06:05 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Ministarka zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović (2D) sastala se danas sa šefom Delegacije EU u Srbiji, ambasadorom Majklom Devenportom (2L)

    Da li će EU prestati da nas uslovljava

    © Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    2334

    Deo saopštenja kabineta ministarke Joksimović posle sastanka sa Majklom Davenportom u kome se navodi da sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom može da se primenjuje do trenutka stupanja Srbije u punopravno članstvo EU, ne znači da će prestati pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji, smatraju analitičari.

    Glavni urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da iako se taj deo saopštenja može tumačiti kao ohrabrujuća informacija, to ne znači da će doći do zaokreta u politici uslovljavanja Srbije.

    On je dodao da je tom izjavom samo konstatovano činjenično stanje, ali da u praksi stvari nisu tako jednostavne ni ohrabrujuće zato što uvek postoji period takozvanog usaglašavanja spoljne politike. Reč je o procesu koji se sprovodi duže vreme i tokom pregovora o priključenju, odnosno sve dok određena zemlja ne postane članica EU.

    „Sam sporazum o specijalnim vezama (sa Rusijom) nije ugrožen i verovatno formalno neće biti stavljan van snage ali, u suštini, ovo usaglašavanje spoljne politike kao i harmonizovanje ekonomske politike — a jedno i drugo je dovoljno široko da se unutar toga može stavljati sve i svašta — ostavlja širok prostor za razne vrste pritisaka i ucena oko konkretnih stvari, pa i oko odnosa sa Ruskom Federacijom, kako političkih tako i ekonomskih“, rekao je Vukadinović.

    On smatra da je saopštenje samo „stavljanje obloga i ublažavanje šokantnog efekta koji je u srpskoj javnosti izazvala izjava Dmitrija Medvedeva — da se od Srbije traži da odustane od sporazuma o specijalnim vezama sa Rusijom.

    „Ne treba očekivati da će tako neke vrste pritisaka, zahteva i manje-više nepristojnih ponuda prema Srbiji biti skinute sa dnevnog reda“, zaključio je Vukadinović.

    Politički analitičar Cvijetin Milivojević rekao je za Sputnjik da se deo saopštenja ne može tumačiti kao najava prestanka pritiska na Srbiju i dodao da će se nastaviti stalan pritisak „koji možda neće biti isforsiran da bi se otvorilo prvo poglavlje“, jer otvaranje prvog poglavlja u pregovorima je samo simboličan korak koji ne znači ništa. Međutim, kako se budu otvarala sledeća poglavlja, a naročito ako bismo došli do predvorja EU, onda bi to pitanje bilo ponovo aktuelizovano i pre nego što bi Srbija postala zemlja-članica, smatra Milivojević.

    „Kada to izjavi jedan nekredibilan predstavnik države Srbije, kao što je ministarka bez portfelja, i jedan nekredibilni predstavnik EU kao što je, uslovno rečeno, ambasador EU u Srbiji, onda to ne znači ništa. Ja bih voleo da sam to čuo iz usta premijera Srbije ili nekog komesara za integracije, odnosno bivšeg komesara za proširenje, pa da kažem — da, to je onda stav“, rekao je Milivojević.

    Prema njegovim rečima, ova „ohrabrujuća izjava došla je sada zato što se mnogo toga čini u cilju relaksacije ovog režima, s obzirom na činjenicu da se u Prištini jednom strahovitom brzinom dovršava proces odvajanja Kosova od Srbije“.

    „Sve što se dešava je jedna vrsta neverovatnog ubrzanja u cilju što bržeg preumljenja građana Srbije i pokušaja da se oni dovedu u poziciju da prihvate zdravo za gotovo sve što premijer potpiše i sve što EU naredi kao uslov za otvaranje jednog od poglavlja“, rekao je Milivojević i podsetio na primer Turske koja je pre 40 godina otvorila prva poglavlja, a dan-danas nije ni blizu EU.

    Tagovi:
    sankcije Rusiji, uslovljavanja, otvaranje poglavlja, evrointegracije, Sporazum o slobodnoj trgovini, EU, Cvijetin Milivojević, Jadranka Joksimović, Đorđe Vukadinović, Majkl Devenport, Dmitrij Medvedev, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga