08:31 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Milo Đukanović

    Devet godina Milove majske zore

    © AFP 2019 / JOHANNA LEGUERRE
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 2334
    Pratite nas

    Crna Gora je i danas podeljena prema istoj osnovi koja je postojala referendumske 2006, ekonomski je prezadužena, a geopolitički je drastično promenila stranu — priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji.

    „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom“, glasilo je referendumsko pitanje upućeno pre devet godina građanima ove države, koja je do tada bila u zajednici sa Srbijom.

    Ta „dva oka u glavi“ — prema maksimi skovanoj još početkom 90-ih, koja je označavala jedinstvo tokom godina raspada bivše Jugoslavije — postala su 2003. razroka, jer je od Savezne Republike Jugoslavije postala Državna zajednica Srbije i Crne Gore.

    Od maja 2006. Crna Gora je nezavisna državna, pošto je od 419.240 (86,5 odsto od ukupnog broja birača) građana koji su glasali na referendumu, nezavisnost podržao 230.661 građanin (55,5 odsto), dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 (44,5 odsto).

    Đukanović glavar

    Najzaslužniji za ovakav rasplet je sadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović, čovek sa jednim nadimkom i više apozicija.

    Britva su ga prozvali još kad je postao najmlađi član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Bio je, u trenutku kad je izabran, i najmlađi premijer u Evropi (prvi put je to postao 15. februara 1991. na svoj 29. rođendan), a trenutno je najdugovečniji vladar u modernoj Evropi. Bivši je član čuvene trojke „mladi, lijepi i pametni“ — Milo, Momo i Sveto — koja je 1989. povela antibirokratsku revoluciju.

    Bivši je košarkaš, bivši komunista, ali i bivši čovek Slobodana Miloševića.

    Milo Đukanović je i kum. Naime, on kumuje i srpskoj samostalnosti, jer je odlazak Crne Gore iz zajedničke države značio i samostalnost Srbije.

    Odvajanje dosta pre referenduma

    Čitava priča oko samostalnosti počela je mnogo ranije.

    Još 1996. Đukanović sprečava članove Jugoslovenske levice (partije Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića) da zauzmu rukovodeća mesta u crnogorskoj privredi i poručuje suprugama da „ostanu supruge“.

    Godinu dana kasnije „pozajmljuje“ politiku Slavka Perovića, osnivača Liberalnog saveza Crne Gore — partije koja je prva u svom programu imala nezavisnu Crnu Goru kao osnovni politički cilj. Perović, koji danas živi u Pragu i ima dodir sa politikom samo preko svog bloga, ne bi se saglasio sa ovom formulacijom o pozajmljivanju, već bi koristio oštriji izraz — ukrao.

    Od tada kreće drastičnije Đukanovićevo distanciranje od Miloševićevićevog režima, koje posle demokratskih promena 5. oktobra postaje sve više i distanciranje od Srbije, a ne samo od režima.

    Prema nekim izvorima, Crna Gora je u godinama pred referendum o nezavisnosti bila država koja je posle Izraela dobijala najviše donacija od Sjedinjenih Američkih Država. Sam Đukanović je od međunarodnog udruženja političkih eksperata 1999. dobio medalju za značajan doprinos demokratskim procesima u pojedinim delovima sveta, koju su do tada dobili Vili Brant, Mihail Gorbačov, Vaclav Havel.

    Gde je danas Crna Gora

    „Stabilnost, rezultati u reformama, prosperitetan ekonomski i demokratski razvoj, i kontinuiran progres u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, daju realnu nadu da Crna Gora do kraja godine dobije poziv za članstvo u NATO, što će, kako je naveo, dodatno ohrabriti unutrašnje pozitivne procese i osnažiti stabilnost cijelog regiona“ rekao je Đukanović juče na obeležavanju Dana državnosti Crne Gore.

    A gde je, stvarno, Crna Gora, devet godina od referenduma?

    Crna Gora je danas podeljena država prema istoj osnovi koja je postojala referendumske 2006. Ta činjenica je na neki način i neuspeh režima, jer za devet godina nije uspeo da ujedini društvo.

    Mada, ima i onih koji tvrde da je podeljenost na Srbe i Crnogorce neuspeh za tamošnje društvo, ali uspeh za režim. Naime, zagovornici ove teze smatraju da podeljenost, pored kontrole medija i činjenice da je to mala država u kojoj se svi znaju, pomaže u načinu vladanja.

    U Crnoj Gori danas postoje dve vrste opozicije. Jedna, koja Đukanovića optužuje za loše stanje u ekonomiji, korupciju, despotizam, i druga, koja mu zamera sve što i ova prva, ali i koja je prosrpska. Deo objašnjenja neuspeha crnogorske opozicije da značajnije uzdrma režim Mila Đukanovića leži i ovoj etničkoj podeljenosti opozicije.

    Priznanje Kosova i sankcije Rusiji

    Ekonomski pokazatelji kažu da se radi o prezaduženoj državi koja nema industriju.

    Na geopolitičkom planu Crna Gora je od države, koja je svojevremeno objavljivala rat svim državama kojima i Rusija objavljuje rat, kao gest bliskosti, došla do države koja je uvela sankcije Rusiji.

    Crna Gora je od države koja je sa Srbijom delila iste nacionalne, kulturne i civilizacijske vrednosti, i koja je učestvovala u svim ratovima na istoj strani sa Srbijom — postala deo onih koji su priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova.

    Crna Gora je država koja trpi da na njenoj teritoriji (u Ulcinju) pored njenog predsednika Filipa Vujanovića, albanski premijer Edi Rama pominje ideju takozvane „Velike Albanije“.

    Crna Gora je država koja se poslednjih godina svim silama upinje da izgradi neku novu naciju negirajući sve ono što je prethodno bila. To je država čiji premijer Milo Đukanović na svečanoj akademiji povodom stote godišnjice početka Prvog svetskog rata izjavi kako „Crna Gora nije podržala teroristički akt koji je bio povod za (taj) rat“.

    Dakle, na delu je promena diskursa. Promena nacionalnog narativa, promena pisma, uvođenja jezika i ponovno „čitanje“ Njegoša.

    Srpska pravoslavna crkva kao stub

    Crnogorski, svetovni, vladari su i kroz istoriju imali povremeno do stalno distanciranje od Srbije, ali su zato vladike bile uvek uz Srbiju. Tako je i danas, pa se Srpska pravoslavna crkva smatra jednim od glavnih oslonaca onih građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi.

    Kako stići kralja Nikolu

    Crnogorski knez, pa potom i kralj Nikola I Petrović, najpoznatiji kao Kralj Nikola, bio je najdugovečniji crnogorski (a i među nekoliko najdugovečnijih evropskih) vladar koji je ovom državom upravljao od 1860. do 1918, dakle 58 godina. Za vreme njegove vladavine Crna Gora je na Berlinskom kongresu 13. jula 1878. dobila međunarodno priznanje.

    Filip Vujanović
    © AP Photo / Petr David Josek, Pool)

    Obnovitelj crnogorske samostalnosti Milo Đukanović je na vlasti od 1991. do danas, dakle 24 godine. Ako računamo i od 1986. kad je dobio prve funkcije u Komunističkoj partiji, onda je to 29 godina.

    Da bi vladar Milo stigao kralja Nikolu, trebalo bi da vlada još ovoliko godina koliko je vladao, dakle plus 29. Tada bi imao 82 godine, što je veoma malo ostvarivo.

    Plus još jedna važna činjenica. Čovek koji je govorio da je „Crna Gora opstala kao ostrvo slobode kada su drugi bili porobljeni, pa zašto sada ne bi mogla opstati kao ostrvo komunizma“ a onda se predomislio; zatim je 1991. izjavljivao da je i šah „omrznuo zbog šahovnice“, a onda slao reginalne poruke mira; koji je bio Miloševićev čovek i od toga se podosta okoristio, a potom glavni protivnik — čini se, toliko je rizikovao i rizikuje poslednjih godina, izabrao samo jedan put i povukao oštru liniju kako više ne bi mogao da se vrati. Neće moći da pravi velike obrte, iznova rizikuje ili pozajmljuje politike.

    A sudbina Crne Gore? Pa, ona nije bukvalno sudbina Mila Đukanovića, ali joj je on odredio put i čini se da ni za nju nema skretanja.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    nezavisnost, Milo Đukanović, Srbija, Rusija, SAD, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga