19:52 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 502
    Pratite nas

    Koji su događaji obeležili svet u godini koja je za nama?

    Protekla 2015. je godina velikih međunarodnih potresa. Terorizam i izbeglička kriza su uzdrmali evropski kontinent i same temelje Evropske unije, koji su se pokazali manje solidni nego što je izgledalo. Sukobi na Bliskom istoku učinili su svet nesigurnijim mestom i pokazali da rešenje za međunarodne sukobe ne leži u vojnim intervencijama SAD i njenih saveznika već u međunarodnoj saradnji. Rusija je pokazala da je nezaobilazni akter na međunarodnoj sceni. Devalvacija juana je izazvala paniku na svetskom tržištu, a Rusija i Kina su nastavile da jačaju evroazijsku osovinu i dovode u pitanje američku hegemoniju.

    Sputnjikov pregled sveta koji se menja pred našim očima:

    Evroazijski zaokret

    Sporazum o Evroazijskoj ekonomskoj uniji je stupio na snagu. Nova ekonomska i politička zajednica na političkoj karti sveta je formirana po ugledu na Evropsku uniju, sa ciljem da ujedini evroazijske države. Uniju su osnovale Rusija, Belorusija i Kazahstan, a pridružile su im se Jermenija i Kirgizija. Kandidat za članstvo je i Tadžikistan, a kao mogući kandidati pominju se i Uzbekistan i Turkmenistan. Ugovor o slobodnoj trgovinskoj zoni potpisala je sa Vijetnamom, Uzbekistanom i Moldavijom, a želju da se priključe ovoj zoni izrazile su Kina, Egipat, Tunis, Sirija, Indija, Iran, Pakistan, Novi Zeland, Izrael i Mongolija.

    Logo Evroazijske ekonomske unije
    © Wikipedia / Javno vlasništvo
    Logo Evroazijske ekonomske unije

    EAU broji oko 182 miliona ljudi na 15 odsto svetske teritorije, koji imaju zajedničku ekonomsku aktivnost vrednu 4,5 milijardi dolara. Unija predstavlja 3,2 odsto svetskog  BDP-a i 3,7 odsto globalne industrijske proizvodnje. U njoj su neki od najvećih proizvođača nafte i gasa na svetu.

    Napad zbog karikature

    Napad u Parizu, u kome su ubijeni novinari lista „Šarli ebdo“ i policajci, označio je početak talasa terorizma koji se sa Bliskog istoka i severa Afrike preneo na evropski kontinent.

    Teroristički napad na časopis Šarli ebdo u Parizu 07.01. 2015. godine
    © AFP 2020 / JOHN MACDOUGALL
    Teroristički napad na časopis "Šarli ebdo" u Parizu 07.01. 2015. godine

    Ovi napadi su pokazali snagu radikalne islamističke organizacije DAEŠ, izrasle iz haosa koji su izazvale vojne intervencije SAD i njenih saveznika na Bliskom istoku, i razmere ideološke indoktrinacije političkog islama u Evropi. Napad na „Šarli ebdo“ i serija manjih terorističkih akata širom Evrope otkrili su ranjivost Evrope i njene odbrane.

    Uspon i pad Sirize

    Pobeda pokreta nove levice koji je poveo četrdesetdvogodišnji Aleksis Cipras na izborima 27. januara označila je proboj svežih političkih snaga na umornoj evropskoj političkoj sceni. Prvi put je na čelo jedne vlade u Evropskoj uniji došla partija koja se otvoreno suprotstavlja njenoj političkoj i ekonomskoj politici.

    Premijer Grčke Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis
    © AFP 2020 / LOUISA GOULIAMAKI
    Premijer Grčke Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis

    Grci su rekli „ne“ politici štednje i diktatu institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke. Njihov pokušaj da se izbore za nezavisnu politiku završio se kapitulacijom pred kreditorima.

    Grčka je ostala u evrozoni, ali je pristala na sporazum sa evropskim institucijama kako bi izbegla bankrot.

    Neuspeh Grčke nije obeshrabrio snage nove levice koje se protive ekonomskoj doktrini Brisela. One su ojačale nakon izbora Džeremija Korbina na čelu laburističke partije u Velikoj Britaniji, i prodora levih antiliberalnih partija u Portugaliji i Španiji, gde je Podemos, „španska Siriza“, ušao u parlament nakon prodora na parlamentarnim izborima.

    Kubanska zastava ispred Stejt departmenta

    Kubanska zastava se zavijorila ispred ulaza u američki Stejt department, prvi put od 1961. godine, čime je okončana višedecenijska politika izolacije koju su SAD sprovodile prema Kubi. Havana je kao uslov za potpunu normalizaciju odnosa postavila ukidanje ekonomske blokade i vraćanje nezakonito prisvojene teritorije na kojoj se nalazi vojna baza Gvantanamo, kao i da SAD prestanu da finansiraju kubansku opoziciju sa ciljem da sruše režim u Havani. Vođa kubanske revolucije Fidel Kastro poručio je da su SAD dužne da nadoknade Kubi višemilionske gubitke koje je ostrvo pretrpelo zbog američke politike.

    Rusko-kineski savez

    Zahvaljujući saradnji dveju zemalja, posledice ekonomskih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji su znatno ublažene. Moskva je udvostručila izvoz gasa u Kinu, sa kojom je sklopila ugovore u juanima i rubljama, a ne u dolarima.

    Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin
    © Sputnik / Mihail Klimentьev
    Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin

    Strategija dveju zemalja je da se oslobode dolara, a time i američkog pritiska. Saradnja Moskve i Pekinga prevazilazi domen energetike, trgovine i ekonomije, o čemu svedoče i koordinirani nastupi u Savetu bezbednosti UN. Težište svetske moći se prebacuje u Aziju, gde se zemlje okreću strateškoj saradnji i izgradnji zajedničkih infrastruktura i finansijskih i monetarnih institucija. Rusko-kineski savez brine Vašington, zbog čega je težište svoje spoljne politike usmerio ka azijsko-pacifičkom regionu.

    Iran bez sankcija

    Šest velikih sila, uključujući i SAD, postiglo je istorijski sporazum o iranskom nuklearnom programu. Sporazum predviđa postepeno ukidanje sankcija (UN, SAD i Evropske unije) koje su kočile razvoj zemlje. Teheran, kome je Zapad uveo sankcije optužujući ga da želi da napravi nuklearnu bombu, pristao je da stavi pod kontrolu svoj nuklearni program.

    Iranski srednjoškolci sa nacionalnim zastavama
    © AFP 2020 / BEHROUZ MEHRI
    Iranski srednjoškolci sa nacionalnim zastavama

    Sporazum sa Iranom, koji je izazvao oštro protivljenje tradicionalnih američkih saveznika u regionu, Saudijske Arabije i Izraela, svedoči o promeni politike Vašingtona prema Teheranu, koji je od neprijatelja postao potencijalni saveznik u borbi protiv radikalizovanih islamskih grupa na Bliskom istoku. Uspehu pregovora doprinela je Rusija, koja se zalagala za ukidanje embarga.

    Izbeglička kriza i novi zidovi u Evropi

    Talas izbeglica kakav nije zapamćen od Drugog svetskog rata uzdrmao je Evropsku uniju i pokazao da nije sposobna da nađe rešenje. Od svih evropskih lidera dobrodošlicu onima koji beže od rata ponudila je jedino nemačka kancelarka Angela Merkel, koju je zbog toga američki list „Tajm“ proglasio za ličnost godine. Zbog politike „otvorenih vrata“ prema migrantima naišla je, međutim, na oštru osudu unutar Nemačke, ali i od zemalja poput Mađarske, Češke, Poljske.

    Migranti iz Sirije su preplavili Evropu.
    PHILIPPE HUGUEN
    Migranti iz Sirije su preplavili Evropu.

    Odgovor Evropske unije je dizanje bodljikavih žica — prvu je podigla Mađarska na granici sa Srbijom — i obustavljanje primene Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju u nizu zemalja. Izbeglička kriza pokazala je da ne postoji zajednički evropski odgovor na krize i produbila tendenciju za obnavljanjem nacionalnog suvereniteta u zemljama poput Velike Britanije, Finske i Danske.

    Devalvacija juana i panika na svetskim berzama

    Odluka kineske vlade da devalvira juan bila je povod za različite interpretacije, od toga da je to znak slabosti kineske ekonomije do toga da pokušava da pokrene monetarni rat. Kineske vlasti su objasnile da je u pitanju regulisanje tržišta. Reakcija na berzama pokazala je koliko je svetska ekonomija postala zavisna od kineske.

    Kineski juan
    © Sputnik / Aleksandr Demьяnčuk
    Kineski juan

    Cilj kineske vlade je da juan postane međunarodna valuta, što bi, smatraju ekonomisti, moglo da ugrozi hegemoniju američkog dolara. Kina, druga po veličini ekonomija na svetu, traži način da se emancipuje. Pravo joj je dao Međunarodni monetarni fond, koji je uvrstio juan među rezervne valute, uz dolar, evro, funtu i jen. Ova odluka nije najbolje primljena u Vašingtonu. Međunarodne finansijske transakcije će se ubuduće sve više odvijati u juanima.

    Vojna intervencija Rusije u Siriji

    Rusija je pokrenula vojnu intervenciju na poziv sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je tražio od Moskve da pomogne Damasku u borbi protiv DAEŠ-a.To je prva velika operacija postsovjetske Rusije van teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza. Avijacije SAD i njihovih saveznika bombarduju u Siriji od septembra 2014. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti i sirijskih vlasti.

    Vojna baza Hmejm u Siriji
    © Foto : Russian Defense Ministry
    Vojna baza Hmejm u Siriji

    U govoru Vladimira Putina u Ujedinjenim nacijama neposredno pred početak intervencije, ruski predsednik je kritikovao agresivne spoljne intervencije Zapada u svetu, koje su, umesto pobede demokratije, dovele do nasilja, siromaštva, socijalne katastrofe i nepoštovanja osnovnih ljudskih prava. „Da li makar sada shvatate šta ste učinili?“ pitao je Putin tvorce ovakve politike. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u ratu u Siriji, koji traje četiri godine, ubijeno je više od 220.000 ljudi, a 12 miliona se nalazi u teškoj humanitarnoj situaciji.

    Ruska intervencija u Siriji pokazala je da sukobi na Bliskom istoku ne mogu da se rešavaju bez Moskve, što je dovelo do zaokreta u poziciji Vašingtona i evropskih zemalja, poput Francuske. Vašington, Pariz i London su priznali da sa Rusijom imaju zajedničke interese. U roku od nekoliko meseci prešlo se od hladnoratovskog tona do živih diplomatskih aktivnosti zapadnih diplomata sa ruskim kolegama u cilju vojne saradnje.

    Obaranje ruskog putničkog aviona

    DAEŠ je preuzeo odgovornost za rušenje ruskog putničkog aviona koji se srušio u centralnom Sinaju, jednom od uporišta terorističke organizacije. Avion se od eksploziva raspao na dva dela, a svih 217 putnika i sedam članova posade je poginulo.

    Egipatski premijer Ismail Šerif pored ostataka ruskog aviona nakon što se srušio u centralnom Sinaju
    © REUTERS / Stringer
    Egipatski premijer Ismail Šerif pored ostataka ruskog aviona nakon što se srušio u centralnom Sinaju

    Teroristički napad je izveden uz pomoć eksplozivne naprave domaće proizvodnje. Bomba, koja se nalazila u limenci „švepsa“, postavljena je ispod sedišta u avionu. Reč je o najvećoj katastrofi u istoriji ruske avijacije.

    Teroristički napad u Parizu

    Za razliku od napada na „Šarli ebdo“, meta terorističkih akata koji su se dogodili 13. novembra u Parizu bili su svi — publika na rok koncertu, gosti u kafićima i na fudbalskoj utakmici. U šest koordiniranih napada u ime DAEŠ-a poginulo je 130 osoba. To su najsmrtonosniji napadi u Francuskoj od Drugog svetskog rata i drugi po broju žrtava u Evropi, posle onog u Madridu u martu 2004. godine. Prvi put su u napadima učestvovali bombaši-samoubice, trenirani u Siriji. Teroristi su, međutim, francuske i belgijske nacionalnosti, što je potvrdilo fenomen radikalizacije omladine unutar Evrope.

    Deca na Kipru pale sveće za žrtve terostičkog napada u Parizu
    © REUTERS / Yiannis Kourtoglou
    Deca na Kipru pale sveće za žrtve terostičkog napada u Parizu

    Francuska je nakon napada uvela vanredno stanje, pojačala kontrolu granica i zatražila međunarodnu koaliciju u borbi protiv DAEŠ-a u kojoj bi učestvovala i Rusija.

    Šok koji se osetio nakon atentata doprineo je istorijskim rezultatima Nacionalnog fronta u prvom krugu regionalnih izbora. Partija radikalne desnice koja se zalaže za zatvaranje granica i zaustavljanje migranata uzdrmala je tradicionalni dvopartijski sistem i postala treća snaga na francuskoj političkoj sceni.

    Turska srušila suhoj

    Turske snage su srušile ruski bombarder „sukoj“ iznad granice sa Sirijom. Prvi put u pola veka je jedna članica NATO-a oborila ruski avion. Incident, u kome je poginuo ruski pilot, izmenio je odnose Moskve i Ankare. Rusija je uvela ekonomske sankcije Turskoj i optužila ovu članicu NATO-a da učestvuje u ilegalnoj trgovini naftom sa teroristima u Siriji i da ništa ne čini da zaustavi džihadiste koji nesmetano prolaze kroz njenu teritoriju.

    Ruski piloti, poginuli u ruskoj vojnoj operaciji u Siriji.
    © Sputnik /
    Ruski piloti, poginuli u ruskoj vojnoj operaciji u Siriji.

    Produžene sankcije protiv Rusije

    Uspostavljeno međusobno razumevanje Rusije i SAD o rešenju sirijskog problema zasad se ni na koji način nije odrazilo na njihovo konfrotiranje kad je reč o Ukrajini. SAD ne samo da nisu ukinule sankcije protiv Rusije, nego su i proširile njihov spisak. Stopama Vašingtona krenula je i EU, produživši sankcije Rusiji, iako je više lidera zemalja Unije izrazilo neslaganje sa takvom politikom.

    Problem Ukrajine ostaje otvoren

    Zapad uporno insistira da Rusija sprovede Minski sporazum, iako je očigledno da je Kijev taj koji ne sprovodi dogovoreno. U međuvremenu, Ukrajina je preduzela energetsku blokadu Krima, obnovila pucnjavu na istoku i uvela moratorijum na otplatu tri milijarde dolara teškog duga koji ima pred Rusijom, čime je pokazala da je faktički pred bankrotom. U godini pred nama neće više važiti ni zona slobodne trgovine između Ukrajine i Rusije, zbog stupanja na snagu sporazuma o asocijaciji između Kijeva i EU.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    događaji, svet, Istok
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga