07:00 12 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1420
    Pratite nas

    Na godišnjem nivou oko 20.000 ljudi sa srpskim državljanstvom zatraži azil u evropskim zemljama. Nezvanične procene govore da se od 2003. godine naovamo u EU „naselilo“ oko 100.000 srpskih državljana sa neregulisanim statusima.

    Većina njih bi mogla da po novom ubrzanom postupku EU za dobijanje azila bude vraćena u Srbiju, jer Srbija spada u zemlje sigurnog porekla, odnosno država je u kojoj nema sistemske diskriminacije u političkom, etničkom ili bilo kom drugom smislu.

    Dete izbeglica u parku kod autobuske stanice u Beogradu
    © Tanjug / Marko Đoković

    Talas izbeglica iz Sirije i Libije, koje već mesecima hrle ka Evropskoj uniji neminovno će uticati na odobravanje azila onima koji nisu sa tih područja, a ranije su zatražili azil u nekoj od evropskih zemalja.

    To znači da će 160.000 osoba, koje su do sada sa Bliskog istoka stigle u EU, imati prednost za dobijanje azila u odnosu na one koji nisu s tog područja. Ovo je donekle već potvrdila i Evropska komisija, koja je državama-članicama EU izdala nalog da se svi zahtevi za odobravanje azila koji nemaju veze sa migrantima sa Bliskog istoka stave u ubrzanu proceduru, čime bi se vrlo brzo očistio prostor za prijem novih. Na nivou EU već je doneta odluka da se ne odobri azil svima onima koji su ga zatražili, a dolaze iz država koje se smatraju državama sigurnog porekla među kojima je i Srbija.

    Prema nezvaničnim podacima što evropskih, što domaćih institucija i nevladinog sektora, računajući od 2003. godine, u Evropi se nalazi više od 100.000 kako legalnih, tako i nelegalnih državljana Srbije. Većina njih je romske nacionalnosti, ali ima dosta i Albanaca sa Kosova koji imaju pasoš Srbije. Ovo su uglavnom izbeglice koje su azil ili boravak u stranim zemljama zatražili zbog ekonomske krize, odnosno siromaštva.

    Međutim, zbog novonastale situacije, oni padaju na četvrto mesto kategorije izbeglica kojima se daje azil, što znači da bi mogli biti vraćeni u Srbiju. S obzirom da smo zemlja sigurnog porekla, prestaju da postoje razlozi za azil.

    U teoriji, za Srbiju bi to značilo da bi bar polovina azilanata mogla da bude vraćena u zemlju.

    Da li je Srbija spremana da na sebe primi teret još stotinak hiljada duša, ukoliko EU odluči da ih vrati?

    Po sporazumu o readmisiji koji je Srbija potpisala sa EU 2007. godine, naša država je ove godine preuzela 5.444 srpska državljanina. Za 1.150 osoba naši nadležni organi nisu dali saglasnost jer nije utvrđen njihov status.

    Podsećanja radi, početkom godine srpski pasoš je uzelo oko 60.000 Albanaca sa Kosova i Metohije, a desetine hiljada njih su kao srpski državljani otišli u Nemačku i tamo zatražili azil.

    Inače, Albanci s KiM pored kosovskih dokumenata koja dobijaju u Prištini, imaju pravo i na srpska dokumenta jer su prema Ustavu Srbije naši državljani.

    Zvaničnici Nemačke nedavno su, međutim, najavili da će na Balkan vratiti 99 odsto onih koji su ga u tom „kosovskom“ talasu napustili.

    Vladimir Petronijević, direktor nevladine organizacije „Grupa 484“ u razgovoru za Sputnjik kaže da, od momenta vizne liberalizacije 2009. godine, najveći broj onih koji iz Srbije traže azil ne dobija ga. On se slaže da bi sadašnja dešavanja mogla da ubrzaju proceduru u zapadnim zemljama za izdavanje azila „starijim izbeglicama“.

    „To što se sada najavljuje nije ništa novo, niti drugačije. Samo će se skratiti procedura odlučivanja o njihovim zahtevima, pa neće trajati tri meseca nego kraće“, kaže Petronijević.

    Angela Merkel
    © Sputnik / Mihail Klimentjev

    On objašnjava da su oni koji su iz Srbije otišli posle vizne liberalizacije imali jasan ekonomski motiv da to urade.

    „Dakle, oni imaju ovde kuće i zato ne vidim da bi njihov povratak izazvao neki preteran problem“, kaže on.

    „Ovo je sad već nešto drugo, ovo je znak da vi za neko kratko vreme rešite svoje ekonomske probleme tako što ćete, najčešće u Nemačkoj, uspeti da dobijete tih 143 evra po članu porodice kao izbeglica, i to ćete primati nekoliko meseci. Oni to rade znajući da će posle dva tri meseca biti vraćeni, a posle će pokušati ponovo da odu“, kaže Petronijević.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    azil, ilegalni migranti, izbeglice, EU, Vladimir Petronijević, Srbija, Bliski Istok, Sirija, Nemačka, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga