Što više Milo Đukanović bude razvlašćivan, veće su šanse da DPS zauzme ulogu istinske opozicije. Međutim, u narednim danima i nedeljama, a možda i mesecima, ova partija, koja je trideset godina vladala Crnom Gorom, pokušaće da izazove nove podele i minira novu crnogorsku vlast.

Tik-Tok, Huavej, 5G mreža, Severni tok 2, samo su  neki od nedvosmislenih pokazatelja da je američka ekonomska agresija zamenila onu na vojnom polju. Po oceni ekonomskog konsultanta Mahmuda Bušatlije, to nije samo posledica geopolitičkih globalnih promena, nego i činjenice da SAD gubi moć prve ekonomske sile koju bi da zadrži ekonomskim ratovima.

Svetlanu Tihanovsku Brisel ne smatra zvaničnim predstavnikom vlasti Belorusije, ali je vide kao predvodnika opozicije i sa njom pregovaraju o eventualnim odnosima ukoliko bi ona došla na vlast. Sledeći korak bi bio da postupe kao Amerikanci u slučaju Venecuele. Za sada se to još nije desilo, ali neke stvari ukazuju da Evropska unija ide ka tome.

Ideja Ričarda Grenela da SAD učestvuju u obnovi zgrada beogradskog generalštaba, srušene u američkom bombardovanju 1999. ponižavajuća je i u njoj se u punom smislu vidi američki imperijalizam – prvo te bombarduju, pa te posle obnavljaju.

Ovogodišnje 75. Jubilarno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija obeležava se, zbog pandemije koronavirusa, neobično – svetski lideri, umesto da budu prisutni u Njujorku, obraćaju se putem video poruka. Zbog toga izostaje ono što je na tako velikim skupovima i najzanimljivije – sastanci na marginama, odnosno „kuloarska diplomatija“.

Tramp je postigao šta je hteo pokazavši mišiće Kinezima usred predizborne kampanje, a Kina ima razloga za zadovoljstvo jer njena aplikacija Tik-Tok ostaje i dalje na američkom tlu, komentariše za Sputnjik nekadašnji dopisnik iz Amerike, Milan Mišić neočekivani obrt u ovom slučaju.

Američki predsednik uzburkao je javnost najavom na predizbornom skupu u Severnoj Karolini da bi mogao da donese izvršni nalog i spreči Džozefa Bajdena da se kandiduje za predsednika na izborima u novembru. Poruka je uzburkala SAD iako nije zasnovana na zakonima i Ustavu.

Kada Donald Tramp izjavi da je Vašingtonskim sporazumom zaustavio viševekovno „masovno ubijanje“ Srba i Albanaca, nameću se dva zaključka: Ili ne zna šta govori, ili, kao uspešan trgovac, Amerikancima pred izbore želi da proda proizvod koji je celog života najuspešnije prodavao – sebe i svoje „uspehe“.

Izborom devetog člana Vrhovnog suda, umesto nedavno preminule sutkinje Rut Bader Ginzburg, Donaldu Trampu se pruža mogućnost da u ovoj, najvišoj instituciji sudske vlasti u Americi, učvrsti konzervativnu većinu koja bi mogla da odluči i ishod predstojećih predsedničkih izbora.

Da američki predsednik Donald Tramp smatra Antifu za jednog od najljućih protivnika Amerike i američkog načina života i nije skorašnja vest. Ono što je novo jeste njegova namera da Antifa bude proglašena za terorističku organizaciju – poput Al Kaide. S time se, međutim, ne slaže šef FBI Kristofer Rej.

Rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva na dodatne sankcije Rusiji zbog navodnog trovanja blogera Alekseja Navaljnog deo je geopolitičkog instrumentarijuma Zapada, gde se pod kišobranom brige za ljudska prava ostvaruju geopolitički ciljevi i gde dokazi o nečijoj krivici i istina uopšte nisu važni, smatra politikolog Aleksandar Pavić.

Izgleda da, posle trijumfa hrvatskog nacionalizma do koga je došlo kada je ostatak ostataka srpskog naroda dobio predstavnike koji su spremni da slave „Oluju“ i, sa druge strane, činjenica da su Hrvati potpuno marginalizovani u BiH, dovodi do toga da postoji širok prostor za saradnju Srbije, Srpske i Hrvatske za očuvanje izvornog Dejtona.

UAE i Bahrein su prekršili veliki tabu u arapskom svetu, jer je do sada bilo gotovo nezamislivo da se bilo kakvi javni odnosi održavaju između arapskih zemalja i Izraela, pa čak i kod država poput Egipta i Jordana koje imaju potpisane mirovne sporazume sa Izraelom. Zato su „Avramovi sporazumi“ važna stepenica u promeni stanja na Bliskom istoku.

Ako je namera hrvatskih vlasti da zaista počnu sa ekshumacijom srpskih žrtava ustaškog terora iz Drugog svetskog rata, takvu odluku bi trebalo pozdraviti. Međutim, zbog dosadašnje prakse ekshumacije srpskih žrtava u Hrvatskoj, postoji bojazan da će stvari dobiti sasvim drugačiji tok.

Njegova prednost bila je u tome što je bio čovjek iz naroda. Momčilo Krajišnik bio je nezamenjiv neimar zakona i instucija. I oni koji su ga u po nečemu osporavali, priznavalli su mu velike zasluge za izgradnju sistema, institucija i zakona kroz rad parlamenta. To će se kasnije pokazati presudno važno za opstanak i današnji status Republike Srpske.

Dan kada je 1918. srpska vojska probila Solunski front i oslobodila otadžbinu i naterala Centralne sile da zadrhte, jedan je od najznačajnijih datuma srpske nacionalne istorije XX veka i jedan od najvažnijih u čitavoj povesnici srpskog naroda.

Samo pominjanje da bi Srbija mogla da bude jedan od nosilaca Nobelove nagrade je laskavo i kada ne bi bilo toga da nagradu treba da delimo sa Kosovom, bilo bi razloga za radovanje. Ali, postoji ta podvodna mina - da nas lakše navedu da načinimo i korak broj dva u kome mi sve gubimo, a druga strana sve dobija. To je nešto što treba da nas upozori.

Pregovore između avganistanskih vlasti i talibana koji su počeli u Dohi, sa ciljem obezbeđivanja trajnog mira u Avganistanu i povlačenja američkih i NATO trupa posle skoro 19 godina, državni sekretar SAD Majk Pompeo nazvao je istorijskim. Međutim, pitanje je da li će oni biti samo još jedan poen za Trampa ili mogu doneti istinski mir za Avganistan.

Planiranim zakonom o trgovini sa Severnom Irskom Velika Britanija našla se u pravno-političkom klinču sa Evropskom unijom jer London time, na neki način, pokušava da izvrda sporazum koji je 24. januara postigao sa Briselom o uslovima napuštanja Unije, kaže Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije. Pitanje je - šta će biti odgovor Brisela?

Italijanske političke partije imaju još malo vremena da osvoje naklonost birača na regionalnim izborima koji se održavaju 20. i 21. septembra. Neizvesnost ishoda izbora povećava i činjenica da su oni, umesto u aprilu za kada su bili planirani, usled pandemije pomereni za jesen, a glavno pitanje je — mogu li prekrojiti političku mapu Italije?