19:51 28 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 1022
    Pratite nas

    Sa napadom Turske na Siriju situacija se otela kontroli i preti da se pretvori u regionalni sukob širokih razmera.

    Turski napad na sever Sirije doveo je Vašington u nepriliku. Ankara je rešila da na svoju ruku pokrene vojnu akciju i od subote ne prestaje da bombarduje kurdske jedinice. Time je jasno stavila do znanja da ne namerava da poštuje rusko–američki sporazum o primirju u Siriji koji su u Minhenu postigli šefovi diplomatija dveju zemalja Sergej Lavrov i Džon Keri. Turski premijer Ahmet Davutoglu se oglušio o poziv američkog potpredsednika Džozefa Bajdena da zaustavi napade.

    Ankara je svoju akciju pokušala da opravda time da sirijski Kurdi preko granice doturaju oružje Kurdskoj radničkoj partiji, koja važi za terorističku organizaciju u Turskoj, ali Vašington za to nije našao dokaze. 

    Za Tursku, kao i za Saudijsku Arabiju, cilj učešća u koaliciji koju predvode SAD nije borba protiv DAEŠ–a, već rušenje sirijskog predsednika Bašara el Asada, predstavnika njima omraženih alavita koje podržava Iran.

    Za Vašington to više nije prioritet, što je razgnevilo Ankaru i Rijad, koje su najavile da su spremne da se direktno uključe u sirijski sukob. Dok saudijski borbeni avioni sleću u tursku bazu, vlasti Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata poručuju da će poslati trupe u Siriju. Demonstrirajući odlučnost, dvadesetak sunitskih zemalja je preko noći organizovalo vojne manevre u Saudijskoj Arabiji.

    Ukoliko se to desi, ukoliko Turska uz pomoć Saudijske Arabije direktno napadne Siriju, Iran neće sedeti skrštenih ruku, ali ni Rusija. Moskva, koja iz vazduha podržava sirijsku vojsku, poručila je da će, ukoliko se Ankara ne zaustavi, vojno pomoći i sve druge snage koje se suprotstavljaju turskoj agresiji.

    U Moskvi smatraju da je Turska u pat poziciji, jer nema podršku Zapada, kao i da njene akcije u Siriji prete da joj se vrate kao bumerang, u vidu partizanskog rata na istoku zemlje gde žive Kurdi.

    „Turska je sama sebe saterala u ćošak. Ona je praktično u izolaciji, jer su i SAD i Francuska veoma nezadovoljne zbog činjenice da Turska pretvara sirijski konflikt u tursko–kurdski rat. Kao drugo, ruska operacija protiv terorista DAEŠ–a je poremetila turske planove na Bliskom istoku. Šta bi Turska mogla da uradi u takvoj situaciji? Da započne vojnu konfrontaciju sa Rusijom? Ankara to neće uraditi jer shvata da SAD i NATO neće podržati njene poteze. Šta joj preostaje? Da daje prazne izjave“, kaže Aleksej Piljko, direktor Evroazijskog komunikacionog centra u Moskvi.

    Ovaj analitičar smatra da Turska nije spremna za rat sa Rusijom, ali ni za uvođenje trupa u Siriju, jer za to nema ni vojni ni ekonomski kapacitet.

    „Erdogan sve češće pravi nepromišljene, iracionalne poteze. Ukoliko tursko rukovodstvo bude prešlo crtu, na Bliskom istoku će započeti rat nalik arapsko–izraelskim ratovima iz 40–ih i 70–ih godina prošlog veka i on će sigurno imati mnogo ozbiljnije posledice od onog što se trenutno dešava u regionu“, ističe Piljko.

    Sa druge strane, SAD nisu zainteresovane da se direktno uključe u sukob u zemlji koju ne vide kao „vitalno“ važnu za svoje interese. Odluka njenih glavnih saveznica u regionu, Turske i Saudijske Arabije, dovodi njenu vojnu strategiju u Siriji u ćorsokak. Ta strategija se zasniva na vazdušnoj kampanji i obuci i naoružanju trupa na terenu. Među lokalnim snagama koje je Vašington podržavao su i kurdske jedinice na severu Sirije, iste one koje sada bombarduju turske snage.

    Kurdske snage su, zahvaljujući podršci ruske avijacije sirijskoj vojsci, uspele da osvoje teritorije na severu zemlje, u blizini granice sa Turskom. Partija demokratskog jedinstva je saopštila da su te pozicije preuzeli od džihadista iz Nusra fronta, sirijske Al Kaide. Turska artiljerija je ubrzo potom otvorila vatru na kurdske snage.

    „Da li oni žele da tamo ostane Nusra front ili da te pozicije zauzmu sirijske vlasti?“, pitao je lokalni kurdski lider, poručujući da se oni bore ne samo za Kurde, već i Arape, Jevreje i hrišćane.

    Dok Ankara najavljuje da će pojačati vojne akcije kako bi sprečila da sirijski Kurdi zaokruže teritoriju koju drže duž njene granice, strahujući od nekog budućeg Kurdistana, kurdske snage napreduju ka gradu Tel Rifatu, koji je u rukama salafista iz Nusra fronta.

    Turska vojska
    © AP Photo / Burhan Ozbilici

    Vašington se tako našao u paradoksalnoj poziciji lidera koalicije protiv ekstremista iz DAEŠ–a čiji saveznik bi na svojim granicama radije da vidi pripadnike Al Kaide nego Kurde.

    Amerikanci plaćaju cenu što su odbili ponuđenu ruku Moskve koja je u septembru predložila stvaranje zajedničke koalicije u borbi protiv DAEŠ–a. Vašington je zatvarao oči pred podrškom koju je Turska pružala radikalnim islamistima u borbi protiv sirijskog predsednika. Rezultat je da se situacija u Siriji otela kontroli i preti da se pretvori u regionalni sukob širokih razmera.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Redžep Tajip Erdogan, Sirija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga