14:41 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Američka vojska

    Jedina meta NATO-a je bila i ostala Rusija

    © Flickr/ Morning Calm Weekly Newspaper Installation
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    181512
    Pratite nas

    NATO se nije ni nakon terorističkih napada u Parizu, a ni posle obaranja ruskog avion, uključivao u eliminisanje trenutno najveće bezbednosne pretnje — DAEŠ-a (terorističke Islamske države). Čemu onda NATO služi, zapitali su se mnogi predsednici zemalja-članica ove organizacije.

    Postojanje NATO-a kao vojne sile diskutabilno je još od raspada Varšavskog pakta, a odavno je prekršen džentlmenski dogovor da se NATO neće širiti na istok, koji je postignut kada je SSSR pristao na povlačenje trupa iz Istočne Nemačke, što je dovelo do ponovnog ujedinjenja Nemačke. NATO se širio u nekoliko talasa i sve se više primicao granicama Rusije. Novo moguće proširenje, sada na Crnu Goru, Moskva je više puta ocenila kao provokaciju. Zapad je pak uveren da je Kremlj zaslužan za antivladine proteste u Crnoj Gori „kako bi pokušao da skrene zemlju sa puta ka NATO-u“.

    S druge strane, NATO se ne bavi ključnim savremenim pretnjama za globalnu bezbednost kao što su terorizam i sirijska kriza. Da li NATO uopšte igra važnu ulogu u borbi protiv terorizma i u rešavanju kriza, pitanje je koje je pokrenuo i list „Volstrit džurnal“. Ovaj list je primetio da i Amerika želi da izbegne direktno učešće NATO-a u borbi protiv DAEŠ-a (ID), između ostalog, zbog političkih nesuglasica unutar Alijanse povodom situacije u Siriji.

    Kakva i koja je uloga NATO-a danas u svetu?

    Andrej Manojlo, politički analitičar, član naučnog saveta pri Savetu bezbednosti Ruske Federacije, za Sputnjik kaže da NATO ne može da opstane bez konstantnog proširenja. „Ukoliko Alijansa odustane od širenja svog uticaja na nove zemlje, unutar bloka će početi stagnacija i međusobni nesporazumi. Trebalo bi imati u vidu da NATO čine zemlje sa različitim režimima i spoljnopolitičkim interesima. Da je NATO odustao od proširenja, to bi značilo početak raspada ove organizacije. Sad NATO pokušava da na bilo koji način uvuče Crnu Goru u blok, jer bi zbog povoljnog geografskog položaja Crna Gora mogla da postane važno uporište NATO-a, odakle bi Alijansa mogla da deluje u nekoliko strateških pravaca“, ističe on.

    Naš sagovornik podseća da je raspuštanja Varšavskog pakta bio veći udarac za NATO nego da je on opstao, jer je Alijansa tada izgubila cilj postojanja.

    „Sjedinjene Američke Države su pokušale da NATO preusmere na međunarodne mirovne operacije, ali može se reći da je ova inicijativa propala. NATO i dalje nastavlja politiku konfrontacije sa Rusijom, uprkos zajedničkoj globalnoj pretnji na granicama zapadnog sveta, zvanoj DAEŠ (ID)“, objašnjava Manojlo.

    Pukovnik u penziji i autor u Fondu strateške kulture Goran Jevtović kaže da je NATO političko-bezbednosni vojni savez 28 zemalja, kojima bi uskoro mogla da se pridruži i Crna Gora. On objašnjava da NATO ima vrlo precizan Severnoatlantski ugovor, koji se bazira na članu 51 Ujedinjenih nacija, po kome je i formiran, ali u kome nema ofanzivne komponente, već se zagovara odbrambena dimenzija.

    Širenje NATO-a na istok
    © Sputnik / Vitalij Podvicki
    Širenje NATO-a na istok

    „Međutim, uloga NATO-a je vrlo problematična, s obzirom na to da niti su sve članice u tom savezu ravnopravne, iako bi formalno to trebalo da jesu, niti imaju istu moć odlučivanja. Znači, mi taj savez moramo da posmatramo kao jednu višedimenzionalnu organizaciju, koja je u vremenu u kome postoji jasno pokazala svoje lice“, kaže Jevtović.

    On napominje da NATO ne može formalno-pravno da donese odluku kojom bi stupio u borbu protiv terorizma, jer njihov ugovor ne predviđa da se bore protiv „fluidnog protivnika“, ali su zato njegove članice angažovane.

    „Ako neko ima dilemu da li NATO zvanično ili nezvanično stoji iza toga, ona će biti razvejana samo ako se uzme u obzir da NATO nijednom kao savez, tu mislim na Savet NATO-a i njegove ministarske nivoe, nije osudio mešanje svojih članica. Poenta je da NATO stoji iza svega toga, kao jedna nadnacionalna tvorevina, koja nije, kako se misli, vodeća poluga zemalja sveta poput Amerike, Velike Britanije ili Francuske, već je nešto iznad. To je krov, a iznad njega stoje oni popularni ’vladari sveta‘ koji se u javnosti i ne vide ili nisu prepoznatljivi“, kaže on.

    Nato
    © AP Photo / Stefan Pusks

    Naš sagovornik napominje da svoje tvrdnje zasniva na globalističkim agendama koje se zasnivaju na ideji stvaranja Novog svetskog poretka, do mnogih drugih agendi koje, kaže on, ne idu na ruku čovečanstvu, pogotovo ne u pravcu mira i bezbednosti. On dodaje da su bombardovanje Srbije 1999. godine (bez odobrenja UN) i razbijanje Jugoslavije najbolji primeri kako NATO funkcioniše i čemu zapravo služi.

    NATO od raspada Varšavskog pakta, po rečima našeg sagovornika, ima samo jednu metu — Rusiju.

    „Rusija je glavni i večiti protivnik. Kada je prestao da važi Varšavski ugovor, prestala je i potreba za postojanjem NATO-a, ili barem potreba za tim da njegova uloga bude agresivna. Međutim, oni su intenzivno, prvo preko Partnerstva za mir, a kasnije i direktno, uključili skoro sve bivše države Varšavskog pakta u NATO. Od razbijanja Jugoslavije pa naovamo, uloga NATO-a je potpuno agresivna“, tvrdi Jevtović i dodaje da je sve što se od tada radi priprema za prodor ka Rusiji.

    U tom kontekstu on objašnjava i da NATO-u nije bitna Crna Gora kao država, već je posmatra sa vojnog aspekta kao teritoriju, jer, kako kaže, dokle god NATO vojno ne poklopi sve strane, on ne sme da krene u rešavanje glavnog zadataka, a to je Rusija.

    „Tako, recimo, ako Crna Gora ne bi bila deo NATO-a, i kada bi se desilo da jedan ruski brod uđe u vode Crne Gore na poziv tamošnje vlasti, dogodilo bi se to da bi južna komanda Južnog krila NATO-a u Napulju bila praktično odsečena, što bi značilo da bi NATO morao da se bavi tim problemom“, objašnjava naš sagovornik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    NATO, Goran Jevtović, Andrej Manojlo, Rusija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga