Komentari i Analitika

Odluku Evropske unije da ne uvodi sankcije Moskvi zbog incidenta sa ruskim i ukrajinskim brodovima u Kerčkom moreuzu ruski eksperti tumače kao signal Vašingtonu koji stoji iza tih provokacija, ali istovremeno kritikuju Brisel zbog nepriznavanja ruskih granica duž Krimskog poluostrva i dvojnih standarda.

Moskva je sebi za doglednu budućnost postavila smeo i veliki cilj — stvaranje Velike Evroazije, tvrdi analitičar lista „Azija tajms“ Pepe Eskobar. U toj potpuno novoj paradigmi Rusija ima posebnu ulogu mosta koji povezuje ekonomske, političke i kulturne sisteme raznih zemalja, navodi on.

U danu kada je međunarodna javnost upirala oči u Balkan zbog formiranja vojske samoproglašenog Kosova, pa je zbog toga i mogućeg ponovnog udaranja u ratne bubnjeve u ovom delu Evrope zabrinutost pokazao čak i generalni sekretar NATO-a, u Americi su potencijalno ratno žarište na ovim prostorima videli na drugoj strani.

Albanci u različitim državama regiona rade ili na formiranju novih vojnih struktura ili na većem prisustvu u postojećim. Imajući u vidu da se Kosovo graniči sa severom Makedonije, gde živi mnogo Albanaca, stvaranje kosovske vojske može da dovede do promene postojeće situacije.

Novoformiranu vojsku na Kosovu vodiće bivši visoko pozicionirani teroristi OVK, pod čijom komandom su Srbi ubijani, mučeni i sakaćeni, kaže za Sputnjik Milovan Drecun, šef skupštinskog odbora za KiM.

Nedavno su gotovo svi mediji brujali o jednom incidentu o Ujedinjenim nacijama. Naime, srpska humanitarna organizacija „28. jun“, koja ima konsultativni status pri Ujedinjenim nacijama, iskoristila je svoju poziciju da govori o krizi na Kosovu i Metohiji.

„Uža Srbija ne bi trebalo da strahuje jer je vojska Kosova minorna snaga u odnosu na vojne kapacitete sa kojima Srbija raspolaže. Ali ona može da bude problem za srpski narod na severu Kosova“, kaže Miroslav Lazanski, novinar Politike.

Izgleda da ćemo preskočiti i narednu godinu kada je u pitanju borba protiv bele kuge. U budžetu za iduću godinu nema sredstva za finansijsku podršku porodicama sa decom, pa će nam sigurno trebati više od planirane decenije da vidimo prve rezultate demografskih mera.

Da li će nas NATO zbog mogućeg sukoba sa kosovskim paravojnim snagama ponovo bombardovati? Možda će nas bombardovati, ali zbog Albanaca zasigurno neće, jer to nije uradio ni 1999. godine.

Uprkos „preživljavanju“ Tereze Mej na čelu britanske vlade, ni danas nije jasno da li će se „bregzit“ održati po postignutom, ali nedovoljno razjašnjenom sporazumu, ili bez sporazuma, čak i da li će uopšte doći do razlaza Velike Britanije i Evropske unije.

Zastave SAD u Prištini pokazuju da je evropska politika na Kosovu propala, a izražava se zahvalnost za oklopna vozila koja su stigla uoči formiranja vojske. I to nije sve.

„Ja ne bih mogla da stojim u sudu i da kažem da mi je ovo sa ’Ilustrovanom‘ nanelo veliku duševnu bol. Ne. Jedino što mi nanosi bol je briga da ovi ljudi ne rade u sadejstvu sa nekim ljudima koji se trude da se ne sazna ko je ubio Slavka i da se to ne obelodani“, kaže novinarka Ljiljana Smajlović.

Žrtva jednog od kafkijanskih procesa aktuelnih ovih dana u Srbiji mogao bi da bude vaterpolo klub Partizan — sedmostruki evropski šampion, osvajač 29 titula prvaka Srbije i Jugoslavije i 26 nacionalnih kupova.

Oštra pretnja američkog predsednika Donalda Trampa vođama demokratske većine u Kongresu, da će američki predsednik blokirati rad federalnih institucija ukoliko mu najviše američko zakonodavno telo ne odobri sredstva za izgradnju zida na meksičkoj granici, obećava zanimljivu političku 2019. u SAD.

Teško da će novo ekonomsko vanredno stanje koje je u Francuskoj proglasio njen predsednik Emanuel Makron nešto bitno promeniti. Probao je to, bez uspeha, i bivši predsednik Fransoa Oland. Kozmetičke promene su nedovoljna odbrana od problema koje generiše surovi sistem liberalnog kapitalizma.

Iako bi Bošnjaci i Hrvati u BiH rado priznali Kosovo da nije veta srpskog člana Predsedništva za takav potez, odluka Prištine o povećanju taksi za bosansku robu naišla je na opštu osudu u Sarajevu. Razlog je ekonomska šteta koja se već meri milionima konvertibilnih maraka.

Dva ruska strateška bombardera Tu-160 „beli labud“, koja mogu da nose nuklearno naoružanje, doletela su u Venecuelu, što je izazvalo nezadovoljstvo u Vašingtonu. Američki državni sekretar Majk Pompeo je slanje strateškog nosača aviona nazvao „nepotrebnim trošenjem državnog novca“.

Globalni sporazum o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama napor je koji UN čine da bi osigurale bezbednost migrantima, ali brojne zemlje nisu zadovoljne nacrtom sporazuma koji treba da bude potpisan u Marakešu. Pored toga što se države žale da im se time ograničava suverenitet, u sporazumu postoji i ograničenje demokratskih sloboda.

Posle odlaganja glasanja o sporazumu sa EU o „bregzitu“ u britanskom parlamentu, poslanici su britansku premijerku Terezu Mej ponizili i „kao krpu je razvlačili po parlamentu“, što je bila retka pojava, kaže za Sputnjik Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona.

Srpska dipomatija trebalo bi da prestane da samo reaguje na situacije, ona bi u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije trebalo da zauzme proaktivan stav, kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.