22:37 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 28
    Pratite nas

    Procenjuje se da je šteta nastala u turističkom sektoru izazvana pandemijom Kovida 19 ove godine dostigla oko milijardu evra. Ovi podaci su poražavajući pogotovu imajući u vidu da je 2019 bila rekordna godina i da smo prihodovali 1,4 milijardi evra. Imali smo preko četiri miliona turista, a onda je pandemija srušila sve naše planove.

    Ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić u intervjuu za Sputnjik ovako opisuje stanje u sektoru turizma, ističući da je Vlada Srbije preduzela niz mera da pomogne turističkim radnicima a da, kako ističe, vidi svetlo na kraju tunela i da se oporavak očekuje od leta.

    - Prvi set mera, koji smo doneli 10. aprila odnosio se na tri minimalne zarade i čitav set ekonomske pomoći, fiskalnih olakšica i na kreditnu podršku iz Fonda za razvoj. Nakon toga je išla mera ponude zamenskog putovanja koje je spasilo sigurne propasti 95 odsto turističkih agencija u Srbiji jer su one u tom trenutku imale sklopljene turističke aranžmane u vrednosti od 85 miliona evra. Srećom to se nije dogodilo.

    Nakon toga imali smo meru koja se odnosila na pomoć hotelijerima, a kada je nova vlada stupila na dužnost u novembru smo doneli uredbu o subvencionisanju polise osiguranja za dobijanje licence za rad. Javile su se 92 turističke agencije. Poslednja odluka koju je vlada donela je isplata još jednog minimalca i imali smo dva puta po 60 posto za jul i avgust.

    Turistički radnici koji su nedavno protestovali tvrde da je 75 odsto ljudi u tom sektoru izgubilo posao...

    - Možda agencije raspolažu podacima o ljudima koji su bili u sivoj zoni, ali ljudi koji su bili u registru socijalnog osiguranja vezano za turističke i renta kar agnecije smanjen je za 1250 ljudi. Zaključno sa 15.12 broj zaposlenih je3400 a 15.3 je bio 4525. To nije mali broj ljudi ali to je ono što govore podaci. Sve mere koje je vlada donosila pre svega su bile usmerene na očuvanje radnih mesta. A za samo poslovanje turističko-ugostiteljske privrede kroz Fond za razvoj izdvojeno je u toku ove godine preko tri milijarde dinara po izuzetno povoljnim kreditnim uslovima, dve godine grejs perioda, tri godine otpolate, 1 posto kamate. Bilo je više mera koje su usmerene ka turističkim agencijama i 81 turisitčka agencija je uzela tu vrstu kreditnih sredstava. A u ukupnoj masi kroz sve ove mere turističke agencije su dobile direktnu pomoć od preko milijardu osamstosedamdeset miliona. Ne možemo reći da država nije pomogla. Da li je potrebno više? Uvek je potrebno više. Mi sada imamo situaciju i da su druge delatonosti ugrožene i da je pomoć turističko-ugostiteljskoj privredi nesrazmerna s obzirom na njen doprinos BDP-u. Verujemo ipak da su ove mere zalog za budućnost koja čeka turizam u Srbiji nakon ove pandemije.

    Vidi se svetlo na kraju tunela

    Kakve su prognoze, kad ćemo se vratiti na zelenu granu?

    - Očekujemo da dođe do stabilizacije krajem godine, odnosno verujemo da će već tokom letnje sezone situacija biti mnogo drugačija. Jer stižu prve vakcine. To nam uliva nadu da se vidi svetlo na kraju tunela i da neizvesnost u kojoj smo živeli će ipak proći.

    Ali povratak na staro prema svetskim prognozama biće tek 2024?

    - U kapacitetu koji je postojao, da bismo se vratili na rekordnu 2019 sigurno će nam biti potrebne dve-tri godine. 

    Zimska sezona uveliko traje, skijališta rade. Kako se tu obezbeđuje poštovanje mera zaštite od Kovida?

    - Na prvom mestu nam je zdravlje ljudi. Situacija u našim ski centrima je vrlo striktna, inspekcija na terenu konstantna. Već smo izrekli i 17 mandatnih kazni, jedan objekat je dobo zabranu obavljanja delatnosti. Želimo da pošaljemo poruku da nećemo tolerisati neodgovorno ponašanje.

    Dokle se stiglo u privatizaciji banja?

    - To je vrlo izazovan posao zato što su u jednom periodu naše istorije kroz različita zakonska rešenja banje podeljene na specijalne bolnice i deo koji se bavi komercijalnim uslugama. Tu je i pitanje naših nacionalnih bogatstava koja ne mogu biti prodati. Važno je da je vlada prepoznala da je to ogroman resurs za razvoj našeg zdravstvenog turizma koji mora biti odvojen od lečenja. I u tom pravcu se ide. To nije jednostavan put ali verujem da ćemo u narednih godinu-dve doći do sistemskog rešenja.

    Ruski lanac Mere otvara prodavnice na 15 lokacija

    Kad je reč o trgovini, dolazi nam ruski trgovinski lanac Mere, znate li već gde će biti njihovi objekti?

    - Znamo. Jako se radujemo što ruski lanac dolazi. Mere je planirao da otvori prodavnice na 15 lokacija i već polovinom januara se očekuje da pre svega u Kruševcu, Batajnici, Subotici budu otvoreni ti objekti a kasnije i na ostalim lokacijama. Za nas je to značajno jer će doprineti većoj konkurenciji od čega profitiraju potrošači.

    U oblasti telekomunikacija mnogo se priča o 5G mreži. Premijerka Ana Brnabić je rekla nedavno da mi nastavljamo rad na toj mreži...

    Nastavićemo da radimo na planovima za implementaciji 5G mreže u Srbiji. Ali do trenutka kada ćemo pričati o dobavljačima treba da prođe dosta vremena. Prva stvar je da se uradi aukcija spektra koji je neophodan za 5G mrežu. Pet G mreža je inače pre svega usmerena ka industriji. Postojalo je veliko interesovanje mobilnih operatora da se ide na aukciju. U međuvremenu desio se Kovid i to je dovelo do odlaganja aukcije. Interes države je da a kroz prodaju tog spektra prihoduje u budžet, ali ako imate ekonomsku krizu jasno je da ne možete prodati spektar po najvišoj ceni. Verujemo da će krajem sledeće godina situacija biti drugačija i da ćemo moći da idemo sa aukcijom spektra 5G za neke pilot zone tamo gde postoji interesovanje industrije da se u to ulaže. Ići na aukcije i prodavati spektar u bescenje nema opravdanja. 

    Šta su prvi zadaci za sledeću godinu?

    Uredba o vaučerima. Pored toga, radićemo na konkursim za turističku infrastrukturu, radimo na digitalizaciji turističke ponude jer smatramo da će posle Kovida vladati nemilosrdna konkurencija. Moramo rebrendirati Srbiju kao turističku destinaciju.

     

    Tagovi:
    Tatjana Matić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga