12:43 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1681
    Pratite nas

    Zvaničnici zapadne vojne Alijanse zaoštrili su u poslednje vreme retoriku kada govore o Rusiji, predstavljajući je kao ozbiljnu pretnju za međunarodnu bezbednost, a pre svega za baltičke i severne evropske države. Čega se NATO zapravo plaši i šta je povod za britke reči čelnika zapadne Alijanse?

    Ruska provokativna retorika o nuklearnom oružju i dramatična ekspanzija letova njenih strateških bombardera „duboko su uznemirujući i opasni“, upozorava generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i dodaje da bi ostvarivanje ruskih planova o raspoređivanju nuklearnih raketa u Kalinjingradu, blizu poljske granice, kao i pretnja razmeštanjem nuklearnog oružja na Krimu, „suštinski promenili bezbednosnu ravnotežu u Evropi“. 

    Istovremeno, češki general Petar Pavel, koji u junu preuzima dužnost predsednika Vojnog komiteta NATO-a, upozorio je da Alijansa nije sposobna operativno da reaguje na pretnju Rusije, kojoj bi, po njegovom mišljenju, u tehničkom smislu bilo potrebno svega nekoliko dana da „zauzme“ baltičke zemlje. 

    NATO učestalim izjavama zvaničnika o navodnoj ruskoj pretnji članicama Alijanse nastoji da proizvede utisak da je organizacija koja i dalje ima funkciju, ne samo političku, nego i vojnu. U senci krize u Ukrajini i brojnih podela unutar NATO-a javila se potreba da se pokaže jedinstvo zapadnog vojnog saveza i njegov autoritet na međunarodnoj sceni, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić, naglašavajući da britka retorika NATO-a ima više veze sa samom Alijansom, nego s Rusijom.

    „Ove godine se već krenulo s vežbama koje su otvorena demonstracija sile — marš kolone mehanizovane pešadije američkih snaga kroz evropske zemlje bio je primer kako se za televizijske kamere pravila slika da se nešto dešava i da se nešto čini“, ocenjuje Radić. 

    Podsećajući da vodeću ulogu u stvaranju pritiska unutar NATO-a imaju bivše članice Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora koje se graniče s Rusijom, Radić konstatuje da su „mišići“ tog mehanizma ipak Sjedinjene Američke Države koje kao vodeća sila nameću svoje stavove i interese ostalim članicama Alijanse. 

    I ruski vojni analitičar Viktor Litovkin smatra da se NATO plaši samo jednog, a to je da će svima postati jasno da nema više razloga da postoji. Litovkin ocenjuje da Alijansa nije kadra da se suprotstavi ozbiljnim opasnostima i izazovima, među kojima, kako naglašava, svakako nije Rusija jer ona nema nameru bilo koga da napada ili zauzima.

    „Sto puta ponovljena laž postaje istina. Kada se svakodnevno ljudima govori kako će Rusija svakog časa napasti, naravno da oni počinju da se plaše. Zato NATO pokušava da pokaže da kao organizacija može da zaštiti ove države, ali zato i traži od njih da dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda uplaćuju u budžet NATO-a. Zato i plaše stanovnike tih zemalja“, upozorava Litovkin. 

    Snage NATO-a nedavno su počele jednu od najvećih vojnih vežbi borbenih aviona u Evropi, koja nosi naziv „Arktički izazov 2015“. U vežbama koje se vode u severnim oblastima Finske, Norveške i Švedske, uz saradnju sa SAD, Velikom Britanijom, Holandijom, Švajcarskom, Nemačkom i Francuskom, učestvuje 4.000 vojnika i oko 250 aviona.

    Aleksandar Radić smatra da je NATO primoran da reaguje u situaciji u kojoj je postalo jasno da je ruska vojska mnogo moćnija nego pre dvadesetak godina, te da je sposobna ne samo da brzo reaguje bilo gde na sopstvenoj teritoriji nego i izvan svojih granica. 

    „Ruske vojne snage ove godine imaju zajedničku vežbu s Kinom, dinamične vežbe sa zemljama koje su saveznice Rusije. Sve je češće prisustvo ruskih strateških bombardera ‘tupoljev 95’ nad svetskim morima, a primetna je i težnja da ruska flota pokaže svoju zastavu na raznim morima. Sve to stvara ovaj mozaik. Obe strane, zapravo, imaju potrebu da prikažu nivo moći, ali i da ‘trećim stranama’ pokažu ko je trenutno najjači igrač na planeti“, objašnjava Radić.

    On, međutim, veruje da najveći izazov za SAD predstavlja Kina koja veoma otvoreno najavljuje da će u bliskoj budućnosti postati nezaobilazan igrač, te da je vojno nadmetanje s Rusijom zapravo neka vrsta pripreme za strateške igre na Pacifiku. 

    Treba imati u vidu i da je generalni sekretar NATO-a nedavno izjavio da ipak veruje u važnost dijaloga NATO-a i Rusije i da je, uprkos trenutnim ozbiljnim razmimoilaženjima, Alijansa spremna da nastavi taj dijalog. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Arktički izazov, NATO, Jens Stoltenberg, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga