00:19 31 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 215
    Pratite nas

    Oni koji će postavljati svakakva pitanja bez ikakve reference, to rade zaista i jedino u svrhu zaustavljanja Beograda i Srbije, tvrdi Zoran Babić. U suštini, biće to potpuno nova slika Beograda, ako se to čudovište bude izgradilo, tvrdi Đorđe Bobić, arhitekta.

    Skupština Srbije razmatraće leks specijalis o projektu „Beograd na vodi“, a premijer Aleksandar Vučić najavio je da će lično obrazložiti poslanicima zašto je važno usvojiti taj zakon. Početak sednice o tom zakonu dvaput je odlagan, prvi put sa 1. na 2. april zbog obaveza poslanika, a onda zbog katoličkog Uskrsa do 7. aprila.

    U predlogu zakona uređuje se utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta izgradnje Beograda na vodi kao projekta od posebnog značaja za Srbiju i Grad Beograd.

    Leks specijalis je već dugo predmet polemika. Vlast tvrdi da će projekat, čija bi realizacija, ako sve bude išlo po planu, trebalo da počne na leto, biti podsticaj za razvoj ne samo Beograda nego i čitave Srbije i da će zaposliti više od 13.000 radnika.

    Opozicija, ali i deo stručne javnosti, kritikuje projekat, smatrajući ne samo da će estetski promeniti sliku Beograda, već i da je prekršen niz zakona ali i Ustav Srbije zbog namere vlasti da relizuje ovaj projekt. Neki, poput lidera Nove stranke Zorana Živkovića, čak razmatraju mogućnost podnošenja krivične prijave zbog ovog projekta.

    Nova slika Beograda

    Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić za sve koji, kako kaže, imaju problem sa činjenicom da ova vlada želi da realizuje investiciju koja je ogromna ne samo za Srbiju već i za Evropu, ima samo jedno objašnjenje — čista politička mržnja.

    „Ovim projektom urediće se oblast od 177 hektara. Zaposliće ljude u Srbiji, a Beograd će postaviti na mapu svetskih metropola po izgledu, kulturi i svemu onome što Beograd i jeste. Ti što misle da su straćare slika Beograda i koji žele da ga vrate unazad su jedan pravac. Drugi pravac je moderan Beograd sa građevinama najvišim na Balkanu, sa stambenim objektima od milion kvadrata, 750.000 kvadrata novog poslovnog i komercijalnog prostora, sa 20.000 novih radnih mesta, 13.000 zaposlenih, sa 62.000 javnih sadržaja, vrtića, škola, ustanova kulture, socijalne i zdravstvene zaštite. Na tom prostoru je predviđeno 242.000 kvadrata novih zelenih površina, parkova. Ceo kompleks će imati 17 hiljada stanovnika. Tako da, ako s jedne strane stavite sliku divljeg naselja i vagona, koja je pod bivšim režimom bila slika Beograda, a s druge strane sliku novog megalopolisa, onda treba dići obe ruke za ovaj projekat, a ne jednu“, ubeđen je Babić.

    Bivši glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić, međutim, smatra da država pokušava da realizuje jedan neprovereni projekat.

    „Reč je o tome da je leks specijalisom država ovaj projekat proglasila projektom od nacionalnog značaja. Ne vidim nikakv razlog da projekt koji će da finansira privatni investitor bude proglašen projektom od nacionalnog značaja. Leks specijalisom se stvara podloga da to može da se dogodi ponovo. Znači, ako zakon prođe, stvara se presedan da praktično u budućnosti u svakom trenutku, za bilo koji projekat i zemljište, država može da kaže da je od nacionalnog značaja i da ekspropiše zemljište“, kaže Bobić.

    Babić na ovo odgovara da se ovim Zakonom jasno propisuje postupak kao i utvrđivanje razloga javnog insteresa i sam postupak eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole za ovaj projekta.

    „To znači — ko podnosi zahtev za eksproprijaciju, u čije ime se ona sprovodi, po kojim uslovima i po kojim cenama… Mi ovde imamo objekte i koji su nelegalni i legalni, kao i one koji su procesu legalizacije. Apsolutno, do tančina je ovim zakonom obrađen svaki pojedinačni detalj, kako će se šta sprovoditi. Svakim članom zakona je definisano sve, pa čak i šta se radi ukoliko administracija ne daje odgovor. Definisano je i u idealnom slučaju, kada se strane usaglase i sa cenama i sa svim ostalim kako se postupa. Sve se završava za 27 dana. Ko kakve troškove snosi… A svi su oslobođeni plaćanja taksi. Apsolutno sve je definisano u postupku eksproprijacije. Eksproprijacija se vrši u korist države Srbije i grada Beograda. Ovaj zakon, dakle, definiše postupak eksproprijacije. Njime se oslobađa svo zemljište na predviđenom prostoru, kako bismo nastavili sa čišćenjem samog terena, da bi od leta počeli nadzemni građevinski radovi. Jer su ovi na zemlji već počeli“, kaže Babić.

    Projekat stvara zid

    Bobić iznosi i niz zamerki sa stručne strane. Prema njegovom mišljenju, Beograd će, u slučaju realizacije tog projekta, biti neki drugi grad i čitava istorija Beograda biće promenjena.

    „Kota beogradskog grebena koji se proteže od Hrama Svetog Save do Beogradskog pobednika, gde u sredini dominira Beograđanka, sa padinom od Knez Mihailove, Bulevarom ka Savi je jedna slika Beograda koja je, po mojoj proceni takva kakva je, meni lepa. I to jeste nešto što je Zakonom zaštićeno kao vizura, kao kulturno dobro ove države i ovog grada. I tu nema nikakvog spora. S druge strane, u dnu, znači na nivou reke Save, zidaju se objekti (po ovom projektu), od 20 spratova, što je negde oko 70-80 metra visine. Tu je i kula, koja je visoka 200 i nešto metara, i još veliki broj objekata koji su uz nju i koji svi imaju po 20-30 spratova. Oni praktično stvaraju jedan zid, koji će potpuno pokriti beogradsku vizuru, gledano sa strane Novog Beograda. U suštini, biće to potpuno nova slika Beograda, ako se to čudovište bude izgradilo“, navodi Bobić i dodaje da to mišljenje dele mnogi stručnjaci za arhitekturu i urbanizam.

    Kaže da nije protiv toga da se gradi u prostoru savskog amfiteatra, ali da mora da postoji neka procedura koja bi prošla ozbiljnu javnu raspravu i da javnost Beograda, i stručna i laička, u to bude uključena, a sledeći korak je međunarodni javni konkurs.

    „Postoji i studija o savskom amfiteatru koju je objavila SANU, na osnovu svega što je rađeno“, dodaje on.

    Babić uzvraća da oni koji postavljaju svakakva pitanja o tom projektu bez ikakve reference to rade jedino u svrhu zaustavljanja razvoja Srbije i Beograda.

    „Sve ovo strašno asocira da su to isti ti urbanisti koji su podržali tadašnju gradsku vlast pod vođstvom DS, kada je veliki svetski lanac hotela želeo da od razorenog hotela Jugoslavije napravi jedan renomirani veliki hotel, a to nisu dozvolili jer je traženo da se napravi studija kako bi senka tako visokog objekta uticala na ponašanje vrabaca na Velikom ratnom ostrvu. I to je bio razlog iz kog je jedna tako velika investicija oterana iz Beograda“, podseća šef poslaničke grupe naprednjaka.

    On postavlja i pitanje da li bi trebalo da se Beograd ponosi vagonima u kojima su živeli neki ljudi u nehumanim i nehigijenskim uslovima i dodaje: „Mislim da ne“.

    Babić inače tvrdi i da ako se pogleda Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanja posebne građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi, po svemu je usaglašen sa zakonima Republike Srbije i sa Ustavom Srbije.

    „Ovaj zakon dokazuje i pokazuje zbog čega je Beograd na vodi javni interes“, tvrdi Babić.

    Bobić, pak, izražava nadu da će da vlast imati sluha za to šta im struka govori, ali i ljudi iz kulture, saobraćajni eksperti…

    „Nijedan grad od dva miliona građana ne sme da bude prepušten na milost i nemilost privatnom investitoru koji ima na umu samo jedno — a to je profit. I to je u redu, ali po pravilima koja su bitna za opstanak i budućnost jednog grada. Beograd ima tradiciju koja ne sme biti grubo narušena“, zaključuje Bobić.

    Inače, interesovanje za kupovinu stanova u dve kule „Beograda na vodi“ je, kako pokazuju istraživanja, veliko, a gradonačelenik Siniša Mali je projekat predstavio na više sajmova nekretnina u inostranstvu.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    leks specijalis, Beograd na vodi, Skupština Srbije, Aleksandar Vučić, Đorđe Bobić, Zoran Babić, Beograd, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga