15:38 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Protest protiv ćirilice u Hrvatskoj

    Da li će ćirilica biti proterana iz cele Hrvatske

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 013

    Ćirilice do daljeg neće biti na javnim natpisima u Vukovaru; tako je odlučilo Gradsko veće tog grada glasovima HDZ i ekstremne Hrvatske konzervativne stranke koju predvodi Ruža Tomašić. Ali na tome se, po svemu sudeći, neće završiti — ćirilica će biti proterana iz cele zemlje.

    Zašto ćuti Evropska unija?

    Ružini pioniri i Zakon o trećini

    Litvanija
    © AP Photo / Mindaugas Kulbis

    Ruža Tomašić ima čime da se pohvali — Vukovar je slobodan od ćirilice. Neće biti javnih natpisa na srpskom pismu u Vukovaru, simbolu Domovinskog rata. Potvrdili su to Ružini pioniri, predsednik vukovarskog gradskog veća Igor Gavrić i zamenik gradonačelnika Vukovara Marijan Pavliček, pevajući ustaške pesmice 2012. godine na jednoj svadbi, što smo saznali zahvaljujući video-snimku objavljenom pre neki dan.

    Uspeh hrvatskih ekstremista zavijen je u oblandu „maksimuma prava, ako se uzmu u obzir životne činjenice i faktične okolnosti u Vukovaru“, kako je to rekao gradonačelnik Ivan Penava (HDZ). Srbima je tako omogućeno pravo na izvođenje nacionalne himne „u svečanim prigodama“ posle izvođenja hrvatske, kao i zvanična korespondencija na ćirilici za koju je potrebno platiti taksu od 20 kuna (oko 3 evra). Odlučeno je da će Gradsko veće jednom godišnje raspravljati o dostignutom stepenu razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga i odlučivati o potrebi proširenja individualnih prava Srba u Vukovaru.

    Hendrik Fervud, ideolog aparthejda, sigurno bi bio zadovoljan ovakvim odlukama. Gradsko veće Vukovara, doduše, nije odlučivalo o smeštanju Srba u posebne teritorijalne jedinice poput bantustana, jer ipak je Hrvatska deo EU, pa to ne bi bilo prikladno. Bolje je ovako, zaviti sve u oblandu protiv koje Evropa ne bi imala ništa protiv.

    Međutim, postoje dve stvari koje ne idu u prilog hrvatskim ekstremistima. Prvo, ne poštuje se pravo Srbima na upotrebu nacionalnog pisma u javnim institucijama koje im (drugo) garantuje tzv. „Zakon o trećini“.

    Protest protiv ćirilice u Hrvatskoj
    © AP Photo / Darko Bandic

    „Zakon o trećini“ donele su hrvatske vlasti pred ulazak u EU i njime se nacionalnim manjinama garantuje službena upotreba jezika i pisma na teritorijama gde je njihov broj veći od 33 odsto.

    Dakle, vukovarske vlasti ne poštuju zakon.

    EU ćuti i ne čini ništa

    To kaže i Zoran Kojić, predsednik Srpske narodne stranke. Hrvatska je samostalno otvorila dijalog sa manjinama, kaže Kojić, u vreme kada je vodila pretpristupne pregovore sa EU i na inicijativu hrvatske vlade, a ne srpske zajednice, donet je „Zakon o trećini“. Taj zakon nikada nije implementiran.

    „Mislim da je to perfidni način da nam se omoguće svi zakonski mehanizmi, ali ne i korišćenje istih. Tada su morali da se dokažu Evropi, a imali su i garante u srpskoj zajednici. Srpsko narodno veće bilo je garant hrvatskim vlastima u Briselu da se prava Srba poštuju. Od kada je Hrvatska postala članica EU, Unija kao takva se više ne interesuje za naša prava jer ona smatra da je to unutrašnje pitanje jedne države“, kaže Kojić.

    On smatra da se EU neće baviti pitanjem prava Srba u Hrvatskoj.

    Položaj srpske manjine pogoršao se od kada je Hrvatska ušla u EU, smatra analitičar Đorđe Vukadinović. Tokom pregovora o pristupanju, Hrvatska je pazila da ne iritira međunarodnu zajednicu.

    „Sada pak kada je Hrvatska u EU, i one male, simbolične koncesije koje su postignute prethodnih godina na neki način padaju u vodu. Mediji više neće morati da objavljuju slike razbijanja dvojezičnih tabli, pre svega zato što tih tabli više neće biti“, kaže Vukadinović.

    On smatra da su hrvatske vlasti posegle za licemernom praksom koja se neće samo ograničiti na Vukovar. Ćirilica će, po Vukadinovićevim rečima, biti proterana i iz drugih hrvatskih gradova.

    Ono što posebno iritira i frustrira u čitavoj priči jeste da su evropske institucije potpuno neme i ravnodušne prema problemu Srba u Hrvatskoj, kaže Vukadinović. Evrobirokratiju ne zanima odnos prema manjinama iz zemlje koja nije članica EU, zaključuje Vukadinović.

    Jedini slučajevi za koje bi Brisel mogao da bude zainteresovan jesu slučajevi koji se odnose na međunacionalne sporove članica Unije, kao što je slučaj između Mađarske i Rumunije ili Mađarske i Slovačke. Kada je reč o pravima Srba u Hrvatskoj, EU će ostati nema.

    Tagovi:
    ukidanje, ćirilica, Ruža Tomašić, Đorđe Vukadinović, Vukovar, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga