11:24 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1230
    Pratite nas

    Unitarna Bosna dovela bi do destabilizacije celog regiona, ozbiljnih tenzija, a možda i do konflikta, ne samo ideološke prirode. Tenzije u regionu ne treba podizati u rang „hard kor“ politike prema Bosni.

    „Napravite nam državu!“ Ove reči izgovorila je jedna pripadnica udruženja „Majke Srebrenice“ na komemoraciji u Potočarima 11. jula Bilu Klintonu, bivšem američkom predsedniku, aludirajući na činjenicu da bi se u trci za predsedničku fotelju SAD mogla naći supruga Bila Klintona — Hilari.

    Bil Klinton u Srebrenici
    © Tanjug / Zoran Žestić

    Komemoracija u Potočarima očigledno Bošnjacima nije poslužila samo za odavanje pošte žrtvama, a usput i za bacanje kamenica na premijera Aleksandra Vučića, već i za političke dogovore iza kulisa. U tom svetlu, predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije preterao kada je napad na predsednika Vlade Srbije uporedio sa napadom na srpske svatove 1992. godine u Sarajevu posle čega je usledio višegodišnji rat u Bosni.

    Bošnjački muslimani poodavno, uz svesrdnu pomoć Zapada, pokušavaju da od Bosne i Hercegovine naprave unitarnu državu. Godine 1995, kada je upravo pod patronatom Amerike potpisan Dejtonski sporazum, to im je onemogućeno, jer Evropa nije bila za novu muslimansku državu u svom okruženju.

    Da li insistiranje na unitarnoj Bosni može da vrati „vreme“ unazad i da se Bosna nađe ponovo u devedesetim?

    Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, ne sumnja da bi zbog činjenice da na Balkanu konflikt još nije završen (iako, kako ističe, svi pričaju o pomirenju) ceo region, a ne samo Bosna, mogao da se nađe u preddejtonskom periodu.

    „Insistiranje na unitarnoj Bosni i cela ova priča oko Srebrenice je većim delom u funkciji slabljenja legitimiteta Republike Srpske i pokušaja da se nefunkcionalna BiH, koja je država bez istorijskog legitimiteta, ojača i promeni u smislu veće unitarizacije“, kaže on.

    Jovanović veruje da je poruka koja je upućena na skupu u Potočarima Bilu Klintonu u stvari odraz težnje Bošnjaka u Bosni koji nisu zadovoljni Dejtonskim sporazumom.

    „Oni bi hteli da cela država bude njihova i to bi dovelo do velike nestabilnosti na celom Balkanu“, uveren je Jovanović. On napominje da je Dejton mirovni sporazum i da bi bilo kakvo revidiranje tog sporazuma dovelo do ozbiljnih tenzija, a možda i do konflikta, ne samo ideološke prirode.

    Srpska i ruska zastava
    © AFP 2020 / ANDREJ ISAKOVIC

    Milan Igrutinović, saradnik na Institutu za evropske studije, ima sasvim različit stav od Jovanovića.

    „Ne mislim da je Bosna u nekoj opasnosti od unitarizacije, to jest, da je Repubilika Srpska u nekoj opasnosti generalno, niti da se u tom delu očekuju neke promene, tako da ne mislim da je sukob oko toga realan“, veruje on.

    Igrutinović smatra da je Zapadu vrlo jasno da je uslov postojanja Bosne podela na entitete. Podignute tenzije u regionu posle svega Igrutinović ne bi podizao, kako kaže, u rang „hrad kor“ politike prema Bosni.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    unitarizacija, revizija, Dejtonski sporazum, EU, Bil Klinton, Hilari Klinton, Tomislav Nikolić, Srebrenica, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga