17:31 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2635
    Pratite nas

    Talas izbeglica sa Bliskog istoka i severne Afrike sve je veći, oko 1.000 migranata svakodnevno ulazi u Srbiju, a zahtev za azil u našoj zemlji od početka godine zatražilo je čak 64.022 ljudi.

    Trend rasta broja migranata posledica je pre svega povećanja njihovog ukupnog broja na globalnom planu, ali i promena rute koja je sada orijentisana na takozvani istočno mediteranski put.

    Imigranti
    © REUTERS / Marko Đurić

    Iako nadležni često ističu da je Srbija samo zemlja tranzita ka zemljama EU, broj ljudi koja su zatražili azil upućuje na drugačiji zaključak.

    U poslednje vreme sve češće se može čuti da prognoze po kojima će se broj izbeglica rapidno povećavati ne ulivaju optimizam i da je našoj zemlji za rešenje ovog problema neophodna pomoć.

    Samo u finansijskom smislu pitanje je koliko će budžet moći da izdrži dnevno izdvajanje od 15.000 evra da bi azilantima bili obezbeđeni hrana, smeštaj i novčana pomoć.

    U svetlu ovih okolnosti veoma se malo govori o činjenici da je Srbija potpisnik Sporazuma o readmisiji na osnovu koga smo obavezni  da na zahtev države članice EU, bez posebnih formalnosti prihvatimo bilo kog državljanina treće zemlje ili lice bez državljanstva koje ne ispunjava uslove za ulazak i boravak na teritoriji države članice EU.

    Sporazum o readmisiji potpisan je 2007. godine, istog dana kada je sa Srbijom zaključen i sporazum o viznim olakšicama. Sporazum o readmisiji takođe je deo nedavno potpisanog  IPAP dokumenta kojim se NATO alijansa ovlašćuje za kontrolu i nadzor prihvaćenih obaveza.
    Sporazum o readmisiji potpisan je 2007. godine, istog dana kada je sa Srbijom zaključen i sporazum o viznim olakšicama. Sporazum o readmisiji takođe je deo nedavno potpisanog IPAP dokumenta kojim se NATO alijansa ovlašćuje za kontrolu i nadzor prihvaćenih obaveza.

    Dobar dan, hoću azil!

    Studenti iz Damaska nadaju se boljem životu u Evropi.
    © Sputnik / Senka Miloš

    Srbija je kao tranzitna zemlja vezana sporazumom o readmisiji, obavezna da svakom migrantu izda potrebna privremena dokumenta, kojima se zapravo azilanti osiguravaju od povratka u matičnu zemlju.

    Kada bilo koja država članica EU odluči da migrantima uskrati pravo na boravak u njihovoj zemlji, Srbija je na osnovu međunarodno preuzete obaveze dužna da ta lica prihvati i zbrine. I to o sopstvenom trošku.

    Sama procedura dobijanja azila takođe je veoma jednostavna. Odmah nakon prelaska granice migranti su u mogućnosti da policijskom službeniku saopšte da žele da dobiju azil. Izdaje im se potvrda  i posle javljanja u centar za prihvat i provere identiteta, pokreće se postupak za dobijanje azila.

    EU upomoć

    Da je situacija alarmantna potvrdio je i predsednik Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova Aleksandar Vulin, istakavši da je pomoć EU za zbrinjavanje izbeglica na teritoriji Srbije mala i nedovoljna i da problem ni finansijski, ni politički ne možemo sami da rešimo.

    Aleksandar Vulin
    © Tanjug / Dragan Stanković

    „Ne mogu da razumem da EU čeka da se završe godišnji odmori da bi nešto rekla po pitanju migranata. Ovo nije problem Srbije. Srbija taj problem nije ni napravila, niti će ga rešiti. Ovaj problem mora da se rešava zajedno sa EU i ono što je najvažnije je da EU već jednom definiše šta oni zapravo hoće sa migrantima. Šta je njena politička volja, mi ne znamo, jer smo dosad videli samo zid koji se pravi na našim granicama. Evropska unija u suštini ima samo dva puta: ili će pomoći da se na severu Afrike ponovo vrati mir, da prestanu ratovi i da ovi ljudi imaju razlog da se vrate u svoje zemlje, ili će ih primiti na teritoriju Evropske unije“, rekao je Vulin.

    Dok Evropska unija ne odluči o putu koji će izabrati, duž granice Srbije i Mađarske započela je izgradnja zida dugog 174 kilometra.

    U srpskim gradovima sve je više gostiju iz islamskih zemalja, a rešenje problema se ni ne nazire.

    Na nedavno održanom hitnom sastanku predstavnika najznačajnijih zemalja EU zaključeno je da problem azilanata u Srbiji dobija razmere humanitarne katastrofe, da se za sada ne vidi način rešenja problema, koji će se pogoršati jer bi uskoro Srbija mogla postati zemlja destinacije, a ne tranzita.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    azilanti, Sporazum o readmisiji, EU, Aleksandar Vulin, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga