10:11 06 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 1480
    Pratite nas

    Antiruska histerija, koja samo što i formalno nije prerasla u zvanični medijski rat Evrope protiv Rusije, već se obrušava na Sputnjik. Medijski stručnjaci ocenjuju pak da je medijskom prostoru potrebno što više informacija i izvora, jer će građani biti obavešteniji.

    Evropski parlament zatražio je od Evropske komisije da izdvoji sredstva za projekte namenjene suzbijanju ruske propagande u EU i van njenih granica, kao i novac za, kako stoji u nacrtu Rezolucije usvojene pre nekoliko dana, pomoć ruskim nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama.

    Od evropskih institucija se zahteva da donesu niz mera za suzbijanje ruskog uticaja. Istovremeno, antiruska histerija, sa evropskih, prenela se i na srpske medije.

    Dolaskom Sputnjika u Srbiju medijski prostor dodatno se ustalasao, a portal i Radio Sputnjik smatraju u Briselu „najvažnijim elementom veštačkog rata koji Rusija vodi protiv Zapada“.

    Antiruska medijska histerija sve je veća. Da li Sputnjik samo smeta zapadnoj medijskoj i političkoj mašineriji ili iza toga stoji mnogo šira podrška? Kome više veruju građani?

    Evropski propisi ne štite privatnost građana
    © Foto : Pixabay

    Ko kome veruje?

    Beograđani, koje smo anketirali, smatraju da medijima u globalu ne treba verovati. Oni koji se redovno informišu, uglavnom misle da su ruski mediji iskreniji, posebno kada je u pitanju izveštavanje iz Ukrajine.

    „Ne verujem ni jednima ni drugima. Događaje u Ukrajini pratim površno, jer to je režija na visokom nivou. Zna se čija, ko je ugrožen, ko je manje ugrožen, a ko plaća. Nažalost, Ukrajinci plaćaju, režija Zapada, a zna se zbog čega, to je svakom prosečno informisanom čoveku jasno“, kaže stariji Beograđanin.

    Njegova supruga ima slično mišljenje.

    „Više verujem ruskim medijima, zato što nikada na možeš verovati zapadnom sistemu. Smatram da su oni zaista krivi za sve, oni nemaju čak ni svoju istoriju, a mi je imamo. I Rusi i mi.“

    Ovo mišljenje ne deli njihov mlađi sugrađanin.

    „Više verujem prozapadnim medijima. Tako sam navikao, orijentisao sam se tako shodno praćenju medija u Srbiji.“

    Karta Evrope
    © AFP 2020 / GEORGES GOBET

    Stariji Beograđanin smatra da su ruski mediji, kako kaže, čestitiji, a da su prozapadni dirigovani.

    „Mnogo prećutkuju, ne govore sve što je potrebno da građanin zna. Sva ta hajka protiv Rusa koji se bore za svoju zemlju, je l' vi vidite kako orkestrira ovaj Porošenko, govori besmislice“.

    Čest odgovor na pitanje Sputnjika bio je — verujem samo sebi. A jedan Beograđanin dodaje:  

    „Medije ne priznajem, sve je to nameštaljka. Pratim događaje u Ukrajini. Nema tu ništa novo, mi smo imali Krajinu, oni imaju — U-krajinu“, kategoričan je.

    Dobrodošla protivteža

    Kolumnista Politike Muharem Bazdulj nedavno je konstatovao da se Slobodna Evropa ili Dojče vele kod nas rutinski doživljavaju kao nezavisni mediji, a ne kao glasila Amerike i Nemačke, dok je za Sputnjik, primećuje, nužno naglasiti da ga finansira Ruska Federacija.

    Glavna i odgovorna urednica najstarijeg lista na Balkanu i predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović pojavu Sputnjika na našem medijskom prostoru smatra jako zanimljivom jer je, kaže, pristalica konkurencije i dodaje da se dugo čudila zašto Rusija ne pokazuje interesovanje za naš informativni prostor.

    „To je vrlo dobrodošla protivteža. Potpuno je neopravdano smatrati Glas Amerike i Dojče vele slobodnim medijima, a naglašavati da je Sputnjik državno finansiran. Ne može se na osnovu toga uočiti razlika između tih medija, razlika je mnogo bitnija i ona ne potiče od toga čije su pare, nego koja je politika, koja je strategija, koji su interesi iza toga.

    Prema tome, mislim da Dojče vele i Glas Amerike nemaju nikakvu inherentnu prednost u odnosu na Sputnjik“, ističe Smajlovićeva.

    Ona kaže da ne prati ruske medije, ali da, kada čita Njujork tajms, Vašington post, Gardijan, Fajnenšel tajms, prepoznaje stereotipe koje je naučila kada je u njima čitala o Jugoslaviji i Srbiji.

    „Kada se pojavila Raša tudej (RT), to mi je postalo strašno zanimljivo. Smatram RT ne mnogo boljom televizijom od Si-En-Ena, ali barem je ona neka vrsta druge strane medalje, tako da sam joj beskrajno zahvalna. Da ne postoji RT, mislim da ni ja, a kamoli zapadna javnost, ne bi znala, na primer, da se desio masakr u Odesi početkom sukoba u Ukrajini. Mnogo sam toga saznala i mislim da bi se sada osećala jako uskraćenom kada bih pokušavala da pratim šta se dešava, a da više ne mogu da se oslonim na povremeno gledanje Raša tudej“, kaže Smajlovićeva.

    Ona zaključuje da spada u red obaveštenih čitalaca i da je u stanju da filtrira propagandu od činjenica, odnosno šta je u tim tekstovima sloj tumačenja pristrasnog, a šta su nepobitne činjenice.

    Nova vrednost za informaciono društvo

    Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže da ne deli informacije po tome odakle dolaze, već prema načinu na koji su plasirane i činjenicama koje se navode. Naše pitanje — kome smetaju ruski mediji — smatra hipotetičkim.

    „Očigledno da je srpski medijski prostor postao mesto za megdan između želje da se utiče na ovdašnje konzumente. Koliko god govorili o objektivnom novinarstvu, očigledno je da i u ovoj sferi postoji nešto što se zove ruska ili prozapadna sfera uticaja. Oni koji su naklonjeni evropskim integracijama ili pronatovski raspoloženi, očigledno je da imaju drugačiji stav od ljudi koji smatraju da u Srbiji treba da bude dominantan ruski uticaj i protive se ulasku u NATO i Evropsku uniju“, kaže Obradović.

    Dolazak Sputnjika u Srbiju Obradović smatra dragocenim, jer su građani Srbije sada u prilici da procenjuju validnosti informacija i iz jednog i iz drugog izvora.

    „Mislim da je to što je Sputnjik prisutan ovde jedna nova vrednost za informaciono društvo u Srbiji i ja potpuno podržavam pojavu i rad ovog medija, mislim da ne treba ograničavati nikoga u pristupu medijskom prostoru. Što više informacija i što više izvora, građani će biti obavešteniji“, ističe Obradović.

    On dodaje da gaji dozu rezervi prema propagandističkom delu koji je prisutan kod svih medija, koji takvim pristupom mogu da dovedu u zabludu građane Srbije, ali mu se ipak čini da je opasnost od toga mnogo manja od vrednosti koju ljudi dobijaju time što mogu da upoređuju vest koja je plasirana iz takozvanih proruskih ili prozapadnih izvora.

    Evropski Savet zadužio je i visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini da do kraja juna pripremi plan protiv propagandnog uticaja Moskve na bivše članice sovjetskog bloka, ali i na građane zapadnih zemalja. Formiran je i tim koji će osmisliti strategiju. Iz Moskve nema komentara na ove poteze.

    Građani su, prema anketi Sputnjika, zbog dešavanja u svetu i posebno kod nas u proteklih 25 godina, uzdržani prema „sedmoj sili“, domaćoj i inostranoj. Po starom pravilu vode se i emocijama, koje im je carstvo bliže, srcu pre svega.

    Ipak, uočljiv je dominantan stav naših ljudi da se rad prozapadnih medija kreira isključivo na temeljima novca i političkog uticaja poslodavaca iz vlada tih zemalja, a da će sa prijateljskog istoka dobiti informaciju koja se više temelji na istini, ma koliko surova bila, nego na propagandi. 

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    antiruska propaganda, mediji, propaganda, Sputnjik, Sputnjik Srbija, Vukašin Obradović, Ljiljana Smajlović, Federika Mogerini
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga