00:14 23 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    3391
    Pratite nas

    Grčka kriza naterala je glavne igrače na evropskoj političkoj sceni da otvore karte i razbila predstavu o Evropskoj uniji kao jedinstvenoj i solidarnoj zajednici.

    Što duže traju pregovori o izlasku iz krize, to su podele veće. Svako se opredeljuje za jedan ili drugi tabor — „za“ Grčku ili „protiv“.

    Granice evropskog neslaganja se crtaju na liniji sever—jug, istok—zapad. Finska je za izbacivanje Grčke iz evrozone, zemlje iz istočne Evrope ne bi imale ništa protiv.

    Sve oči su, ipak, uperene u Berlin koji je, sada je već jasno, neformalni lider unije. Nemačka je stavila do znanja da je spremna da žrtvuje jedinstvo Evropske unije zarad odbrane svoje ekonomske politike, koju je nakon izbijanja krize 2008. nametnula ostalim članicama.

    Protesti u Francuskoj
    © AFP 2019 / STEPHANE DE SAKUTIN

    Njena nepopustljivost je na kraju iznervirala i njene evropske partnere u pregovorima sa Grčkom, koji su se držali po strani jer je bilo važno sačuvati sliku jedinstvenog bloka protiv Atine. Italijanski premijer Mateo Renci poručio je Berlinu: „Sada je dosta“, pred sastanak evrogrupe u nedelju.

    Jaz se produbio i između Pariza i Berlina. Francuskoj ni do čega nije toliko stalo kao do strateškog partnerstva sa Nemačkom, sa kojom čini „osovinu“ evropskog motora, kako to vole da kažu lideri dveju zemalja u svojim govorima.

    Oland, koji se od početka pregovora sa novom grčkom vladom pre šest meseci držao metiljavo, kako je to primetio ekonomista Toma Piketi, odlučio je u poslednjem trenutku da posluša svog nekadašnjeg savetnika za ekonomiju, koji je u međuvremenu postao planetarna zvezda, i založi svoj uticaj u odbranu Atine.

    Grčki izlaz
    © Sputnik / Vitaly Podvitski

    Poslao je tim stručnjaka, koji su zajedno sa ministrom finansija Euklidom Cakalotosom radili na novom planu reformi i ubedili ga da učini ogromne ustupke kako bi kreditori prihvatili da daju zajam njegovoj vladi, koja bi tako izbegla bankrot i izlazak iz evrozone.

    Pariz je taj predlog logično podržao, ali ne i Berlin. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da ne veruje Grcima („Poverenje je poljuljano“). Berlin je uoči sastanka napravio plan za izlazak Grčke iz evrozone.

    Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji je postao neka vrsta Mika Džegera u ekonomiji, smatra da Berlin kažnjava Atinu zato što hoće da utera strah u kosti Francuzima koji nisu sigurni da će ih nemački model štednje izvući iz krize.

    Za mnoge je ovo pitanje opstanka Evropske unije onakve kakva danas postoji.

    Srbija, koja je načinila sve moguće ustupke u nadi da će joj nemačka kancelarka doneti vest da je nadomak otvaranja prvih poglavlja za pristupanje ovoj porodici na ivici nervnog sloma, podseća na čunak nasred uzburkanog mora čija posada bezuspešno pokušava da se prikači za spasilački brod koji izmiče.

    Ništa više neće biti kao pre, primetio je grčki ministar kulture Nikos Ksidakis, iznoseći uverenje koje dele mnogi Evropljani.

    Ali, Srbija nema plan B.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    kreditori, reforme, dug, samit evrozone, evrozona, Toma Piketi, Janis Varufakis, Mateo Renci, Angela Merkel, Fransoa Oland, Francuska, Evropa, Nemačka, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga