09:39 26 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1647
    Pratite nas

    Veći deo najavljenih promena Ustava iziskuju evropske integracije i usklađivanje srpskog sa evropskim zakonodavstvom. Jedan od razloga može da bude i želja da na mala vrata bude promenjena preambula koja se tiče Kosova.

    Do kraja nedelje bi prema najavi Zorana Babića, šefa poslaničke grupe SNS-a, trebalo da bude formiran Akcioni tim Skupštine Srbije koji će početi razgovore o promeni političkog sistema, izmenama izbornog zakona i Ustava Srbije.

    Kako je najavio Babić, za dve nedelje bi trebalo da javnost bude upoznata sa tim šta bi sve trebalo menjati u Ustavu. Gotovo u isto vreme sa najavom formiranja ovog tima, pojedini dnevnici plasiraju priču kako predsednik Srbije Tomislav Nikolić takođe želi promenu Ustava kako bi preko te promene povećao ovlašćenja predsednika Republike, tako da može da bira premijera i sastavlja vladu.

    Šta će biti sa preambulom

    Za profesora Slobodana Orlovića sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu najava formiranja akcionog tima je samo nastavak najave premijera Vučića da bi trebalo menjati Ustav. Međutim, on kaže da je za njega kao nekog ko se bavi ustavnim pravom zagonetka šta to treba menjati u Ustavu.

    Orlović kaže da pretpostavlja da je smetnja budućim evropskim integracijama teritorijalni integritet Srbije, odnosno Kosovo i Metohija, što se nalazi i u preambuli i u normativnom delu Ustava.

    „Sigurno da Ustav u nekom smislu smeta daljim evropskim integracijama, jer se one odigravaju u nekakvoj dvoličnoj atmosferi. Najavljuje se, s jedne strane, da je Srbija rado viđena u EU, a s druge strane, isto to se najavljuje i za takozvanu Republiku Kosovo, što su dve nespojive stvari“, tvrdi Orlović za Sputnjik.

    On dalje najavljuje da Srbiju na putu budućih evropskih integracija čeka prenos dela suverenosti, tačnije prihvatanje ugovora EU i njenih direktiva, to jest njenog sekundarnog prava kao dela pravnog sistema Srbije.

    Analitičar Dragomir Anđelković podseća da su sve zemlje koje su pristupale EU korigovale svoj Ustav i menjale politički sistem.

    „Problem bi bio ako je ovo samo mimikrija da se status Kosova redefiniše, odnosno na mala vrata izbaci preambula. Ona vrlo jasno definiše da je Kosovo deo Srbije, ali i obavezu svih političkih struktura da se bore za očuvanje teritorijalnog integriteta“, naglašava Anđelković za Sputnjik.

    Nikolić i medijske spekulacije o ovlašćenjima

    Medijskim najavama prema kojima predsednik Nikolić želi da promenom Ustava sam sebi poveća ovlašćenja, analitičari sa kojima je Sputnjik razgovarao ne pridaju veliku pažnju.

    „Meni se čini da su to nekakve polužute medijske spekulacije. Naime, predsednik Republike je prema Ustavu jedan od ovlašćenih predlagača promene, odnosno donošenja novog ustava, i prema tome ne vidim zašto bi on, bilo kako da se zove, stajao iza nečega ili iza nekoga, nego bi sam to saopštio“, tvrdi Orlović.

    On kaže da oko pitanja — da li promenama Ustava ostaviti predsedniku Republike nesrazmeru između neposrednog izbora i velikog legitimiteta koji iz toga crpi, i malih, gotovo ukrasnih ovlašćenja koja ima — ni struka ne može da se saglasi.

    „Zagovaram tezu da treba ostaviti neposredan izbor predsednika jer on na taj način predstavlja određenu protivežu vladi. Jer nije dobro ni u jednom demokratskom sistemu kada jedna ličnost uživa izuzetno veliku vlast. U tom smislu sam pre za to da on dobije jedan deo ovlašćenja izvršne vlasti, a da se legitimitet koji dobija neposrednim izborom zadrži“, zaključuje Orlović.

    S druge strane, Dragomir Anđelković smatra da nije realno da bilo ko od srpskih političara sada ima preveliku ulogu u otpočinjanju procedure promene Ustava.

    On kaže da su srpski političari svesni da Srbija ima preča posla od promene Ustava, poput konsolidacije ekonomije.

    „Nikolić sigurno nije taj koji pokreće promenu Ustava da bi dobio veća ovlašćenja, jer on veća ovlašćenja i neće dobiti. Kako god se ta procedura završila“, dodaje Anđelković.

    Zoran Babić je najavljujući formiranje Akcionog tima izrazio nadu da će tim do kraja godine završiti posao oko pripreme predloga za promenu političkog sistema, ali nije želeo da licitira hoće li naredne godine uslediti vanredni parlamentarni izbori, prema novim izbornim pravilima.

    Kritičari važećeg Ustava posebno ističu status autonomnih pokrajina, potrebu za decentralizacijom, nedostatke izbornog sistema, ovlašćenja predsednika države, neadekvatno regulisana ljudska prava, zaštitu podataka.

    Stručnjaci napominju važnost i neophodnost širokog konsenzusa prilikom eventualnog donošenja novog najvišeg pravnog akta.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    promene, Ustav, Slobodan Orlović, Zoran Babić, Dragomir Anđelković, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga