00:09 17 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 171
    Pratite nas

    „Bila bi to prilično skupa i zasad još neizvodljiva operacija, jer ne postoji terminal na Krku. O njemu se priča više od 20 godina. Jugoslavija nije imala novac, a ni Hrvatska još nema finansijera koji bi u taj posao uložio 700 miliona evra, koliko je pominjano da bi taj terminal koštao.“

    Nakon što je Rusija odustala od projekta „Južni tok“, pojedini mediji tvrde da se Srbija za snabdevanje gasom okreće američkim vezama.

    Gas bi u Srbiju mogao da stiže preko Hrvatske, preko ostrva Krk, kad se realizuje gradnja terminala za tečni gas, koji bi dovozili katarski, alžirski i eventualno američki tankeri. 

    Urednica Balkan magazina Jelica Putniković kaže da taj plan nije realan i da bi transport gasa iz Amerike koštao daleko više od „Južnog toka“.

    Gas iz Sjedinjenih Američkih Država morao bi da se preko okeana u Evropu do terminala dopremi tankerima, odakle bi gasovodom stigao do Srbije.

    Amerikanci su najavljivali da bi oni finansijski pomogli gradnju terminala na hrvatskom ostrvu Krk, kaže za Sputnjik urednica Balkan magazina i stručnjak za energetska pitanja, Jelica Putniković. Ona podseća da kupovina gasa nije kupovina automobila, da gas nije moguće izvesti iz salona, dovesti do kuće i parkirati u garažu kao automobil, njegova kupovina i transport su mnogo složeniji.

    „Bila bi to prilično skupa i zasad još uvek neizvodljiva operacija, jer ne postoji terminal na Krku. O njemu se priča više od 20 godina. Jugoslavija nije imala novac, a ni Hrvatska još nema finansijera koji bi u taj posao uložio 700 miliona evra, koliko je pominjano da bi taj terminal koštao. Kapacitet bi mu bio pet milijardi kubnih metara gasa. Ako i bude izgrađen, onda je potrebno da se od njega izgradi gasovod do Srbije“, smatra Jelica Putniković.

    Terminal za tečni gas. Hrvatska još nema finansijera koji bi u taj posao uložio 700 miliona evra.
    © Sputnik / Aleksej Nikolьski
    Terminal za tečni gas. Hrvatska još nema finansijera koji bi u taj posao uložio 700 miliona evra.
    Aleksandar Frolov, zamenik direktora Nacionalnog instituta za energetiku iz Moskve rekao je za Sputnjik da ako se uzme prosečna aritmetička vrednost godišnje, ispostavlja se da tečni gas ne samo da je skuplji od običnog, on je nepredvidiv, u smislu cene, ali i pouzdanosti isporuke.

    „Tako je pre nekoliko godina Velika Britanija bila u situaciji da su joj ostale rezerve gasa za oko dva dana, a cena tečnog gasa je porasla na 800 dolara za hiljadu kubnih metara. To može biti zanimljivo rešenje za Balkan, ali se sve vrti oko cene koja će zavisiti od količina isporuke i može biti mnogo viša od Gaspromove. To se desilo u baltičkim zemljama, količine su male, tržište nije preterano zanimljivo, a cena prevoza je visoka“, kaže Aleksandar Frolov.

    Problemu izgradnje nove infrastrukture i problemu skupog transporta gasa iz Amerike preko okeana treba dodati još jedan kamen spoticanja. U Hrvatskoj je ekološka svest na sve višem nivou.

    „Ta zemlja je prošle godine krenula sa davanjem koncesija za istraživanje i eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa iz Jadranskog mora. Sada su se njihovi Zeleni zaista pobunili i sve miriše na to da neće biti ništa od novog Kuvajta, kako su nazivali taj projekat, odnosno nalazišta nafte u Jadranskom moru na obalama Hrvatske. Jednostavno, Hrvati hoće da sačuvaju svoj turistički potencijal“, ističe Jelica Putniković.

    Ona deli mišljenje Aleksandra Frolova da bi i uz američku finansijsku pomoć gasovod za Hrvatsku bio skup projekat. Pitanje je koliko bi Hrvatska za taj mali kapacitet, koliko Srbija troši gasa, uopšte imala interes da gradi gasovod,  dodaje Jelica Putniković.


    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    energetika, gas, Južni tok, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga