01:25 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ratne igre, ilustracija

    Balkan — Poligon za američke ratne igre

    © Flickr/ Thomas van de Vosse
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    12725

    Presedan Kosovo pokrenuo je preko 200 separatističkih pokreta u svetu. „Rat na dugme“, u kom se koristi tehnika, bez gubitka žive vojne sile, pokazao se kao uspešan. Scenariji poput Račka, iako dokazano lažni, dovoljni su da se, tobož zbog sprečavanja „humanitarne katastrofe“, pritisne dugme užasa.

    Način na koji se raspala bivša SFRJ i sve što se posle toga desilo na Balkanu su tehnike koje je Zapad koristio i još koristi za delovanja po celom svetu.

    Jugoslavija je izabrana za eksperimentalno tlo, ne samo za ratove već i za razne manipulativne scenarije koji su kasnije preneti na razne delove sveta, pre svega zato što se nalazi na kapiji Istoka i Zapada, ali i zato što su višeetničke države, zbog različitih vera, ali i mentaliteta naroda, odnosno psihološkog profila, najpogodnije tlo za izazivanje nemira, a ako treba — i rata.

    Dodatni razlog treba tražiti i u raspadu SSSR-a, koji je tada Amerika pokušala da iskoristi i zauvek eliminiše Rusiju kao potencijalnog „neprijatelja“, tako što bi ovaj deo zemljine kugle iskoristila za postavljanje strateškog naoružanje i baza stalno uperenih ka Istoku.

    Poznato je da je posle neuspešnog rata koji je Amerika vodila u Vijetnamu i ogromnog broja žrtava opao moral ali i interesovanje Amerikanaca za učešće u vojnim akcijama, zbog čega je američka privreda gubila milijarde dolara na godišnjem nivou. Zato je glavni zadatak za „majstore rata“ bio da se izbegnu žrtve u sopstvenim redovima, pa je smišljen takozvani „rat na dugme“, to jest rat sa upotrebom tehnike bez angažovanja ljudi na terenu. Jugoslavija je postala prvo zamorče.

    Priprema terena

    Da bi se to postiglo, Vašington je polovinom osamdesetih grupu vojnika koji su ratovali u Persijskom zalivu, uz pomoć neuropsihijatara, psihologa, etnologa i vojnih stručnjaka, obučio u američkoj vojnoj bazi i školi u Fort Bragu u Severnoj Karolini da, kao ubačene grupe, izazovu paniku, nepoverenje među građanima i u državnom vrhu.

    Ova grupa ubačena je u Jugoslaviju još 1989. godine, a njihov zadatak je bio povezivanje sa „zainteresovanim grupama“ za rušenje režima.

    I iako je faktički sukob na ovim prostorima već bio počeo — Slovenija, Bosna, Hrvatska — bilo je potrebno slomiti i Srbiju. Zadatak su obavili 1998. godine, formiranjem studentske organizacije „Otpor“, kasnije pretočene u Narodni pokret Otpor, koju su zasuli novcem i unapred pripremljenim scenarijima.

    Priprema li Vašington haos na Balkanu
    © AP Photo / Petros Karadjias

    Cilj je bio slabljenje podrške režimu Slobodana Miloševića. Prema podacima koji su svojevremeno objavljeni u francuskom nedeljniku „Nuvel opservater“ od 1998. godine, „Otpor“, tadašnja opozicija u Srbiji i druge nevladine organizacije su od svog osnivanja pa do kraja 2000. godine, od američkog Kongresa, fondacije Džordža Soroša, Nemačke, Francuske i drugih dobili približno 38 miliona tadašnjih nemačkih maraka, tri miliona funti i 35 miliona dolara.

    Njihove „veštine“, upotrebljene u Srbiji kao „gorivo za paljenje masa“, kasnije su korišćene kao model za rušenje raznih režima. Egipćani, tačnije njihov pokret „6. april“, sami su priznali da je u rušenju režima Hosnija Mubaraka bili inspirisani idejama „Otpora“.

    Srđa Popović, bivši „otporaš“, povodom toga potvrdio je za jedan beogradski list da je „tačno je da su se u prethodnim godinama sreli sa aktivistima, ljudima iz Irana, Egipta i Tunisa, i da je njihova organizacija Centar za primenjenu nenasilnu akciju radila sa aktivistima iz gotovo svih zemalja Bliskog istoka“.

    Stisnuta pesnica kao simbol pobune, koji nas je godinama pratio na plakatima po celoj Srbiji, sada je u nalepljen po prostorijama makedonske opozicije.

    Sredstva manipulacija

    Bombardovanje Srbije i Crne Gore od strane NATO-a, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, takođe je presedan primenjen prvi put na ovoj teritoriji. Ovim činom su Amerikanci pokušali da ubiju dve muve odjednom.

    Da obesmisle ulogu Ujedinjenih nacija, jer su više od decenije sve glasniji oni koji tvrde da su odavno prevaziđene, da im treba menjati ulogu i upotrebu veta na odluke koje u Savetu bezbednosti imaju Rusija, Kina, Amerika, Velika Britanija i Francuska.

    Druga američka zamisao — stvaranje država na tlu država drugih zemlja bez njihove saglasnosti — donekle je dalo rezultate. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a Amerika je bila druga država na svetu koja ga je posle samo 17 sati od odluke donete u Prištini — priznala.

    Požar prouzrokovan bombardovanjem
    Bombardovanjem SRJ Amerikaci su pokušali da ubiju dve muve odjednom. Da obesmisle ulogu UN-a, jer su više od jedne decenije sve glasniji oni koji tvrde da je odavno prevaziđena, i da treba menjati, ulogu i upotrebu veta na odluke koje u SB imaju Rusija, Kina, Amerika, Velika Britanija i Francuska.

    I ovome su prethodili scenariji manipulacije prvi put viđeni baš na ovim prostorima. Razlog za početak bombardovanja SRJ bio je navodno humanitarnog karaktera.

    Prvi put je isproban „rat na dugme“. Prvi pokušaj bio je u Bosni 1996. godine, kada je NATO avijacija bombardovala telekomunikacione sisteme, vojne objekte i infrastrukturu na teritoriji Republike Srpske, proglašen je rizičnim i obustavljen od strane UN.

    Posao je obavio Vilijam Voker, šef Verifikacione misije OEBS-a koji je dešavanja u selu Račak u januaru 1999. na Kosovu i Metohiji proglasio za „masakr“, što je dovelo do bombardovanja SRJ. Kao razlog za bombardovanje navedeno je da je prekidom bombardovanja u Bosni ’96, međunarodna zajednica omogućila „masakr civila“ u Srebrenici.

    Iako je Voker masakrom proglasio 40 „multietničkih“ civilnih žrtava, Srba, Albanca katolika i Roma, od kojih su neki bili podvrgnuti torturi, kasnije su tri državne sudskomedicinske ekipe — jugoslovenska, beloruska i finska, kao i ekspertski tim Evropske unije, došle do identičnog zaključka da se ne radi o masakru, da su na šakama 37 od 40 obdukovanih tela pronađeni barutni tragovi — dokaz rukovanja oružjem, kao i da su svi poginuli od vatre iz daljine, te da je najmanje četvrtina ispod civilne odeće nosila dugačke vojničke gaće nemačke i švajcarske proizvodnje, na nogama vojničke čizme i, kao „uniformu“ vojne policije UČK, crne kožne jakne i crne farmerke.

    Ali — povod je poslužio svrsi.

    Posledice scenarija

    Proglašenje nezavisnosti Kosova počelo je da se Evropi vraća kao bumerang, jer sve je više onih koji po istom principu žele samostalnost. Južna Osetija i Abhazija su se već otcepile od Gruzije. Nepostojanje međunarodnog konsenzusa o pravilima za stvaranje novih država i uslovima pod kojima važi pravo na samoopredeljenje otvara mogućnosti za jednostrane poteze i nove sukobe. „Kosovska formula“ mogla bi da se primeni u mnogim delovima sveta.

    Neka se pripremi — Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu, Pridnjestrovlje u Moldaviji… U Belgiji Flamanci i Valonci ne mogu da nađu zajednički jezik, iako su posle višedecenijskih ratova 1830. godine stvorili zajedničku državu. A tu su i Severna Irska, Baskija, Katalonija, Andaluzija, Korzika, Kvebek…

    Tagovi:
    krize, spoljna politika, špijunaža, rat, Srbija, Balkan, Makedonija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga