17:25 13 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protest Iranaca ispred zgrade ambasade Saudijske Arabije

    Šiitsko-sunitski rat na pomolu

    © AFP 2019 / MOHAMMADREZA NADIMI
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11519
    Pratite nas

    Iransko-saudijski sukob koji je eskalirao nakon što je Saudijska Arabija pogubila šiitskog sveštenika Nimra el Nimra, preti da se pretvori u globalni sukob između šiita i sunita.

    Pogubljenje šiitskog lidera u Saudijskoj Arabiji Nimra el Nimra dovelo je ionako krhke saudijsko-iranske odnose na ivicu rata. I ne samo njihove.

    Pošto su nezadovoljni građani Teherana spalili saudijsku ambasadu, pustinjska kraljevina i njen mali sused Bahrein prekinuli su diplomatske odnose sa Islamskom republikom, Sudan je proterao iranskog ambasadora, a Ujedinjeni Arapski Emirati svog ambasadora u Iranu pozvali na konsultacije.

    Arapski zvaničnici i analitičari koji se bave Bliskim istokom tvrde da će dalja eskalacija sukoba staviti Ameriku u još težu diplomatsku situaciju u regionu, kaže novinar „Vol strit džornala“ Džej Solomon.

    „SAD su najvažniji saudijski snabdevač oružja i vojni saveznik i može se očekivati da podrže saudijsku monarhiju ukoliko konflikt dalje eskalira. Istovremeno, gospodin Obama je sklopio nuklearni sporazum sa Iranom, a potencijalno jačanje odnosa je njegova najvažnija spoljnopolitička inicijativa“, kaže Solomon.

    Prema rečima Slobodana Jankovića iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, SAD i Saudijska Arabija išle su pod ruku u odnosima sa Iranom od 1979, kada je u Teheranu zbačen šahov režim i uspostavljena Islamska republika. Međutim, poslednjih godina analitičari uočavaju rascep u američkom establišmentu u tome kako se treba odnositi i ponašati prema Iranu i prema zemljama Bliskog istoka.

    „Više puta, kada je vlada SAD iznosila tvrdnje o razvoju nuklearnog oružja, o podršci teroristima, a uglavnom su te optužbe bile usmerene na Iran, dešavalo se da iz Pentagona ili iz tajnih službi javljaju kako nema nikakvih indicija da postoje realne pretnje“, kaže Janković.

    On dodaje da je iransko-saudijsko rivalstvo na prostoru Bliskog istoka tradicionalno i da poslednjih godina iranski uticaj na okolne zemlje jača, čime postaje sve veća pretnja saudijskom uticaju u regionu.

    „Iran je ojačao svoj uticaj u Jemenu, gde je u toku građanski rat; u Iraku je Iran ojačao zato što su tamo na prvim slobodnim izborima pobedile šiitske partije, iranska vojska je tamo prisutna u borbi protiv DAEŠ-a i, konačno, sankcije Iranu su ukinute, jer je ustanovljeno da Iran ne razvija nuklearni program u vojne svrhe. Čim se to desilo, Iran je počeo da pregovara o sklapanju naftnih i gasnih sporazuma sa zapadnim kompanijama“, kaže Janković.

    S druge strane, kaže Janković, Saudijska Arabija je zajedno sa drugim manjim državama Persijskog zaliva (Bahreinom, Katarom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima) finansirala i finansira sunitske terorističke organizacije i sunitske političke partije.

    Den de Lus, analitičar američkog spoljnopolitičkog časopisa „Forin polisi“, napominje da prekid odnosa između Irana i Saudijske Arabije dolazi u delikatnom momentu, kada međunarodna zajednica ulaže velike napore da organizuje dijalog između sirijskog predsednika Bašara el Asada i predstavnika (umerene) sirijske opozicije.

    Teheran
    © AFP 2019 / ATTA KENARE

    „Posrednik UN za sirijsku krizu Stafan de Mistura trebalo je da otputuje u Rijad kako bi otvorio put za ženevske pregovore. Međutim, zapadne diplomate zabrinute su da bi prekid odnosa između Irana i Saudijske Arabije mogao da zatruje atmosferu i upropasti pregovore pre nego što uopšte počnu“, smatra De Lus.

    Predsednik Iransko-američkog saveta iz Vašingtona Hushang Amirahmadi kaže da Iran lagano odustaje od mešanja u poslove bliskoistočnih zemalja i da se povlači i iz sirijskog sukoba. Sa druge strane, prema njegovim rečima, Saudijska Arabija nastoji da popuni vakuum nastao iranskim povlačenjem.

    „Iran se polako povlači iz Sirije i uticaj Teherana tamo slabi, ali Saudijci su ti koji su u ekspanzionističkoj fazi, posebno  u poslednjih pet-šest godina. Umešali su se u konflikt u Jemenu, u Siriji, podrškom teroristima, i ko zna gde još. Ruku na srce, Iran se jeste svojevremeno mešao u arapska posla i u Libanu i u samoj Saudijskoj Arabiji, ali je stav zvaničnog Teherana sada promenjen. Međutim, kako je Iran polako počeo da se povlači, Saudijci su se aktivirali i koriste situaciju da prošire uticaj van svojih granica. Mislim da Rusija i Sjedinjene Države sada imaju priliku da im kažu da moraju da prekinu sa tom politikom, i da moraju što pre da preuzmu tu veliku odgovornost“, kaže Amirahmadi.

    Ono što je veoma zabrinjavajuće, prema Amirahmadijevim rečima, jeste da sukob između Irana i Saudijske Arabije nije sukob između Iranaca i Saudijaca, već sukob između šiita i sunita.

    „Muslimana na svetu ima više od milijardu i po — a većina njih su suniti, uključujući i pripadnike DAEŠ-a i drugih terorističkih organizacija. Šiita među teroristima u Iraku i Siriji praktično i nema. A ono što, istorijski gledano, jeste veoma važno je taj konflikt Saudijaca i Iranaca — mislim da su oni praktično u ratu. Postoji ozbiljna opasnost da iranska nacija eksplodira u veliki pokret protiv Arapa, i mislim da bi ceo svet morao pod hitno da se aktivira i krene u posredovanje“, smatra Amirahmadi.

    Ubistvo Nimra el Nimra izazvalo je oštru reakciju iranskih građana koji su zapalili saudijsku ambasadu, a iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnej prokleo je saudijsku kraljevsku porodicu i saudijske političke vođe. Nimra je nazvao mučenikom, a njegovo ubistvo političkom greškom.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    suniti, Šiiti, rat, Saudijska Arabija, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga