20:52 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Deca na času ruskog jezika

    Dve decenije štrajka srpskih prosvetara

    © Sputnik / Andrej Iglov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 111
    Pratite nas

    Srbija je danas zemlja sa gotovo najvećim odlivom mozgova u svetu. Uskoro će ostati samo stari i neobrazovani.

    Od 1993. gotovo da nije bilo školske godine tokom koje su svi časovi trajali 45 minuta. Štrajkovi sa časovima skraćenim na 30 minuta, uz povremenu potpunu obustavu nastave, postali su konstanta srpskog školstva. Aktuelni štrajk prosvete, koji je debelo zagazio u treći mesec, samo je jedan od mnogih koji su zadesili srpsko školstvo.

    Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Dragan Matijević kaže da će se štrajk prosvetara nastaviti, a da eventualni prekid zavisi od Ministarstva prosvete.

    „Nemamo nijedan razlog da prekinemo štrajk, budući da imamo najmanje plate u javnom sektoru. Nedavno je premijer rekao da je prosečna plata u Srbiji prešla 50.000, a naša je pala ispod 40.000 dinara“, kaže Matijević za Sputnjik.

    Od poslednjeg povećanja plata u prosveti, 2008. godine, njihova realna vrednost je stalno padala, a samo su jednom za to vreme, 2011. godine, plate prosvetara usklađene sa rastom cena na malo. U tom periodu bilo je nekoliko povećanja plata u javnom sektoru koja su zaobišla prosvetu. Ali ih smanjenje plata (i penzija) nije zaobišlo.

    „Našli smo u budžetu sredstva koja bi mogla da pokriju vraćanje naših plata na prethodni nivo, ali se Vlada Srbije ponaša kao da joj je jedino stalo da nam otme tih 20 miliona evra na godišnjem nivou, ne razmišljajući koliko gubi na duge staze. U poslednjih deset godina, oko 6.000 doktora nauka napustilo je Srbiju, što će državu dugoročno koštati šest milijardi evra. Ako se nastavi trend odlaska najškolovanijih, Srbija će za neku godinu postati država staraca i neobrazovanih“, ocenjuje Matijević.

    U prilog toj tvrdnji govori činjenica da je Srbija šampion u odlivu mozgova. Preciznije, od 144 zemlje na svetu, samo tri imaju veći odliv mozgova od Srbije. Prosvetari smatraju da je i to rezultat odnosa države prema prosvetnim radnicima. Zbog takvog odnosa, prosvetni radnici su već dve decenije „socijalni slučajevi“.

    „A kako da ne štrajkujemo? Svestan sam kako to utiče na đake, ali stanje u prosveti je užasno. Otkad radim, već 15 godina, stalno nam se smanjuje plata. Živimo sve gore. Imali smo dva povećanja plata, za vreme ministara Gaše Kneževića i Slobodana Vuksanovića, i ne znam koliko smanjenja. Sa nezaposlenom suprugom i dvoje dece,  samo mi još nos viri iznad vode“, kaže Aleksandar Lazić, profesor Srednje medicinsko-tehničke škole „Žikica Damnjanović“ iz Smederevske Palanke.

    Podseća da su u poslednje dve decenije, ne samo zbog štrajkova, nego i zbog nestanaka struje ili grejanja u školama, učenici često imali skraćenje časova. Tako je, na primer, u Srednjoj školi „Goša“ u Smederevskoj Palanci sedam godina (od 1993. do 2000. godine) bila skraćena nastava zbog nedostatka grejanja. Na nivou Srbije, najgore je bilo 1999. godine, jer tokom bombardovanja tri meseca nisu škole radile, a ostatak školske godine učenici su imali skraćenu nastavu.

    Uskoro će ostati samo stari i neobrazovani
    Uskoro će ostati samo stari i neobrazovani
    Danas, u nekim mestima, nemoguće je normalno odvijanje nastave i bez štrajkova, čak i kad imaju i struju i grejanje. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ima oko 1.000 seoskih škola koje nemaju mokri čvor, a đaci i osoblje koriste usluge poljskih toaleta. Primera radi, u opštini Smederevska Palanka, udaljenoj manje od 80 kilometara od Beograda, u svim selima sem jednog đaci koriste poljske toalete.

    Uz sve to, budžetska odvajanja za obrazovanje u Srbiji su među najnižima u i u Evropi i u regionu, što je, kako smatraju sindikalisti, drugi ključni problem prosvete u Srbiji.

    Aleksandar Lazić, koji je sa 42 godine pripadnik poslednje generacije koja je osnovnu i srednju školu završila bez „skraćivanja časova“, kaže da je svestan kakve to posledice ostavlja na đake.

    „Đacima koji pohađaju časove od pola sata pojednostavljuje se gradivo i njih je nemoguće objektivno ocenjivati. Takva deca ne steknu prave radne navike i imaju poremećaj pažnje. Zbog njih su se pojavili razni ’Megatrendovi’. Privatni fakulteti su nužnost da bi ove generacije mogle steći diplomu bez mnogo truda. Problem nas kao društva je to što su nam sad na vlast došli takvi lažni doktori nauka“, kaže Lazić.

    Međutim, ekonomista Goran Nikolić smatra da je obrazovanje oblast koja je najviše napredovala u poslednjih nekoliko decenija i to ilustruje podatkom iz kriznih osamdesetih godina prošlog veka, kada je svega deset odsto mladih odlučivalo da studira, dok je danas taj procenat iznad 50 odsto.

    „Obrazovanje je napravilo pomak i, kakvo god ono bilo, osvetlalo nam je obraz, jer proizvodi mnogo veći broj fakultetski obrazovanih ljudi. Možda je prosek znanja svršenih studenata manji nego nekad, ali je činjenica da imamo više školovanih ljudi, dok je broj onih izuzetnih u najmanju ruku isti kao nekad. Uz to, setite se kakve smo mi ideološke gluposti učili a šta uče današnja deca. Kad je reč o privatnim fakultetima, od ukupno 56.000 studenata u Srbiji, samo ih je 7,5 hiljada na privatnim fakultetima“, kaže Nikolić.

    Na primedbu da loše plaćeni profesori ne mogu na najbolji način obavljati svoj posao, on kaže da su oni uglavnom entuzijasti, zaljubljenici u svoj posao koji predstavljaju bolji deo društva. Ne ulazeći u opravdanost zahteva štrajkača, on kaže da se u Srbiji znatno manje iz budžeta izdvaja za obrazovanje, ali da bi se problem mogao rešiti uvođenjem platnih razreda u javni sektor, pri čemu bi prosveta bolje prošla od ostatka administracije.


    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    obrazovanje, štrajk, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga