskva nego Vašington. Stoga će uvek biti isplativije. Istovremeno, moramo postati pametniji, shvatiti da to nije isplativo, da je ovde bliže. Ali sporazumi sa Amerikancima su već potpisani na 20 i više godina. To je zato što imamo tako loše političare koji ne znaju da računaju. 

    Da li mi se učinilo ili se u Vašem rodnom Gdanjsku prema Rusiji i Rusima postupa bolje nego u Varšavi? 

    — Ako govorimo o ruskom narodu, onda ga jako volimo. Takođe volimo da pijemo i mezimo. Naravno, vidite da imamo takve političare. Moramo vaspitavati političare koji će zajedno sa narodom težiti prijateljskim odnosima između Rusije i Poljske. 

    Neophodno je izgraditi normalan put prema Brestu, jer je ovo najvažniji transportni pravac prema Rusiji.  

    Da sam ja predsednik, to bih odavno uradio. Ali izgubio sam na izborima i uspeo sam da uradim samo polovinu posla. Imao sam dobre odnose sa Jeljcinom i sa Rusijom, ali su došli drugi i prekršili moju politiku, učinili me agentom, čak agentom KGB-a

    Gde prvo želite da odete kada se pandemija završi? 

    — Gde god me pozovu. Imao sam mnogo poziva. Naročito na Zapad, ali i na Istok. Tako da ne znam gde, ne znam da li ću dočekati ta vremena. Već imam 77 godina… 

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    intervju, Poljska, Rusija, međunarodni odnosi, politika, pandemija, Leh Valensa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga