13:38 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    NATO vojska na paradi u Estoniji

    Evropska vojska — lagani beg od NATO-a?

    © AP Photo / Liis Treimann
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 322

    Preko malih i razlabavljenih režima istočne Evrope, NATO uspeva da učvrsti položaj Amerike u Evropi. Međutim, dugoročno gledano, nije isključeno da se neka buduća evropska vojska osamostali od Amerike.

    Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen izjavila je nedavno da je stvaranje evropske armije evropski dugoročni cilj. Kao primer uspešne vojne sardanje na nivou EU, ona je navela nemačko-holandsku vojnu kooperaciju, uz objašnje da se na ovaj način, korak po korak, jača evropska odbrambena unija.

    Njena holandska koleginica, s druge strane, naglasila je da NATO-u nedostaje balans, jer Amerikanci na sebe preuzimaju veći deo tereta. Upućeni, međutim, tvrde da ako bi se ova izjava čitala između redova, mogla bi značiti i da Evropa pokušava da se izvuče iz „čeljusti“ NATO-a.

    Ideja o formiranju evropske vojske nije nova, ali ako o njoj s vremena na vreme, a sve učestalije, govori i Angela Merkel, onda nije na odmet postaviti pitanje — da li je Evropi dosta NATO dominacije?

    NATO oruđe prošlosti

    Dr Dragan Petrović, viši naučni saradnik sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, daje pozitivan odgovor na ovo pitanje i dodaje da ne bi trebalo smetnuti s uma da je NATO, pre svega, oruđe u rukama Amerikanaca i Britanaca, nastalo u nekim drugim vremenima.

    „Posle rušenja Vrašavskog ugovora, Amerika i Britanija doživljavaju NATO kao element svoje supremacije u zapadnoj Evropi. Amerika i Britanija se plaše interesa koje, s jedne strane, imaju zemlje stare Evrope — Nemačka, Francuska i donekle Italija — i sa druge strane Rusija i zemlje na postsovjetskom prostoru. Zemlje stare Evrope su, u ekonomskim terminima, svetsko stecište znanja i kapitala, ali im nedostaju resursi, a oni se nalaze u Rusiji i postruskom prostoru — od energenta pa do resursa 21. veka, kao što su pijaća voda i drvo. Amerika i Britanija imaju beznačajnu trgovnsku razmenu sa Rusijom kao i sa Srbijom, ali preko NATO-a i malih razlabavljenih režima istočne Evrope uspevaju da učvrste položaj Amerike u Evropi“, objašnjava on.

    Petrović napominje da Amerika ulaže u vojnu industriju toliko da u odnosu na nju Evropska unija izgleda kao patuljak.

    „Zato evropska vojska ne samo da ima ekonomsku dimenziju, već i geopolitičku“, ističe on.

    Dobrovoljna organizacija

    NATO vojska
    © AP Photo / Massoud Hossaini

    Od 28 članica NATO-a, 26 su evropske države. Bela kuća godinama traži od evropskih partnera da se više angažuju u Alijansi, naročito kad je reč o izdvajanju novca za potrebe ove organizacije, a sve pod izgovorom da samo NATO može da bude okosnica evropske bezbednosne politike.

    Zorana Dragišić sa Fakulteta bezbednosti uverava nas da je evropski sistem bezbednosti, u stvari, deo NATO-a.

    „NATO i EU su dve kompatibilne organizacije. Taj kocept bezbednosti je funkcionalan od Drugog svetskog rata i evropske države svoju ekonomsku budućnost vezuju za Uniju, a svoju bezbednost za NATO“, kaže on, podsećajući da je NATO dobrovoljna organizacija koju svako kad god hoće može da napusti.

    Na samitu NATO-a, prošle godine, Angela Merkel, odgovarajući na kritike Vašingtona da Evropa ne daje dovoljno novca Alijansi, izjavila je da se makar izdvajanja za vojsku ne smanjuju, što je nemački dnevni list „Špigel“ protumačio kao „organizovano povlačenje“.

    Koliko to košta?

    Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu privredu i politiku smatra da iza plana stvaranja evropske vojske stoji plan Amerike da uzme više novca za zajedničku odbranu, odnosno, NATO.

    „Na duži rok, ako bi se formirala evropska vojska, nije isključeno da bi se mogla osamostaliti od Amerike. Zbog toga će taj proces Vašington vrlo pažljivo kontrolisti da ne bi izmakao kontroli“, kaže on.

    Samo četiri države od svih članica NATO-a pridržavaju se dogovora da je cilj da se najmanje dva procenta BDP-a izdvaja za vojni budžet — to su Estonija, prezadužena Grčka, Velika Britanija i naravno SAD, koje izdvajaju 4,4 odsto, što čini tri četvrtine ukupnih izdataka za vojne budžete svih članica NATO-a.

    Španija, na primer, izdvaja svega 0,9 odsto BDP-a za vojsku, a Italija 1,2 odsto. Kanada izdvaja samo jedan odsto, a i SAD su u odnosu na 2009. smanjile vojni budžet za 0,9 odsto, baš kao što se Britanija odozgo približava kvoti od dva odsto. Nemačka, najmoćnija evropska članica NATO-a izdvaja tek 1,3 odsto BDP-a za vojsku.

    Pokušaj Baraka Obame da evropske partnere obaveže na kvotu od dva odsto je propao.

    Tagovi:
    Evropska vojska, NATO, Dragan Petrović, Ursula fon der Lajen, Zoran Dragišić, Angela Merkel, Nemačka, Velika Britanija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga