20:36 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Žan Aselborn i Federika Mogerini

    Srpski put u EU — kako Brisel i Priština kažu

    © AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3654
    Pratite nas

    Evropska unija ima mehanizam da, ukoliko zaključi da Srbija ne ispunjava svoje obaveze u vezi sa Poglavljem 35, dalje pristupanje zamrzne dok se obaveze ne ispune. Nezavisnost Kosova se ne pominje, ali se u poglavlju tretiraju sva životna pitanja, do pitanja samog statusa.

    Pregovaračko Poglavlje 35, ili po srpskom Kosovo i Metohija, od sada pa nadalje biće trasa puta kojom će se Srbija kretati ka Evropskoj uniji. Međutim, kojom brzinom će ići neće zavisiti od Beograda — već od Prištine i procene EU.

    Pregovaračka pozicija EU o Poglavlju 35 o Kosovu u pristupnim pregovorima sa Srbijom objavljena na sajtu EU predviđa normalizaciju odnosa sa Prištinom, poštovanje i primenu do sada postignutih Briselskih sporazuma, a proces evropske integracije Srbije povezuje sa daljim napretkom u tom procesu.

    U istom tekstu se implicira da, ukoliko proces normalizacije odnosa sa Kosovom bude znatno zaostajao za napretkom u ukupnim pregovorima zbog toga što Srbija ne deluje u dobroj meri, naročito kada je reč o ispunjavanju sporazuma između Srbije i Kosova, Komisija će na svoju inicijativu ili na zahtev neke od zemalja-članica predložiti da se obustave preporuke o otvaranju ili zatvaranju drugih poglavlja dok se ta neravnoteža ne otkloni.

    Dakle, da li je sada već otvoreno Poglavlje 35 mač sa dve oštrice za Srbiju i pobornike evropskog puta? 

    Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (Birodi), ne spori da je napredak u pregovaračkom Poglavlju 35 važan za Srbiju, jer je ključan da bi bio zabeležen napredak u ostalim poglavljima. Međutim…

    „U svim aktima koji su do sada vrednovani navedeno je da će se vrednovati učinak ostvaren u Poglavlju 35. Kroz njega će se ocenjivati napredak dogovorenog u okviru Briselskog sporazuma. Evropska unija ima mehanizam da, ukoliko zaključi da Srbija ne ispunjava svoje obaveze u vezi sa Poglavljem 35, dalje pristupanje zamrzne dok se obaveze ne ispune“, objašnjava on.

    Aleksandar Vučić i Sebastijan Kurc
    © REUTERS / Francois Lenoir

    Dimitrijević podseća da je ovo Poglavlje otvoreno među prvima, pre svega jer je bilo jedno od uslova Nemačke. On smatra da na ovaj način EU želi da tempo evrointegracija Srbije diktira stabilizacijom dobrosusedskih odnosa Beograda i Prištine, koja treba da rezultira završnim sporazumom koji se u Poglavlju 35 postavlja za kraj.

    Dimitrijević kaže da se, iako nigde u Poglavlju nije pomenuta reč nezavisnost Kosova, pominje realizacija Briselskog sporazuma i drugih sporazuma koji mogu da proisteknu. To po njemu svakako znači da će se tretirati sva životna pitanja, do pitanja samog statusa.

    Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, veruje da je u praćenju Poglavlja 35 bitno ono što se bude u narednom periodu dogovaralo u nastavku procesa normalizacije odnosa Prištine i Beograda.

    On podseća da je prvobitna platforma (nemački predlog), pokušaj da se kroz ovo poglavlje nametnu rešenja pre razgovora sa Prištinom, propala.

    „Monitoring će postojati. Ono što se u narednom periodu bude dešavalo u procesu normalizacije odnosa, i bude prihvaćeno od strane Beograda, to će biti praćeno i to će se smatrati napretkom u Poglavlju 35“, objašnjava Drecun.

    On kaže da je EU „pročitala“ igru Prištine i nije prihvatila da Beograd bude talac prištinskih ucena upravo zbog Poglavlja 35.

    Srbija, nepriznato Kosovo i EU - ilustracija
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    „EU je procenila da je Beograd svoj deo posla uradio, a Priština ne. Zbog toga Beograd nije kažnjen, i tako će biti i u nastavku. Ceniće se ono što Beograd uradi i ono što može da uradi, ali i ono što ne zavisi od Beograda“, veruje on.

    Drecun dodaje i da je Poglavlje 35 otvoreno među prvima i zato što je EU procenila da je Beograd u ovome postigao napredak, a to je, prema njegovim rečima, ključni kriterijum.

    On smatra da to što Priština neće da realizuje Zajednicu srpskih opština i vrši opstrukciju, nije odgovornost Beograda, i da to Brisel vidi.

    Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAK), smatra da realizacija ovog poglavlja zavisi od druge strane, odnosno, od dobre volje Prištine. S druge strane, on je uveren da neće biti prekida pregovora zbog nečega što nije greška Beograda.

    „Ako se osvrnemo unazad i pogledamo šta je urađeno u prethodnom periodu, videćete da neki elementi koji su bili predviđeni Briselskim sporazumom i dalje nisu ostvareni, jer nije bilo moguće da se implementiraju zbog druge strane“, navodi on i napominje da jedina stvar koja može da uspori razvoj pregovora u ovom poglavlju jeste manjak volje u Srbiji, to jest Beogradu.

    Ono što se Novakoviću, da kažemo, ne sviđa u otvaranju ovog poglavlja jeste, zapravo, kompletno poglavlje.

    Da li je dovoljno samo izvinjenje?, pitaju se Srbi sa KiM
    © Sputnik / Ruslan Krivobok

    „Problem je u tome što umesto da fokus bude na Poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i strukturnu promenu srpskog društva, u fokus je stavljeno političko poglavlje u kome se lomi nacionalni diskurs“, ističe on.

    U pregovaračkoj poziciji EU se detaljno navodi šta Srbija treba da ispuni u vezi sa već postignutim sporazumima. Srbija, kako se iznosi, treba da doprinese nastavku formiranja Zajednice srpskih opština (izradi statuta) u skladu sa dogovorenim vremenskim planom, i da obezbedi transparentnost finansiranja srpskih opština. Isto tako pominje se i rešenje pitanja telekomunikacija i energetike.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    poglavlje 35, pregovori, Priština, EU, Brisel, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga