22:24 16 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 25
    Pratite nas

    Gotovo svako dete rođeno u Evropi ima neki oblik alergije, a prema prognozama stručnjaka, 2021. godine alergije disajnih puteva prete da postanu vodeći uzročnik oboljevanja u svetu.

    Ako vam uživanje u prolećnom suncu i toplim danima kvari neprestano kijanje, svrab očiju, sekrecija iz nosa i drugi neprijatni simptomi, najverovatnije nije reč o običnoj prehladi, već o alergijskoj reakciji. 

    Alergolog dr Rajica Stošović sa Klinike za alergologiju i imunologiju KCS, za Sputnjik objašnjava kako prepoznati simptome alergija disajnih puteva i kako se sa njima boriti.

    Osetljivost na alergene koji se pojavljuju u sezoni proleća, manifestuje se, pre svega, na disajnim putevima. Ove bolesti su poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina, jako učestale, a njihov broj je svakog dana u porastu.

    Takođe, one imaju ogroman, kako medicinski, tako i socijalni i ekonomski značaj, jer predstavljaju orgoman društveni problem, kaže dr Stošović.

    Broj alergija je u poslednje tri decenije utrostručen, pa danas imamo pravu epidemiju i one su postale bolest 21. veka, upozorava dr Stošović.

    Skoro svako dete rođeno u Evropi ima neki oblik alergije, a prognoze govore da će 2021. godine, alergije disajnih puteva biti vodeći uzročnik oboljevanja u svetu i predstavljati najučestalije hronične nezarazne bolesti, ispred danas vodećih koronarnih bolesti.

    Kako ih prepoznati?

    Kijanje
    © Flickr / William Brawley
    Kijanje
    Ove tegobe pojavljuju se iznenada, u određenom delu godine, pa ljudi koji znaju da imaju problem sa alergijama ove siptome dobro poznaju i lako razlikuju od prehlade. Na žalost, sve je više ljudi koji nikada ranije nisu bili alergični, ali počinju da ispoljavaju ove simptome kao posledicu alergije na neki od spoljnih faktora.Karakteristični, prvi siptomi alergija disajnih puteva su svrab i peckanje u očima, suzenje očiju, kijanje u seriji, obilna vodenasta sekrecija iz nosa, svrab i zapušenost nosa, svrab u grlu, ušima ili po telu. Neki ljudi pored svega toga imaju i stezanje u grudima, osećaj nedostatka vazduha, suv kašalj, pa čak i napade gušenja, objašnjava naš sagovrnik.

    Kvalitet života ljudi koje muči ovo oboljenje je u velikoj meri narušen. Neprijatni simtomi ometaju ih u svakodnevnim aktivnostima, često uzrokuju malaksalost i pospanost, smanjuju koncentraciju za obavljanje svakodnevnih i radnih zadataka. Kod dece koja su alergična često se javlja nemogućnost da normalno uče, prate nastavu ili da uživaju u igri.

    Alergološkim ispitivanjima potvrđuje se alergijska priroda ovih simptoma. Reč je o detektovanju osetljivosti na neke od alergena putem krvi, odnosno in vitro testovima, kao i in vivo testovima, odnosno probama na koži pacijenata. Na osnovu kliničke slike i pozitivnih testova koji potvrđuju alergijsku prirodu bolesti, uvodi se odgovarajuća terapija.

    Alergije disajnih puteva obuhvataju alergijski konjuktivitis, alergijski rinitis i alergijisku bronhijalnu astmu. Podjednako ugrožavaju gotovo čitavu populaciju, odnosno njihova učestalost je skoro jednako zastupljena u svim starosnim grupama.

    Glavni uzročnici — genetika, način života i okruženje

    Uzorčnici alergijskih reakcija najčešće potiču od biljaka, jer se polenov prah prenosi vazduhom, pa se alergijske reakcije krajem aprila učestalo javljaju.

    Takođe, osobe koje u nekom trenutku svog života ispoljavaju alergijsku reakciju, za to najverovatnije imaju neku naslednu predispoziciju.

    Praksa međutim pokazuje da veliki broj pacijenata ima simptome alergije disajnih puteva, iako nema nikoga u porodici ili među bližim srodnicima koji imaju tu vrstu problema, kaže dr Stošović.

    Kod njih se sklonost ka oboljevanju javila kao posledica načina života i faktora okoline.

    „U porodicama je danas sve manje dece i sve je manje izvora bakterijskih infekcija u dečjem uzrastu. U lečenju je prisutno sve više antibiotika, uslovi stanovanja su gotovo sterilni, pa nemogućnost organizma da se susretne i prokuži bakterijama u tom uzrasnom dobu, zapravo daje predispoziciju da naš imuni sistem neadekvatno reaguje na spoljne faktore i da uslovi nastanak alergija“, ističe dr Stošović.

    U okruženju je prisutan sve veći broja zagađivača — dima, smoga, prašine, kao i polena koji spadaju u najveće globalne aerozagađivače, što predstavlja faktor rizika za nastanak alergija. Život u urbanim uslovima, specifičan kvalitet vode i hrane koju unosimo, takođe u velikoj meri doprinosi nastanku alergija, kaže naš sagovornik.

    Borba protiv alergija — od lekova do promene navika

    Krajem 20. veka na ovom problemu radio je veliki broj istraživača i naučnika, pa se danas govori o tri globalne strategije za borbu protiv alergija.

    Prva, preventivna mera je predupređivanje kontakta sa uzročnicima njihovog nastanka.

    „U sezoni kada je visoka koncentracija polena u vazduhu, osobe koje su alergične u prirodu treba da izlaze pod terapijom, a po povratku polen treba ukloniti tuširanjem i pranjem odeće. Klima uređaji u stanu, automobilu ili poslovnom prostoru treba da sadrže filter za polen, a prostorije treba provetravati kasno popodne i noću, kada koncentracija polena nije visoka“, poručuje dr Stošović.

    Jaki alergeni takođe mogu biti i kućna prašina, grinje i kućni ljubimci, pa ih uklanjanjem vunenih prekrivača, itisona i tepiha treba eliminisati iz prostora u kojem boravimo.

    Međutim, moderna borba protiv alergija zasniva se na savremenoj farmakološkoj terapiji, koju određuje specijalista — alergolog, nakon postavljene dijagnoze, kaže dr Stošović.

    Treća globalna strategija u borbi sa alergijama je imunoterapija, odnosno primena vakcina koje ne samo da otklanjaju simptome, već i uzrok alergija, primoravajući organizam da stiče toleranciju na alergene koji izazivaju bolest.

    Dr Stošović kaže da na taj način imamo mogućnost trajnog izlečenja i istovremeno smanjujemo potrebu za lekovima.

    Imunoterapija se, sa velikim uspehom, može primeniti već kod dece od 5 godina, dok je gornja granica za njenu primenu 65 godina.

    Danas se kombinuju sve tri strategije i uveliko se postižu značajni rezultati, pa se kvalitet života bolesnika, koji je u velikoj meri narušen ovom bolešću, značajno poboljšava, kaže naš sagovornik.

    Zahvaljujući ovim merama, poslednjih godina gotovo da je promenjen karakter alergija disajnih puteva, one su stavljene pod kontrolu, a njihov tok je promenjen.

    „To na žalost još uvek nije dovoljno, ali jeste veliki napredak u sagledavanju mogućnosti da se izborimo sa ovom pošasti 21. veka“, zaključuje dr Stošović.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    alergije, zdravlje, Radojica Stošović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga