03:56 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    1402
    Pratite nas

    Serija terorističkih napada u Parizu otvorila je pitanje bezbednosti u mnogim zemalja, a u Srbiji i da li nam je potreban povratak takozvane Opštenarodne odbrane. Stručnjaci i prosvetni radnici kažu da je taj predmet nepotrebno ismevan i da nam je bezbednosna kultura potrebnija nego ikad.

    Sa SFRJ u istoriju je otišao i ONO i DSZ, predmet koji je najmlađe učio o stavljanju gas maske, tretmanu ranjenika, evakuaciji, pa i upotrebi oružja. Nažalost, geslo „Neprijatelj nikad ne spava“ aktuelnije je nego ikad. Od terorističkog napada u Zvorniku u aprilu ove godine, a posebno posle tragedije u Parizu, stručnjaci za bezbednost upozoravaju na neophodnost obučavanja građana u slučaju vanrednih situacija.

    Prof. dr Milan Pašanski iz Foruma za izučavanje terorizma smatra da je sistem opštenarodne odbrane nepravedno ismevan i podseća da postoji u najrazvijenijim zemljama sveta. O skaradnom predmetu, koji miriše na Marksa i Engelsa, drugi ne misle tako, kaže Pašanski.

    „Britanci ga i dalje imaju i niko ih ne ismeva zbog toga, već se veliča, smatra pohvalnim. U školama se na tome radi. Ja bih se tome vratio, nemoguće da sve što je bilo ranije ne valja. Tu ima dobrih stvari na kojima treba insistirati, koje treba vratiti, ali im treba udahnuti duh novog vremena“, kaže Pašanski.

    On smatra da je terorizam u našoj zemlji realna pretnja zbog tzv. spavača koji nisu u fokusu bezbednosnog sistema i koji mogu da samoinicijativno izvrše teroristički napad.

    OEBS promenio raspored

    U Osnovnoj školi „Laza Kostić“ u Beogradu, cele protekle nedelje deca su upozoravana na promene koje će u njihovu rutinu uneti Ministarski savet OEBS-a, koji će se odvijati u neposrednom komšiluku. Škola će samoinicijativno povećati budnost, jer je svesna rizika koje sa sobom nosi takav događaj, kaže za Sputnjik direktor Milorad Jauković.

    „U zgradu do naše, u Arenu, dolaze razni strani državnici, skrenuli smo deci pažnju na ponašanje, eventualne izmene u saobraćaju, ali i na posebne mere obezbeđenja. Ovo nas je navelo na razmišljanje — bilo bi dobro da policija, kao što drži predavanja o narkomaniji i maloletničkoj delinkvenciji, razgovara sa decom i o bezbednosti od terorizma“, kaže Juković.

    Srbija na meti islamista
    © Foto : screanshoot/youtube

    Matematička gimnazija već na udaru terorista

    I u Matematičkoj gimnaziji pozdravljaju povremena gostovanja policije i razgovore o bezbednosti u saobraćaju i drogama, ali se slažu da je krajnje vreme da se deca upozore na nove opasnosti, jer je škola već na udaru terorizma, elektronskog. Neprekidno je napadaju hakeri. Napadi najčešće dolaze iz Albanije.

    „Interesantno je da ne napadaju sajtove drugih škola. Mi smo tome izloženi baš zato što su naši đaci uspešni, to se zna širom sveta. Pomalo se pribojavam, ne daj bože, kada bi se negde u Beogradu desio napad na školu, sasvim bi lako moglo da se desi da mi budemo prva meta. Teroristi udaraju samo tamo gde će da odjekne“, kaže direktor škole Srđan Ognjanović za Sputnjik.

    Trenutno je sajt najuspešnije škole u zemlji zaštićen veoma komplikovanim šiframa. Hakeri su dva puta uspeli da obore i taj sistem zaštite, za šta je potrebno veliko znanje i ogromna upornost. Inače, Matematička gimnazija nema policijsko, već privatno obezbeđenje.

    Prva pomoć neophodna svima

    Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić slaže se da se Srbija suviše lako odrekla Odbrane i zaštite, predmeta za čije je formiranje putokaz bio zemljotres u Skoplju 1963. godine. U situaciji u kojoj terorizam vreba, svaki čovek mora da poznaje osnove bezbednosne kulture, a znanje pružanja prve pomoći moraju da imaju svi, pojašnjava Dragišić.

    „Svaki lekar sa Urgentne medicine će vam reći da, kada su u pitanju nesreće, od toga na koji je način ukazana laička prva pomoć zavisi oporavak pacijenta. Ako su prolaznici umeli da zaustave krvarenje, daju veštačko disanje, to najčešće znači — život. Deca moraju da nauče kako da ukažu prvu pomoć“, kategoričan je Dragišić.

    Ministarstvo bez odgovora

    Pitanja Sputnjika da li se u Ministarstvu prosvete i nauke razmatra uvođenje predmeta Bezbednosna kultura, predavanja stručnjaka za bezbednost po školama ili obuka nastavnika, ostalo je bez odgovora.

    Međutim, kako saznajemo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u poslednjih deset godina, posebno od dolaska Predraga Marića na mesto načelnika Sektora za vanredne situacije, razmišlja se o edukaciji najmlađih, za početak kroz predmet „Priroda i društvo“. Ideja je da deca nauče kako da se ponašaju u slučaju požara, poplave, bilo koje vanredne situacije, pa i terorizma, eksplozije ili talačke krize.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    nastava, bezbednost, škola, ONO i DSZ
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga