22:44 20 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Žena

    Rat u Siriji se rasplamsao zbog žena?

    © Flickr / rana ossama
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    3724

    Lične pobude mogle bi da budu razlog zbog kojeg je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaoštrio odnose sa Rusijom, piše šef Katedre za međunarodne odnose Bilkentskog univerziteta u Ankari britanski istoričar Norman Stoun za časopis „Fajnenšel tajms“.

    U visokom društvu turske prestonice, podseća Stoun u „Fajnenšel tajmsu“, dugo je prepričavan slučaj koji se dogodio u vreme kada su Turska i Sirija još mogle da se diče dobrosusedskim odnosima.

    Jednom prilikom je bračni par Erdoganovih odlučio da provede odmor u društvu Asadovih — sirijskog predsednika Bašara i njegove žene Asme. 

    „Pričaju da je posle toga Asma Asad mužu poslala elektronsko pismo u kojem ga je molila da nikada više ne traži od nje da se sastaje sa Erdoganovima“, naveo je istoričar. 

    Priča se da se gospođa Asad požalila da Erdoganovi nemaju obrazovanja i ukusa: muž je bahat čovek koji je tokom celog života pročitao samo jednu knjigu, a žena je luda za šopingom, pri čemu je staromodna i odeva se bez ukusa. 

    O onome što se dalje događalo istorija ćuti, ali pismo Asme Asad privuklo je pažnju turskih specijalnih službi. 

    U Ankari govore da je upravo tada Erdogan počeo da razvija netrpeljivost koja je prerasla u strasnu želju da sirijski predsednik bude svrgnut, piše Norman Stoun. 

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan
    © AFP 2019 / ADEM ALTAN

    Kako god bilo, Bašar el Asad je uspeo da se spasi, i to zahvaljujući Rusiji, navodi istoričar. 

    Kasnije su Turci oborili ruski avion, saopštivši da je narušen njihov vazdušni prostor, i to u trajanju od 17 sekundi. 

    „Predsednik Vladimir Putin takođe se pokazao kao čovek koji ne zaboravlja uvrede. On je pročitao više od jedne knjige i govori više od jednog jezika: on stvari vidi kakve jesu“, piše Stoun.

    Odgovor Moskve pogodio je turski izvoz, a doveo je i do toga da je više od četiri stotine hotela u toliko omiljenoj turskoj Antaliji sada ponuđeno na prodaju. 

    Norman Stoun se vraća u istoriju rusko–turskih odnosa: istina je da su državnici iz carskih vremena pretendovali na Konstantinopolj, ali oni su imali u vidu i rizike, što ih je navodilo da oslabljenu Tursku kontrolišu sa distance — preko autonomne Jermenije ili čak Kurdistana. 

    Ruska vojska je 1833. godine zaustavila egipatsko–sirijsku armiju na putu ka osvajanju Istanbula, a 1920. godine, kada se Osmanska imperija konačno raspala, pritekla je u pomoć Turskoj, štiteći teritorije od grčkih i jermenskih pretenzija iza kojih je stajala Britanska imperija. 

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan
    © AP Photo / Petros Karadjias

    Ruska Sovjetska Republika je podržala protivnike mirovnog sporazuma prema kojem je Osmanska imperija trebalo da bude podeljena na arapske i evropske teritorije — sovjetski narodni komesar za inostrane poslove Georgij Čičerin sreo se sa turskim kolegom, nakon čega je sovjetska vlast počela finansijski i vojno da podržava Turke u borbi protiv neprijatelja. 

    Odnosi Moskve i Ankare pogoršali su se tek posle Drugog svetskog rata, ali je saradnja nastavljena — ako ništa drugo, niko nije obarao avione. 

    „Treba razmisliti o tome da li bi Turska uopšte uspela da postoji bez pomoći koju je Ankara tada dobijala od Moskve“, pita se istoričar. 

    Prema mišljenju Stouna, oštra reakcija Ankare u vezi sa ruskim avionom, koja je precrtala dugogodišnju istoriju rusko–turske saradnje, nije motivisana samo onim što je Turska navela kao zvanično obrazloženje. Istoričar smatra da je reč o spletu mnoštva okolnosti, među kojima su mržnja Erdogana prema Asadu kojeg je u Siriji podržala Rusija, kao i uvređenost i potreba za osvetom. 

    Tagovi:
    sirijska vlada, neprijatelji, Fajnenšel tajms, Emina Erdogan, Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin, Bašar Asad, Sirija, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga