05:09 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2172
    Pratite nas

    Srbija i dalje luta između onoga što bi njeni građani želeli i zahteva velikih sila, kojima Balkan više nije prioritet, već je postao druga ili treća scena velikog globalnog konflikta koji neprekidno traje još od osamdesetih godina dvadesetog veka, a koji je samo promenio oblik.

    Od početka Prvog srpskog ustanka prošlo je više od dva veka; od usvajanja Sretenjskog ustava prošlo je više od veka i po. Na današnji dan Srbija slavi ta dva događaja. Kao i uvek, godišnjice značajnih istorijskih datuma prilika su da se zapitamo gde se nalazimo i dokle smo stigli u odnosu na određene istorijske prekretnice.

    Prvi srpski ustanak i donošenje Sretenjskog ustava izrazi su težnje srpskog naroda, ne samo za nacionalnim oslobođenjem i samoodređenjem, već i težnje da se uđe u porodicu modernih nacija. Dokle smo stigli u modernizaciji našeg društva i kako danas izgleda Srbija u odnosu na onu iz 1835. godine kada je Sretenjski ustav usvojen?

    Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da su mnoge dileme koje su zaokupljale i ustanike iz 1804, i ustavotvorce iz 1835. godine iste dileme koje zaokupljaju srpsko društvo danas. Iako moderna Srbija postoji više od dva veka, dileme o položaju Srbije i njenom odnosu prema velikim silama čini se kao da stoje.

    „Protok dva veka pokazao je da se srpska teritorija i širila i sužavala i da danas umnogome podseća, makar u teritorijalnom opsegu i sa političkim dilemama, na Srbiju sa kraja XIX veka“, kaže Dimitrijević.

    Za takvo stanje, prema Dimitrijevićevim rečima, najviše su odgovorni političari, koji nikada nisu razumevali svetske i evropske tokove, a politiku su shvatali uvek u kontekstu borbe protiv unutrašnjeg protivnika.

    „Manjkaju nam ljudi koji razumeju jezik evropske i svetske politike. To vreme i iskušenja HH veka drastično su pokazali da je tek nekoliko ljudi koji su bili u političkom vrhu koji su to razumevali i saveznike na svetskoj političkoj sceni koristili za dobrobit srpske države“, zaključuje Dimitrijević.

    Njegov kolega, istoričar Čedomir Antić ide još više u dubinu problema. Jedno od najvažnijih pitanja srpske modernizacije, prema njegovim rečima, jeste u tome što su zapadni modeli razvijani tokom stotina godina i teško ih je primeniti u Srbiji, koliko god srpska elita to želela.

    „Danas živimo u Srbiji koja već šesnaestu godinu čini sve da bude u najboljim odnosima sa EU, međutim, neprekidno doživljavamo da jedna grupa ljudi, koji nisu demokratski predstavnici evropskih naroda, već birokrate koje već duže vremena vode EU, postavljaju određene zahteve koji nisu toliko vezani za ustavnost, već za neke njihove interese“, kaže Antić.

    Srbija i dalje luta između onoga što bi njeni građani želeli i zahteva velikih sila, kojima Balkan više nije prioritet već je postao druga ili treća scena velikog globalnog konflikta koji neprekidno traje još od osamdesetih godina, samo je promenio oblik, tvrdi Antić.

    Prema rečima naših sagovornika, materijalni napredak ne mora da znači i napredak u političkom i idejnom smislu. Srbija se i danas nalazi pred dilemama pred kojima je bila i pre dva veka. Koliko će joj vremena biti potrebno da izađe iz tih vekovnih nedoumica pokazaće vreme.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Sretenjski ustav, Sretenje, Dan državnosti, Bojan Dimitrijević, Čedomir Antić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga