21:24 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Partizanska spomenica 1941 i četnička kokarda

    Višedecenijsko „ćeranje“ četnika i partizana

    © Wikipedia/ / Komision Saša Kosovksa Mitrovica
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nenad Zorić
    0 163

    Ideološka sporenja između partizana i četnika, odnosno njihovih pristalica, dele i istoričare: jedni tvrde da pomirenja nema zbog komunizma, a drugi da je razlog odnos prema fašizmu.

    Ročišta održana početkom ove godine u postupku za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića, bila su još jedna prilika za nastavak decenijskog spora između onih koji podržavaju partizanski i onih kojima je draži četnički pokret.

    Ovaj ideloški sukob nije prestao ni tokom ratova '90-ih, ni tokom NATO agresije, ali ni posle 2004. godine, kad je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Prema ovom zakonu, pravo na boračke penzije dobili su i pripadnici ravnogorskog pokreta, međutim, nema njegove praktične primene, jer svedok onima koji su podneli zahtev mora biti neko ko već ima boračku penziju, a nosioci partizanske spomenice neće da svedoče u korist pripadnika četničkog pokreta.

    Kao logično nameće se pitanje zašto u Srbiji i 2015. neprekidno traju ovakva ideloška sporenja i zašto nema nacionalnog pomirenja?

    Uticaj komunističke elite

    Istoričar Čedomir Antić kaže za Sputnjik kako Srbija nije sposobna da se zvanično suoči sa tekovinama i posledicama Drugog svetskog rata, što zbog spoljnopolitičkog faktora, što zbog unutrašnje politike.

    Antić dodaje kako je u svim istočnoevropskim državama došlo je do nacionalnog pomirenja, a da je u nekima od njih to pomirenje vršeno čak i na štetu najboljih tekovina Drugog svetskog rata. Međutim, u Srbiji to, prema njemu, nije moguće, ne samo zato što je situacija bila složenija, već i zato što je čitava srpska elita formirana tokom posleratnog perioda kao jugoslovenska i kao komunistička.  

    Bećina građana, dodaje naš sagovornik, svesna je da je 1944. i 1945. izvršena velika nepravda i da po toj, kako kaže, ustaljenoj nepravdi živimo i danas. Prema njemu, godinama je veoma mnogo rađeno na tome da se izjednače Milan Nedić i Ante Pavelić, odnosno Dragoljub Mihailović i Ante Pavelić.

    Pitanje odnosa prema fašizmu

    Istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović tvrdi za Sputnjik kako nacionalnog pomirenja ne sme i ne može ga ni biti, jer je to pitanje odnosa prema fašizmu.

    „Ključno pitanje jednog društva jeste da li ste vi sarađivali sa nemačkim nacističkim režimom i borili se zajedno sa nemačkim jedinicama u Srbiji. To je bio slučaj Dragoljuba Mihailovića, već od 1941, a od 1944. bez ikakve dileme“, kategorična je Stojanovićeva.

    S druge strane, njen kolega Čedomir Antić smatra da je do nacionalnog pomirenja već došlo. „Koliko god komunistička elita ovde bila prisutna, sve naše nacionalne ideje, od programa do simbola, vezane su za Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu Jugoslaviju. Dakle, komunistički pokret je istorijski poražen“, zaključuje Antić za Sputnjik.

    Tagovi:
    pomirenje, rehabilitacija, Dubravka Stojanović, Čedomir Antić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga