Kamenovanje sinagoge i paljenje izraelske zastave u gradovima u Nemačkoj, ali i sukob pristalica Palestinaca i Izraelaca u Njujorku govori da izraelsko-palestinski sukob nije ostao u okvirima Bliskog istoka. Pitanje je – mogu li dešavanja u Pojasu Gaze otvoriti put ka eskalaciji incidenata širom Evrope i sveta?

Suština dijaloga o budućnosti BiH, koji je svojom odlukom i formalno inicirala Narodna skupština Republike Srpske, je da ustav BiH, koji je sastavni deo Dejtonskog sporazuma, konačno postane „vlasništvo građana“. Samo je na taj način moguće obezbediti stabilnost BiH. Alternativa dijalogu je kriza i zamrznuti konflikt što nikome nije u interesu.

Nova platforma prištinske vlade za pregovore sa Beogradom je nerealna i Kurti to dobro zna. On će insistirati na njemu jer je to deo taktike kojom Albanci pokušavaju da izbegnu obaveze koje su prihvatile prethodne vlade, kao i da odugovlače nastavak pregovora. Tako Kurti iz ekstrema ide u još veći ekstrem i na neki način čini i uslugu Beogradu.

Turska pokušava da se predstavi kao glavni zaštitnik Palestinaca među islamskim zemljama. Međutim, pod velikim je znakom pitanja da li će uspeti da mobiliše ceo islamski svet protiv Izraela, kaže Milisav Paić, predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga povodom poslednje izjave turskog lidera u vezi sa eskalacijom sukoba između Izraela i Palestine.

Situacija u Izraelu je toliko osetljiva da trenutno može da dođe do zaoštravanja i neočekivanog razvoja događaja, ali su ipak veće šanse da se to ne desi. Izraelska policija je odlučila da promeni rutu tradicionalnog Marša zastave kroz delove grada gde žive Palestinci što je znak da je pritisak SAD  dao rezultat i da je najgore prošlo.

Uz sve specifičnosti Boke Kotorske, lokalni izbori u Herceg Novom ukazuju na nekoliko trendova primenjivih na celu Crnu Goru. Dok su Demokrate i lokalna Novska lista najveći dobitnici, DPS Mila Đukanovića su najveći gubitnici izbora i njihova popularnost će nastaviti da pada.

Susret ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Džoa Bajdena kao da postaje sve izvesniji, barem na rečima, i mnogi ga upoređuju sa „istorijskim samitima“ koje su, u prošlom veku, s vremena na vreme organizovali šefovi dve sile.

U Srbiji je pri kraju velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira ikada sprovedena kod nas, a sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan, da su rafovi puni falsifikata, kaže za Sputnjik predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljub Živadinović.

Podrška Džozefa Bajdena inicijativi da se farmaceutske kompanije odreknu patentnih prava na vakcine protiv Kovida-19 politički dobro zvuči i usmerena je na američke unutrašnje političke potrebe. Ali, ukoliko ovakva odluka bude usvojena u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, stvorio bi se presedan, koji bi prevazišao okvire pandemije.

Uprkos rastućim zapadnim pritiscima, prema najnovijoj anketi, trećina građana Srbije smatra da bi u spoljnoj politici zemlje prioritet trebalo da bude Rusija, iza koje značajno zaostaje Evropska unija, a oko 39 odsto čak smatra da bi u Srbiji trebalo da postoji ruska vojna baza.

Ako je verovati oduševljenju nemačkog „Špigla“, pospani Džo Bajden, kako ga je zvao njegov prethodnik Donald Tramp, imao je „start iz snova“ i „impresivnih prvih 100 dana“ na mestu predsednika SAD. Ali zašto je, onda, on drugi najnepopularniji predsednik posle 100 dana mandata od 1945? A šampion u toj kategoriji, Tramp, planira povratak na scenu...

Lokalna samouprava ima još dve nedelje da se odazove javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu novca za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Potom sledi poziv građanima da se prijave za pomoć u zameni stolarije i ugradnji izolacije.

Drastičan porast nasilja prema Amerikancima poreklom sa Dalekog istoka nije toliko povezan sa pandemijom koronavirusa, koliko je rezultat latentnog sukoba između marginalnih grupa koje se bore za skromne resurse. Posebnu mržnju prema Amerikancima poreklom sa Dalekog istoka gaje Afroamerikanci.

Lokalni izbori u Herceg Novom održavaju se u nedelju, a po mišljenju mnogih koji prate političke prilike u Crnoj Gori, na njima najviše šanse za pobjedu imaju partije koje sada tvore parlamentarnu većinu u crnogorskom parlamentu.

Zapad, preko Valentina Incka stvara histeriju oko takozvanog „mirnog razlaza u BiH“, jer će se, u promenjenim geopolitičkim okolnostima, i Srbi i Hrvati izboriti za svoja prava. Zapadu bi verovatno više odgovaralo da Srbi pričaju o „ratnom razlazu“ jer ovako niko ne može da ospori njihove zahteve za poštovanjem građanskih prava.

Suosnivač „Majkrosofta“, milijarder Bil Gejts, opet je u vrhu svetske pažnje, a prašinu u medijima i na društvenim mrežama ovog puta nije podigao ni svojim izjavama u vezi sa pandemijom kovida-19, ni kao zvezda brojnih teorija zavere, već objavom da se on i njegova supruga Melinda razvode. Pitanje je - zašto javnost toliko intrigira Gejtsov razvod?

Brza pruga od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, izvesno je, u mnogome će menjati Srbiju. Uostalom, kao i svaki veliki infrastrukturni projekat koji je zahvaljujući mnogo boljoj i bržoj komunikaciji osim privrednog napretka, uvek imao i sociološki i kulturološki značaj. Koji su to projekti zauvek promenili našu zemlju?

Skandal koji se na Vaskrs dogodio u Borovu nastanjenom najvećim delom  srpskim stanovništvom, kada je grupa muškaraca išla ulicama vičući "Ubij Srbina", plod je dnevne politike u Hrvatskoj koja pothranjuje ustaštvo na otvoren način, smatra predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivšeJugoslavije, Dušan Čelić.

Da je mogućnost da Narodna skupština „odmrzne“ obavezu služenja vojske sve izvesnija govore informacije da Generalštab Vojske Srbije priprema model služenja vojnog roka kojim je planirano da on traje do šest meseci. Sagovornici Sputnjika su ovim povodom jednoglasni i kažu – bilo je krajnje vreme, a razloga je, kako navode – puno.

Izjava premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija koji je uz navodno dobru volju za nastavak razgovora s Beogradom u junu izneo kao uslov „četiri koraka“ zapravo onemogućava nastavak dijaloga, ocenjuje predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, uz poruku da Kurti treba da se suoči s realnošću.