10:05 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    HSBC

    „Svis liks“ — Bankarska afera veka

    © AFP 2019 /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 142
    Pratite nas

    Bogati klijenti britanske banke u Ženevi koji su izbegavali porez su trgovci oružjem i drogom, finansijeri terorističkih organizacija, političari i trgovci dijamantima, holivudski glumci i rok zvezde, kraljevi i šahovi, šefovi preduzeća i sportisti.

    Međunarodna istraga o tajnoj pozadini poslovanja banaka u Švajcarskoj otkrila je mehanizam koji je omogućavao klijentima iz dvesta zemalja, među kojima je i Srbija, da izbegnu plaćanje poreza.

    Tajni dokumenti koji su „iscureli“ iz švajcarske filijale banke HSBC, sa sedištem u Londonu, pokazuju kako je sa stotine hiljada računa njenih klijenata prebačeno 180 milijardi evra u više od 20.000 ofšor kompanija registrovanih najčešće u Panami i na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

    Informacije koje obuhvataju period od 2005. do 2007. godine potiču od službenika banke, Ervea Falsijanija, koji je pokušao da ih proda pre nego što su do njih došle francuske vlasti i diskretno podelile sa drugim vladama. List Mond je došao do poverljivih podataka, a njihovu obradu je zbog obima podelio sa 154 novinara iz pedesetak zemalja, koji su godinu dana radili na njihovom dešifrovanju.

    Istraga, čiji su rezultati objavljeni u šezdesetak svetskih medija, pokazuje da britanska banka HSBC, jedna od najvećih na svetu, ne samo što je omogućila, već je i podsticala prevaru savetujući klijente sa milionskim računima kako da izbegnu plaćanje poreza u svojim zemljama i umaknu evropskim zakonima za suzbijanje poreske utaje.

    Među stotinama hiljada klijenata švajcarske filijale banke u čije račune su novinari imali uvid, 38 je povezano sa Srbijom, od njih samo mali broj ima srpski pasoš ili je srpske nacionalnosti.

    Istraga je pokazala kako je banka služila i za pranje novca latinoameričkim narko-kartelima.
    Istraga je pokazala kako je banka služila i za pranje novca latinoameričkim narko-kartelima.
    Između 1988. i 2006. godine otvoreno je 55 računa klijenata koji su povezani sa Srbijom, sa njih je utajeno više od 40 miliona evra u periodu na koji se odnose poverljivi dokumenti.

    Maksimalni iznos novca „iscureo” sa računa ovih klijenata je blizu 10 miliona evra.

    Bosanske veze finansijera Al Kaide sa računima u Ženevi

    Bogati klijenti britanske banke u Ženevi koji su izbegavali porez su trgovci oružjem i drogom, finansijeri terorističkih organizacija, političari i trgovci dijamantima; holivudski glumci i rok zvezde, kraljevi i šahovi, šefovi preduzeća i sportisti.

    Evropska štampa ovo smatra bankarskim skandalom veka.

    „Reč je o najvećem aktu optužbe protiv metoda švajcarskih banki“, piše italijanski Espreso. „Udarac je ogroman“, konstatuje švajcarski dnevni list Tan, a naročitu pažnju posvećuje vezama banke sa finansijerima Al Kaide, koje idu preko Bosne i Hercegovine.

    Klupko je počelo da se odmotava 2002. godine, kada su u prostorije islamske organizacije „Međunarodna dobrotvorna fondacija“ u Sarajevu upali američki istražni organi i zaplenili hard disk naslovljen „Priča o Osami”. U jednom od šifrovanih dokumenata otkrili su listu od dvadesetak arapskih imena najvećih donatora Al Kaide. Mreža je nazvana „zlatni lanac“.

    Trinaest godina kasnije novinari koji su analizirali podatke klijenata britanske banke u Ženevi pronašli su iz ove mreže imena finansijera organizacije Bin Ladena. Iza njih se kriju neke od najuticajnijih ličnosti iz zalivskih zemalja koje imaju ogroman politički i ekonomski uticaj u svetu, kao i šeici i prinčevi sa naslovnih strana biznis magazina koji su na čelu nekih od najvećih poslovnih i finansijskih grupa.

    Klupko je počelo da se odmotava 2002. godine, kada su u prostorije islamske organizacije „Međunarodna dobrotvorna fondacija“ u Sarajevu upali američki istražni organi i zaplenili hard disk naslovljen „Priča o Osami”. U jednom od šifrovanih dokumenata otkrili su listu od dvadesetak arapskih imena najvećih donatora Al Kaide.
    © AFP 2019 /
    Klupko je počelo da se odmotava 2002. godine, kada su u prostorije islamske organizacije „Međunarodna dobrotvorna fondacija“ u Sarajevu upali američki istražni organi i zaplenili hard disk naslovljen „Priča o Osami”. U jednom od šifrovanih dokumenata otkrili su listu od dvadesetak arapskih imena najvećih donatora Al Kaide.
    Podaci ukazuju da je banka u Ženevi u najmanje tri slučaja nastavila da sarađuje sa klijentima koji su javno optuženi za finansiranje terorizma.

    Veze HSBC-a sa britanskom vladom

    Britanski Gardijan se bavi ostrvskim tajkunima na Falsijanijevoj listi, među njima je Ričard Karing, vlasnik restorana i jedan od najvećih donatora britanske konzervativne stranke, a prethodno i laburističke, koji je 2005. godine u jednom danu iz banke u Ženevi podigao 5 miliona švajcarskih franaka (oko 3 miliona evra). Na fotografiji u Gardijanu, Karing je u društvu Bila Klintona na dobrotvornoj kostimiranoj svečanosti koju je tajkun pripredio u Sankt Peterburgu 2005. godine.

    Britanski list naročitu pažnju posvećuje Stivenu Grinu, jednom od čelnih ljudi HSBC-a do 2010. godine, kada je napustio Banku kako bi postao ministar trgovine u vladi Dejvida Kamerona.

    Švajcarski bankari su bili spremni da pomognu i Emanuelu Šalopu, više puta osuđenom zbog trgovine dijamantima koja je služila za finansiranje ratova u Africi.

    Španska štampa piše o 1,8 milijardi evra koje su njeni građani sa Falsijanijeve liste proneverili preko banke u Švajcarskoj i zaustavlja se na jednom od klijenata  HSBC-a koji je osuđen na 12 godina zatvora zbog toga što je u zemlju uneo 200 tona kokaina.

    Istraga je pokazala kako je banka služila i za pranje novca latinoameričkim narko-kartelima.

    Podrivanje socijalnih nejednakosti

    Banka, koja je u prvo vreme insistirala da novinari koji su vodili istragu unište podatke, priznala je potom da su „standardi  u vezi sa poslovanjem HSBC švajcarske privatne banke, kao i čitave industrije, bili znatno niži onda nego što je to slučaj danas“.

    „Rezultat novog pozicioniranja banke“, piše u odgovoru HSBC-a, je „smanjenje baze klijenata za 70 odsto od 2007. godine“, piše u njihovom odgovoru.

    Među zemljama kojima je Francuska prosledila tajne podatke su Sjedinjene Američke države, Španija, Italija, Grčka, Nemačka, Velika Britanija, Irska, Indija, Belgija i Argentina.

    U međuvremenu su pokrenute istrage, a mnogi klijenti sa liste banke u Ženevi su se sami prijavili i platili porez, što je u nekim slučajevima značajno popunilo državne kase.

    Banka HSBC nije usamljena u ovoj prevari. Ekonomski stručnjaci procenjuju da je najmanje sedam hiljada milijardi dolara sklonjeno u poreskim rajevima širom sveta.

    „Ofšor industrija je najveća pretnja za demokratske institucije i socijalnu zaštitu“, izjavio je povodom afere „Svis liks“ Tomas Piketi, autor knjige „Kapital u 21. veku“, koji u mračnoj finansijskoj praksi vidi glavni uzrok za porast socijalne nejednakosti u svetu. „Ona omogućava najbogatijima da plaćaju minimalni porez dok mi ostali plaćamo visoki porez kako bi se finansirala javna dobra i službe (obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura) koje su neophodne za razvoj društva“, objasnio je francuski ekonomista.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    afera, HSBC (banka), Švajcarska, Bosna i Hercegovina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga