14:48 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksandar Vučić

    Popuštanje Prištini ili novi izbori u Srbiji?

    © AFP 2019 /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 339
    Pratite nas

    Povod za vanredne izbore bio bi nespremnost da se doživi potpuni neuspeh — pristajanje na sve ustupke koji se traže od Beograda. Albance ne zanimaju više nikakvi pregovori, jer je Briselski sporazum faktičko priznanje Kosova kao države, smatraju analitičari.

    Kratka i slatka rekonstrukcija Vlade Srbija koju je srpski premijer Aleksandar Vučić najavio mogla bi da se, ako poseta Vašingtonu planirana za jun ne bude uspešna, pretvori u prevremene parlamentarne izbore u Srbiji.

    Prištinska rampa

    Naime, ako je prištinsko otezanje da sprovede Briselski sporazum u delu formiranja Zajednice srpskih opština bio u jednom trenutku samo pesak koji iritira u cipeli Beograda, sada se pretvorio u ozbiljan kamen koji je počeo da žulja.

    Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić već je pre neki dan rekao da Priština odbija razgovore o ZSO u Briselu, što praktično znači stopiranje Srbije u procesu ka EU.

    Podsećanja radi, jedna od tačaka Briselskog sporazuma tiče se međusobnog nesprečavanja Prištine i Beograda u evrointegracijama. S obzirom da je poglavlje 35 (Kosovo) uslov svih uslova za otvaranje poglavlja Srbije za pregovore sa EU, Srbija se zbog zatezanja Prištine našla u — slepoj ulici.

    U tom smislu, Vučićeva poseta Americi ima, između ostalog, za cilj i da pokuša uz pomoć Vašingtona da ubedi Prištinu da ispoštuje dogovoreno i „odblokira“ pregovore. Od toga da li će uspeti u tome, spekuliše se da će zavisiti i njegovi dalji unutrašnji politički potezi.

    Tačnije, nije neverovatno da srpski premijer primeni strategiju Prištine i da pribegne — vanrednim parlamentarnim izborima, dok ne nađe rešenje kako da premosti zastoj u pregovorima sa Prištinom.

    Izbegavanje neuspeha

    U svetlu toga, nije naodmet postaviti na vreme pitanje: da li prevremeni parlamentarni izbori mogu da budu izlazna strategija za Srbiju ako pregovori Beograda i Prištine zapadnu u ćorsokak?

    Dragomir Anđelković, politički analitičar, objašnjava za Sputnjik da, ukoliko bi Beograd i izabrao vanredne parlamentarne izbore kao strategiju kako bi dobio na vremenu, to ne bi bilo eksplicitno zbog zastoja u pregovorima sa Prištinom, već kako bi izbegao prevelike pritiske koji ga očekuju u drugoj polovini ove godine.

    Anđelković se osvrnuo i na Vučićevu posetu Americi, istakavši da poseta jeste jednim delom vezana za pregovore sa Prištinom, ali tu napominje da je američka administracija u odlasku, jer ih čekaju izbori, što prema njemu znači da će narednih sedam-osam meseci Amerika biti — van političke igre.

    „Svi pritisci na Beograd očekuju se u drugoj polovini iduće godine, i ako bi se Beograd i odlučio na vanredne izbore to bi bilo u nameri da se premosti period najvećih pritisaka. Tu se ne bi radilo o neuspehu, već o nespremnosti da se doživi potpuni neuspeh, odnosno da se daju svi ustupci Evropi i Prištini koji se traže od Beograda“, kaže on naglašavajući da ako se govori o Briselskom sporazumu generalno, jedna vrsta neuspeha je već doživljena, jer se ispostavilo da je EU „od početka varala Srbiju“.

    (Ne)samostalnost u odlučivanju

    Dr Slobodan Janković, član Centra za konzervativne studije, veruje da se pokazalo da vlada Srbije nije samostalna u svojim političkim odlukama, kako spoljnim, tako i unutrašnjim.

    „Evidentna je slaba autonomija u odlučivanju. Ako se prisetimo, prvi je Ivica Dačić rekao da od EU nema ništa, i da zahtevima nema kraja. Faktički, Dačić je započeo tu politiku vlade bezalternativnog srljanja u EU. Da li će vlada pokušati na vreme da se spasi tako što će raspisati vanredne izbore, teško je reći. Njima popularnost polako pada. Albance više ne zanimaju nikakvi pregovori, jer je Briselski sporazum faktičko priznanje Kosova kao države“, objašnjava on.

    Poglavlje 35 treba otvoriti na početku pregovora, navodi se u nacrtu rezolucije EP
    © Sputnik / Vladimir Astapkovič

    Realno, Priština i ne mora više da se „mlati“ sa Briselskim sporazumom. Ono što je njima bio cilj, a to je stavljanje severa Kosova pod kontrolu (održani lokalni izbori 2013. po prištinskim zakonima) i stavljanje pod kontrolu pravosudnog sistema koji je do sada funkcionisao po srpskom sistemu (potpisan sporazum o pravosuđu) su dobili.

    Zajednica srpskih opština, što se tiče Prištine već na neki način postoji, u vidu onoga što se kod nas zove Stalna konferencija gradova i opština. Dakle, srpski plan da ZSO bude krov za Srbe koji će se baviti svime što je srpsko, od imovine pa do ubiranja novca, Prištini nije bitan.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Prekretnica na putu Srbije ka EU
    Vlada Srbije posvećena evropskom putu
    Tači: Ne sumnjam da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu
    Priština otkazala razgovore o ZSO
    Marić: Formiranje ZSO ključno za opstanak Srba na KiM
    Mogerinijeva pokušava da otkloni zastoj oko statuta ZSO
    Đurić: ZSO ne ugožava Albance
    Tagovi:
    vanredni izbori, parlamentarni izbori, EU, Zajednica srpskih opština, Srbija, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga