12:14 12 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4042
    Pratite nas

    Analitičari tvrde da, ukoliko postoji, „plan B“ najverovatnije sadrži plan o podeli Sirije. Sergej Lavrov ocenio da su pozivi na rat iz Vašingtona glasniji nego pozivi na mir. Kremlj poručuje da nema govora o rezervnim planovima, već je prioritet primena sporazuma o primirju iz Minhena.

    Prošlo je svega nekoliko dana od kako su predsednici Rusije i Sjedinjenih Država potvrdili sve detalje dogovora o primirju u Siriji, koji na snagu stupa u petak u ponoć, a visoki zvaničnici američkih vojnih i obaveštajnih službi već su počeli da pooštravaju antirusku retoriku i iznose sumnje u uspeh sporazuma iz Minhena.

    Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je po pitanju najavljenog prekida vatre — obazriv. Situacija na terenu je teška, rekao je on, ali je izrazio zadovoljstvo zato što je tokom protekle nedelje postignut napredak u obezbeđivanju humanitarne pomoći ugroženom sirijskom stanovništvu.

    „Ukoliko u narednih nekoliko nedelja dođe do smanjenja nasilja, onda to pruža osnovu za dugoročnije primirje kako na severu tako i na jugu Sirije, i omogućava nam pomak ka političkoj tranziciji koja će na kraju biti nužna kako bi se okončao građanski rat“, rekao je američki predsednik.

    Kurdi i opozicija pristali na primirje

    Primirje, koje počinje 27. februara, trebalo bi da se primenjuje na sve učesnike u konfliktu, osim na teroriste DAEŠ-a i Nusra fronta. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri telefonom su u sredu precizirali detalje sporazuma, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Sirijski Kurdi koje podržava Vašington saopštili su da će poštovati prekid vatre, ali da će odgovoriti ukoliko budu napadnuti.

    I glavna sirijska opoziciona grupa konačno je rekla da će poštovati primirje „tokom dve nedelje“, da se vidi kako se koja strana ponaša. Sirijska vlast je prva pristala na sve uslove, bez pogovora.

    Međutim, određeni delovi Obamine administracije počeli su, prema tvrdnjama američkih medija, da pozivaju na „pravljenje problema Rusiji“ tokom primirja — među njima su šef Pentagona Ešton Karter, predsednik Združenog komiteta načelnika štabova američkih oružanih snaga general Džozef Danford, kao i direktor CIA Džon Brenan. Oni unapred tvrde da će prekid vatre doživeti neuspeh, i da će direktan razlog za to biti ponašanje Moskve.

    Vašington poziva na rat

    U Beloj kući istovremeno se vode i rasprave o takozvanom „planu B“ za Siriju, koji bi trebalo primeniti u slučaju neuspeha dogovora iz Minhena. Njega je u diskusijama u Senatu, ali i u javnim obraćanjima, pominjao i državni sekretar Džon Keri. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je tim povodom da su iz Vašingtona pozivi na rat glasniji nego pozivi na mir, a Kremlj poručuje da nema govora o rezervnim planovima, već je prioritet primena sporazuma o primirju.

    A šta je, zapravo, taj famozni „plan B“? Analitičari tvrde da, ukoliko postoji, taj dokument najverovatnije sadrži plan o podeli Sirije. Tim Anderson, publicista i profesor političke ekonomije na Sidnejskom univerzitetu, za Sputnjik kaže da plan skoro sigurno ne predviđa kopnenu invaziju, jer za sada nema signala da Bela kuća želi da se situacija na terenu dalje komplikuje.

    „Ne mislim da u Vašingtonu postoje ikakvi apetiti za eskalaciju krize, ali druge strane umešane u sirijski sukob — dakle, svi verni američki regionalni saveznici — otvoreno podržavaju različite naoružane grupe u Siriji. To čak priznaju i visoki američki zvaničnici. Ovo je jedna veoma čudna situacija i nije prvi put da Vašington igra dvostruku igru. Ali najvažnije pitanje s kojim se susrećemo je — koliko dugo će ova čitava šarada da potraje“, kaže Anderson.

    Podela Sirije nije nova ideja

    Tim Anderson tvrdi da je Vašington i do sada u sirijskoj krizi uspešno koristio svoje regionalne saveznike — Tursku, Saudijsku Arabiju i Katar — u pokušaju da odvoji jedan deo teritorije na severu Sirije od ostatka zemlje. Taj plan se sada izjalovio, kaže Anderson i Obamina administracija trenutno razmatra šta dalje.

    „Amerika će naravno nastaviti da koristi svoje regionalne saveznike, kao što je i uvek do sada činila. Obaveštajne službe u Vašingtonu su još pre četiri godine pominjale da je podela Sirije i kalifata na istoku zemlje ono što Sjedinjene Države žele. Dakle, to nije ništa naročito novo, ali pokazuje da se američka agresija protiv sirijske države zapravo nastavlja i to nesmanjenom žestinom“, navodi Anderson.

    Hilari Klinton — ključ sukoba

    Vladimir Bruter, sa Međunarodnog instituta za društveno-politička istraživanja u Moskvi, smatra da je u osnovi podela u američkoj administraciji ogromno nepoverenje koje Hilari Klinton gaji prema Baraku Obami i njegovom „pomirljivom“ stavu prema Rusiji.

    „Razlika u stavovima predsednika Obame i ministra odbrane Kartera, koji poziva da se sprovede ’plan B‘, javna je tajna. Mislim da to znači da tim Hilari Klinton, čiji je Karter član, nema poverenja u predsednika i smatra da je njegov odnos prema Rusiji suviše liberalan i prijateljski. Obama je spreman da u određenoj meri sarađuje sa Rusijom, dok za Kartera  saradnja sa Moskvom u bilo kojem obliku ne dolazi u obzir. Na taj način Karter upozorava i Rusiju da bi njeni novi uspesi u Siriji imali negativne posledice za Moskvu i da treba da shvati da mora da učestvuje na pregovorima, ali da uzalud računa na neku vrstu pobede u ovom dijalogu“, ocenjuje Bruter za Sputnjik.

    Vašington je očajan

    Sličnog mišljenja je i Ivan Konovalov, šef Centra za stratešku konjunkturu iz Moskve koji kaže da je „plan B“ znak da Vašington, u suštini, očajava.

    „Vojni krugovi SAD doživljavaju dogovor o primirju kao rusku pobedu i kao svoj gubitak. Amerikanci prave ’plan B‘ kako ne bi izgubili poluge upravljanja na Bliskom istoku. Druga je stvar što SAD nemaju te poluge. Rezultati njihove vazdušne operacije protiv DAEŠ-a su potpuno nejasni. Nisam siguran da bi oni postigli rezultate ni na kopnu. Vašington ne može da se dogovori sa Turskom, Saudijskom Arabijom i Kurdima i zato računa na neku ’mitsku‘ naoružanu opoziciju koja bi bila lojalna direktno SAD. Amerikanci pokušavaju da stvore neku novu vrstu militanata, koji nisu teroristi, nego ’borci za slobodu‘. Ali za sada im to nije pošlo za rukom“, navodi Konovalov.

    Zabrinjavajuće poruke SAD

    Ruski politički analitičar Jevgenij Benj tvrdi da, ukoliko primirje u Siriji doživi neuspeh, a sukob Amerike i Rusije se zaoštri, svet može da očekuje veoma ružan scenario.

    „Poruke iz Vašingtona zabrinjavaju, jer takva retorika znači da u američkoj političkoj eliti postoje alternativna shvatanja pojma ’mir na Bliskom istoku‘. Za njih je sprečavanje ’ruske pretnje‘ bitnije od traženja racionalnog pristupa u rešavanju sirijske krize. Ukoliko ne bude došlo do realizacije dogovora o primirju, Amerika bi mogla da promeni kurs i da se konačno okrene Turskoj i Saudijskoj Arabiji, a to bi značilo rat svih protiv svih“, kaže Benj.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Kurdi, primirje, Plan "B", DAEŠ, Al-Nusra Front, sirijska opozicija, Pentagon, Ešton Karter, Hilari Klinton, Barak Obama, Bašar Asad, Sergej Lavrov, Katar, Saudijska Arabija, Sirija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga