09:53 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2521
    Pratite nas

    Čak i da Srbija bude u iskušenju da prizna Kosovo, to nikad neće učiniti Španija, Slovačka i Kipar, jer se ovo pitanje direktno odnosi na njihove najosetljivije delove teritorija, tvrdi za Sputnjik bivši diplomata Vladislav Jovanović.

    Naime, vest da će Grčka podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uz onomadašnje najave rumunskog premijera Viktora Ponte da će zvanični Bukurešt preispitati odluku ove države o nepriznavanju Kosova, nameće pitanje da li će ove dve članice EU zvanično priznati Kosovo? Drugo usko vezano pitanje je i ako to učine ove dve države, hoće li se njihovim primerom povesti Španija, Kipar i Slovačka, preostale članice EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova?

    Jovanović pojašnjava da Španija ima potencijalne separatističke provincije, da Slovačka ima kompaktnih 600 hiljada Mađara na samoj granici sa Mađarskom, a da Kipar nikad neće pristati da prizna nezavisnost severnom delu.

    Pritisci ili državni interesi

    I Jovanović i direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković napominju da bi donekle trebalo razlikovati slučajeve Grčke i Rumunije, jer se radi o različitim motivima za ustupke. Ono u čemu su saglasni jeste da postoje pritisci međunarodne zajednice kako na Srbiju, tako i na preostale države iz EU koje nisu priznale Kosovo da to učine.

    Proroković smatra da Grčka jeste izložena pritisku, ali da kosovsko pitanje ipak nije na vrhu prioriteta njene politike.

    „To više tumačim kao činjenje ustupaka Albancima pošto Grčka ima strateške interese u Albaniji, a ima i unutrašnji problem jer su procene da između pola miliona i milion Albanaca živi i radi u Grčkoj. Te sitne korake i ustupke je Grčka i do sada činila, ali do danas nisu doveli do priznanja. Čak i ako Grčka preduzima ovaj korak, to ne mora neminovno voditi kao priznavanju“, precizira Proroković. 

    Vladislav Jovanović ne isključuje mogućnost da je Grčka bila ucenjena od EU i da je to možda sastavni deo dila da ona na neki način bude prihvaćena na finansijske jasle međunarodne zajednice, a da zauzvrat učini nešto što odgovara geostrategijskim interesima zajednice.

    „Nisam siguran u to, s obzirom da Grčka ima dugoročne interese da ne kvari svoje istorijske prijateljske odnose sa Srbijom. Ali, u ovom svetu koji je sav uskomešan i uskovitlan, to nije potpuno isključeno“, dodaje Jovanović.

    Odlaskom Ponte odlazi priča o Kosovu?

    Viktor Ponta
    © AP Photo / Octav Ganea

    Kad je Rumunija u pitanju, oba naša sagovornika pominju da bi rumunsko priznanje Kosova moglo da bude bumerang Rumuniji zbog Transilvanije.

    „Nisam siguran da Rumunija to ne bi učinila, mada, ona time veoma rizikuje da ostaje usamljena naspram Mađarske koja ima jedva prigušene revizionističke, da ne kažem iredentističke, pretenzije na Transilvaniju“, kaže Jovanović.

    Dušan Proroković konstatuje da se tamošnja politika menjala kako se menjala i vlast ove zemlje.

    „Za vreme vlasti Trajana Baseskua to pitanje uopšte nije dolazilo na dnevni red. Problem je nastao dolaskom Viktora Ponte na vlast. On je kao američki čovek u svojim istupima bio ekstremno orijentisan ka NATO-u i on je u javni diskurs u Rumuniji uveo temu potencijalnog priznavanja Kosova“.

    On napominje da se u diplomatskoj čaršiji moglo čuti da je Nemačka sugerisala Rumuniji da bi joj se otvorila vrata prijema u šengensku zonu ukoliko bi priznala Kosovo. Međutim, kako kaže, ovo pitanje će delimično biti stavljano ad akta i arhivirano jer je Viktor Ponta, odlazeći premijer, optužen za tešku korupciju.

    Grčka ima toliko problema da eventualno priznavanje Kosova ne može ništa da promeni u pristupu EU ili MMF-a prema njima, smatra Proroković, pa kad bi učinila taj ustupak, pokvarila bi odnose sa Srbijom i poremetila balkansku bezbednosnu arhitekturu, što bi bio loš potez sa aspekta same Grčke.

    Svi pokušaji EU i Amerike da razbiju blok država koje se protive nezavisnosti Kosova, zaključuje diplomata Jovanović, neće moći da se ostvare u dogledno vreme, ma koliko se velike sile upinjale.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    pritisci, priznanje, nezavisnost, EU, Vladislav Jovanović, Dušan Proroković, Srbija, Slovačka, Španija, Kipar, Rumunija, Kosovo i Metohija, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga