05:43 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Abu Bakr el Bagdadi, lider ID

    Zašto zapravo ratuju džihadisti?

    © AP Photo /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    3551
    Pratite nas

    Ubijanje radikalnih islamističkih lidera nije sprečilo širenje ideologije koja je nakon američke okupacije Iraka dobila neslućeni broj pristalica.

    Amerikanci su fascinirani Abu Bakrom el Bagdadijem, liderom zloglasne terorističke organizacije DAEŠ. Za njih je on „novo lice terorizma“ i „meta broj jedan u dugoj borbi za odbranu vrednosti“, kako ga je predstavio list Tajm, američki list za koji je Bagdadi jedna od ličnosti godine.

    Bagdadi je pre naličje američke spoljne politike, simbol čudovišta koje su kreirale uzastopne vojne intervencije po svetu koje su poslednjih dvadesetak godina vodile Sjedinjene Američke Države.

    Predstavljajući ga kao lidera globalnog džihada, Tajm navodi na zaključak da bi njegovo uklanjanje pomoglo rušenju Islamske države. Američki novinari personifikuju pokret čija snaga nije u pojedincima koji ih predstavljaju, već u ideologiji koju zastupaju.

    Bagdadi je ratno ime koje je sadašnji lider DAEŠ-a preuzeo kada su američko-iračke snage ubile njegovog prethodnika, Egipćanina koji se predstavljao kao Abu Omar el Bagdadi. Ubijanje radikalnih lidera nije sprečilo širenje ideologije koja je nakon američke okupacije Iraka dobila neslućeni broj pristalica.

    U ovoj ideologiji  se mešaju panislamističke i nacionalističke težnje koje su bile snažan motor oslobođenja od zapadnih kolonizatora u arapskom svetu 50-ih i 60-ih godina. Ali dok su antikolonijalni pokreti bili nadahnuti istorijom klasnih borbi i pozivali se na Marksa i Robespjera, ideologija DAEŠ-a je zasnovana na fundamentalizmu. Ovaj fundamentalizam je bio potiskivan u sekularnim državama koje su nastale nakon oslobođenja od britanskih i francuskih kolonizatora, poput Egipta u kome je decenijama suzbijan radikalni islamistički pokret Muslimanska braća.

    Haos koji su SAD posejale vojnim intervencijama po svetu i promene režima u kojima su učestvovale, doprineli su da radikalni islamistički pokreti dobiju na snazi.

    Odgovor na novu vrstu kolonijalnih ratova, onu koje vode Amerikanci, nije više ujedinjenje naroda, već džihad, sveti rat protiv „nevernika“, na koji pozivaju radikalizovani teolozi poput Abu Bakra. Velika podrška koju su dobili od sunita u Iraku manje ima veze sa tim što Iračani priželjkuju da se vrate u srednji vek koliko sa razmerama klanice u koju je zemlja pretvorena nakon dolaska američkih trupa.

    Sam Abu Bakr, teolog po obrazovanju, verovatno bi i dalje držao propovedi u Samari, gradu u kome se nalazi čuvena spiralna džamija koja je inspirisala Brojgelovu sliku „Vavilonska kula“ da 2003. godine, kada je počela invazija, nije uzeo oružje u ruke, i verovatno ne bi postao šef DAEŠ-a da nije boravio u jednom od zloglasnih američkih zatvora u Iraku iz koga su izašli budući lideri ove organizacije.

    Bagdadijev poziv muslimanima da se priključe džihadu Tajm opisuje kao „nasilan i samoubilački, fanatičan i nezakonit“. Ali ništa manje nasilna i nezakonita nije bila američka okupacija Iraka, čiji je ishod stotine hiljada ubijenih civila.

    Bušov verski inspirisan govor o borbi dobra i zla i odbrani „naših“ civilizacijskih vrednosti kojim je pravdao ovaj rat zasnovan na lažima, po ideološkoj matrici se ne razlikuje mnogo od poziva na džihad islamskih ekstremista protiv onih koji ugrožavaju muslimanski svet i njegove vrednosti i vode „krstaški rat“ protiv muslimana na Bliskom istoku. Oba pristupa su učinila mogućom ideju o sukobu civilizacija američkog neokonzervativca Semjuela Hantingtona, koji je uticao na kreiranje američke spoljne politike.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    džihadisti, DAEŠ, Abu Bakar el Bagdadi, Sirija, Irak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga