21:13 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 161
    Pratite nas

    Glas protiv mera „Trojke“ bi otvorio mogućnost da Grčka preuzme sudbinu u svoje ruke, poručuje američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic u autorskom tekstu za „Gardijan“.

    „Grci će možda dobiti priliku da sami odlučuju o svojoj budućnosti koja možda neće biti tako prosperitetna kao prošlost, ali mnogo više obećava od sadašnjeg beskrupuloznog mučenja“, kaže profesor na Univerzitetu Kolumbija.

    Za njega je suština krize sa grčkim dugom u moći i demokratiji, a ne u novcu i ekonomiji.

    Stiglic upozorava da su mere koje je „Trojka“ (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija) nametnula Grčkoj pre pet godina dovele njenu ekonomiju do ambisa i da je stopa nezaposlenosti među mladima u Grčkoj veća od 60 odsto.

    „Zapanjujuće je što ’Trojka‘ odbija da prihvati bilo kakvu odgovornost ili da prizna koliko su njene prognoze i model loši. Ali ono što još više čudi je da evropski lideri nisu iz ovoga ništa naučili“, piše Stiglic.

    Janis Varufakis
    © AFP 2019 / ODD ANDERSEN

    „Da bude jasno: od velikih količina novca koje su pozajmljene Grčkoj gotovo ništa nije tamo otišlo. Otišlo je kako bi se platili kreditori iz privatnog sektora, uključujući nemačke i francuske banke. Grčka je dobila samo mrvice, ali je platila veliku cenu kako bi očuvala bankarski sistem u zemlji“, objašnjava ekonomista.

    „MMF-u i drugim ’zvaničnim‘ kreditorima nije potreban novac koji traže. Po uobičajenom scenariju, novac koji bi dobili najverovatnije bi poslužio za novu pozajmicu Grčkoj“, piše ugledni ekonomista.

    Stiglic smatra da se u pregovorima kreditora i grčke Vlade „ne radi o novcu, već o ’rokovima‘ kojima bi Grčka bila primorana da se pokori, da prihvati neprihvatljivo — ne samo mere štednje, već i druge regresivne i kaznene mere“.

    Evrozona „nikada nije bila demokratski projekat“, ukazuje Stiglic. „Većina njenih članica nije tražila od naroda odobrenje da monetarni suverenitet ustupi Evropskoj centralnoj banci. Kada je to uradila Švedska, Šveđani su rekli ne. Shvatili su da će porasti nezaposlenost ako o monetarnoj politici zemlje odlučuje centralna banka koja se jednostrano usmerila na inflaciju, da će ekonomija biti na udaru, jer se ekonomski model u osnovi evrozone zasniva na odnosu moći koji ne ide u prilog radnicima“.

    Jedan od najvećih kritičara MMF-a i Svetske banke smatra da je ponašanje Evrogrupe „antiteza demokratiji“ i da mnogi evropski lideri žele da vide kraj levičarske vlade premijera Aleksisa Ciprasa.

    „Izgleda da veruju da mogu da sruše grčku Vladu primoravajući je da prihvati sporazum koji je u suprotnosti sa njenim mandatom“, primećuje Stiglic.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    dug, ekonomska kriza, Kredit, Svetska banka, evrozona, MMF, Jozef Stiglic, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga