00:55 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Odliv mozgova iz Srbije- ilustracija

    Odliv mozgova — I da se vrate, šta bismo s njima?

    © Sputnik/ Aleksandar Milačić/Flickr/emilegraphics
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 911
    Pratite nas

    Pre dve decenije Srbiju je napuštalo oko dva odsto mladih ljudi, dok je danas taj procenat povećan na 15 odsto. Pre samo četiri godine zemlju je napustila šezdeset jedna hiljada visokoobrazovanih kadrova. Srbija je, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, na 141. mestu od 144 države po kapacitetu da zadrži svoje talentovane mlade ljude.

    Mladi visokoobrazovani kadrovi, starosti od 25 do 40 godina, odlaze zbog teške ekonomske situacije i nemogućnosti da pronađu adekvatan posao. Ako ga i imaju, primanja su uglavnom niska, dok mnogi od njih nemaju rešeno ni stambeno pitanje.

    Nesigurnost u pogledu toga kako će se u ovoj zemlji živeti i kako će ona izgledati za 5, 10 ili 20 godina, tera ih da bolji život potraže van granica Srbije.

    Ne umemo da učimo od drugih

    Iako su Kinezi pre nekoliko decenija krenuli u pravu ekonomsku revoluciju tako što su hiljadama svojih mladih ljudi koji su školovanje završili u Sjedinjenim Državama omogućili da se vrate u Kinu i rade u državnoj upravi ili da osnuju privatne firme, Srbija praksu drugih zemalja, po svoj prilici, ne ume ili ne može da primeni.

    Umesto da iskoristimo potencijale visokoobrazovanih kadrova iz inostranstva, često im postavljamo prepreke i onemogućavamo im da se vrate, kao što je to donedavno bio slučaj sa nostrifikacijom diploma.

    Ta procedura je unekoliko olakšana, ali drugi problemi koji „srpsku pamet“ sprečavaju da se vrati u zemlju ostaju, kažu sagovornici Sputnjika. 

    Uskoro će ostati samo stari i neobrazovani
    Uskoro će ostati samo stari i neobrazovani

    Nije sve u novcu

    Srbijanka Turajlić, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, za Sputnjik kaže da postoji stanoviti procenat onih koji će uvek otići i objašnjava da je reč o mladim, ambicioznim ljudima koji žele da se bave nečim za šta u Srbiji ne postoje uslovi.

    „Toga je uvek bilo i biće“, kaže profesorka Turajlić i dodaje da razlozi odlaska svih drugih visokoobrazovanih kadrova leže u uslovima života koji vladaju u Srbiji.

    „Kao mlad čovek želite da sebi organizujete život, da imate adekvatan posao, da vam bude lepo, želite da na nekom pristojnom mestu podižete decu. Ne želite da razmišljate hoće li te škole sutra raditi ili ne. I kada dođete do te tačke, okrenete se oko sebe i zapitate — gde u stvari želim da živim? Onda vrlo brzo zaključite da to nije ova zemlja“, kaže Srbijanka Turajlić.

    To nije uvek samo pitanje dobijanja adekvatnog zaposlenja za one koji su puno uložili u svoje obrazovanje, objašnjava naša sagovornica, već pitanje želje da se živi u nekom sređenom, stabilnom društvu.

    „Potpuno je jasno da sve dok ovo ne postane sređena zemlja, u njoj će malo ko želeti da živi“, poručuje profesorka Turajlić.

    Odlaze najbolji u generaciji

    Iz Matematičke gimnazije u Beogradu svake godine oko deset odsto maturanata školovanje nastavlja u inostranstvu, a po završetku studija u Srbiju se vrati samo par njih, kaže za Sputnjik Srđan Ognjanović, direktor te prestižne srednjoškolske ustanove.

    „Na hiljade je mladih, od 30 do 40 godina, vrhunski obrazovanih ljudi, koji su završili strane univerzitete, znaju jezike, stekli su kontakte u biznisu i nauci i koji bi ovde bili dragoceni. Međutim, ništa se ne radi kako bi se oni vratili u Srbiju i to je najveći gubitak koji ova zemlja ima“, ističe Ognjanović.

    On dodaje da naše društvo zapravo i ne zna koliko ima visokoobrazovanih ljudi širom sveta koji bi se potencijalno vratili u Srbiju.

    „Čak i da se vrate, ne bismo znali šta bismo sa njima“, kaže Ognjanović.

    Odliv mozgova iz Srbije- ilustracija
    U Srbiji, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, oko 45.000 ljudi sa fakultetskom diplomom čeka posao

    Naš sagovornik veruje da su mnogi naši ljudi u inostranstvu, čija deca uskoro treba da krenu u školu, svesni da je naše osnovno i srednje obrazovanje, kao i redovne studije, bolje, kvalitetnije i povoljnije nego na Zapadu.

    „Mnogi od njih bi rado decu vratili ovde da završe školu, samim tim bi se i oni vratili i počeli život iznova. Mnogi od njih i tamo imaju probleme i vratili bi se, samo kada bi ovde imali neke uslove, kada bi nešto mogli da rade i da žive pristojno od svog rada. To nam je velika razvojna šansa, ali, nažalost — ništa od toga“, kaže Ognjanović.

    Direktor Matematičke gimnazije smatra da treba više raditi na tome da se naši ljudi koji su u inostranstvu animiraju da se vrate u zemlju i da se njihovi potencijali iskoriste.

    „Ne moramo i ne možemo sve da vratimo, ali jedan deo, u oblastima koje obećavaju, možemo. Idealna oblast bi bila softverski inženjering, tu imamo stručnjake i ovde i u svetu i tu ne treba mnogo ulaganja, a imamo sjajne potencijale i mogli bismo napraviti čuda u tom domenu“, poručuje Ognjanović.

    Kada je reč o maturantima Matematičke gimnazije, oni koji na studije odlaze u inostranstvo najčešće idu put prestižnih univerziteta u Velikoj Britaniji. Iako su nekada Sjedinjene Države bile mnogo popularnije, u poslednjih deset godina Engleska je preuzela dominaciju, kaže Ognjanović.

    „Odlaze nam oni najbolji. To nije problem, nemam ništa protiv da se školovanje nastavi u inostranstvu. Problem je što se za nekoliko godina, kada steknu željeno obrazovanje i iskustvo, verovatno neće vratiti. Ako se nešto ne promeni, možda trajno gubimo najbolje u generaciji“, poručuje Ognjanović.

    Ako je za utehu, ima i gorih

    U Srbiji, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, oko 45.000 ljudi sa fakultetskom diplomom čeka posao.

    Istraživanja pokazuju da svaki treći student Beogradskog univerziteta planira da po završetku studija napusti zemlju.

    Po svoj prilici, dokle god Srbija bude u ovim i ovakvim društvenim, socijalno-ekonomskim i političkim prilikama, od nas će po pitanju „odliva mozgova“ biti gori samo Gvineja Bisao, Burundi, Alžir i Haiti. Mada, možda su nas i oni do sada prestigli.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    odliv mozgova, Beogradski univerzitet, Matematička gimnazija, Srđan Ognjanović, Srbijanka Turajlić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga