08:58 22 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 19
    Pratite nas

    Konačna verzija britanskog predloga rezolucije o Srebrenici još nije zvanično podneta u Savetu bezbednosti UN. Vlasti u Beogradu su pre nekoliko dana dobile četvrtu verziju tog dokumenta, a spekuliše se da se može očekivati i peta, a možda i šesta verzija rezolucije koja je poslednjih nedelja uzburkala domaću i svetsku javnost.

    Ruska Federacija je izašla sa svojim nacrtom, kao kontrapredlogom na britanski dokument, a mediji spekulišu da li bi, ukoliko kompromis u SB UN ne bude postignut i ipak dođe do glasanja o britanskoj inicijativi, Moskva mogla da uloži veto, posebno nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u subotu to i zatražio od Rusije.

    Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u Turskoj, za Sputnjik objašnjava kako uopšte funkcioniše procedura glasanja u SB UN i kaže da stalne članice ne posežu olako za pravom veta.

    Ko ima pravo veta

    Glas protiv, odnosno „pravo veta“ u Savetu bezbednosti UN, ima pet stalnih članica ovog tela — Francuska, Kina, SAD, Ruska Federacija i Velika Britanija — koje im omogućava da spreče usvajanje bilo koje rezolucije.

    Ujedinjene nacije su, kako kaže Spasojević, osnovane na pretpostavci da će velike sile sarađivati i jedinstveno nastupati oko ključnih pitanja. Zato je i formiran Savet bezbednosti kao posebno telo UN, sa idejom da bude „malo i efikasno“.

    On objašnjava da je pravo veta, po zamisli pisaca povelje, trebalo da se koristi samo u ekstremnim situacijama.

    „Međutim, vrlo brzo po formiranju UN, u periodu od 1946. do 1955. godine, u jeku Hladnog rata, pravo veta često su koristile obe strane u Hladnom ratu, čime je praktično bila blokirana čitava organizacija UN", kaže Spasojević.

    To je, kaže srpski diplomata, uslovilo izmenu glasačke procedure i sporazumom između pet stalnih članica, uvedena je mogućnost apstinencije od glasanja, čime se i pored toga što se neka stalna članica uzdržala od glasanja ili se nije pojavila na sastanku, omogućava usvajanje neke rezolucije, ukoliko je obezbedila neophodnih devet glasova drugih zemalja.

    Sistem „prvi u vremenu jeste u pravu

    „U Savetu bezbednosti UN postoji sistem ’prvi u vremenu jeste u pravu‘. Dakle, ko prvi podnese rezoluciju, o njoj se glasa. Ukoliko se usvoji rezolucija koja je prva podneta, druga neće ni biti predmet glasanja, jer se o jednom pitanju samo jedna rezolucija može usvojiti“, objašnjava naš sagovornik.

    Zastave Velike Britanije, Srbije i Rusije
    © Flickr / Alan Wilson/Fif'/Vaughan Leiberum

    Činjenica da je britanski predlog rezolucije o Srebrenici za kratko vreme menjan čak četiri puta za Spasojevića nije iznenađenje.

    „Praksa je da se rezolucije modifikuju do dolaska na glasanje, jer niko ne želi da podnese inicijativu na koju će neka druga stalna članica uložiti veto. Sve se zemlje dogovaraju, ne samo velike sile, i itekako se gleda ko je podržao čiju rezoluciju. U ovom konkretnom slučaju, pitanje je koliko je ova rezolucija od vitalnog interesa za Veliku Britaniju“, kaže srpski diplomata.

    Prema njegovim rečima, diplomatska bitka o inicijativama u SB UN, koja se vodi van očiju javnosti, nije nimalo jednostavna.

    „To izgleda kao u vaterpolu, kada snimaju šta se dešava ispod vode. Pregovara se iza zatvorenih vrata, sve je dozvoljeno, sve je u igri i na stolu“, kaže Spasojević.

    Veto nije mala stvar

    Velike sile neće olako posegnuti za pravom veta, jer bi to moglo, u budućnosti, oslabiti njihove pregovaračke pozicije, po pitanju inicijativa koje su im važne, sa zemljom čijoj su rezoluciju u prošlosti dali negativan glas.

    „Često se dešava da neka rezolucija uopšte ni ne dođe na dnevni red, zato što je neko najavio da će uložiti veto“, kaže Spasojević.

    Takvo „odustajanje od rezolucija“, odnosno njihov nedolazak na dnevni red i glasanje, uglavnom se praktikuje kod pitanja koja nisu suštinski važna za zemlje podnosioce.

    „Sa druge strane, nije isključeno da to što neka zemlja takoreći ’odustane od rezolucije‘, sledeći put ovo odustajanje iskoristi kao neku vrstu ’kredita‘ u pregovorima sa zemljom čiju podršku prethodno nije dobila, kako bi je privolela da glasa za neko drugo pitanje koje joj je mnogo značajnije od rezolucije od koje je u prošlosti odustala“, objašnjava Spasojević.

    Inače, od osnivanja Ujedinjenih nacija pa do februara 2007. godine SSSR odnosno Rusija je upotrebila najviše puta pravo veta (123), Sjedinjene Američke Države 76, Velika Britanija 32, Francuska 18 i Kina 6 puta. SSSR je najviše posezao za pravom veta za vreme Hladnog rata, pa su čak i njegovi najpoznatiji ministri spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i Andrej Gromiko dobili nadimke gospodin Veto i gospodin Njet.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    rezolucija, Ujedinjene nacije, savet bezbednosti, Dušan Spasojević, Srebrenica, Njujork
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga