10:41 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Borbeni let aviona Tupoljev Tu-22m3 ruske avijacije za vreme bombardovanja položaja DAEŠ-a u Siriji

    Sirijski gambit: Zašto Rusija pomaže Bliskom istoku

    © Foto : Ministry of defence of the Russian Federation
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2511
    Pratite nas

    Ruska vazdušna operacija u Siriji koja je trajala pet meseci samo je epizoda u dugoj istoriji rusko-bliskoistočnih odnosa, koja se proteže na nekoliko vekova, objašnjava generalna direktorka Muzeja savremene istorije Rusije Irina Velikanova.

    Ruski piloti u avio-bazi Hmejmim u Siriji provode slobodno vreme igrajući basket
    © Sputnik / Ramil Sitdikov

    O političkim aspektima ruske vazdušne operacije u Siriji već su mnogo toga rekli politički i vojni analitičari, dok je istorija odnosa Rusije sa zemljama Bliskog istoka većini i dalje malo poznata. U muzejskom listu „Živa istorija“ Velikanova govori o istoriji vojnog prisustva Rusije i SSSR-a na Bliskom istoku. 

    Učešće Rusije u zamršenom klupku međunarodnih odnosa, povezanih sa statusom svetinja u Palestini, svetih kako za hrišćane tako i za muslimane, kao i s položajem hrišćanskih naroda u Osmanskoj imperiji, u istoriografiji poznatom kao „Istočno pitanje“, može se pratiti od 17. veka.

    Moskovsku državu formiranu posle „Vremena smutnje“ pravoslavni vernici su posmatrali kao svog prirodnog zaštitnika i pokrovitelja. Sredinom 17. veka antiohijski patrijarh Makarije dva puta je posećivao Rusiju, pored ostalog, i radi prikupljanja priloga za pravoslavno stanovništvo na Bliskom istoku.

    Zaštita pripadnika iste vere dovodila je Rusiju ne samo do povremenih ratova s Turskom, nego i do sukoba s mnogim evropskim državama, navodi Velikanova.

    Sredinom 19. veka pitanje da li će pravoslavni ili katolički duhovnici kontrolisati Crkvu Rođenja Hristovog i druge hrišćanske svetinje u Palestini postalo je jedan od razloga za sukob Rusije s evropskim državama koji se potom prelio u Krimski rat (1853-1856), krajnje neuspešan za Rusku imperiju, piše istoričarka. 

    Neuspeh Turske u vojnim dejstvima protiv Rusije tokom Prvog svetskog rata bio je, kako navodi Velikanova, jedan od razloga za genocid nad hrišćanskim stanovništvom Osmanske imperije — Jermenima, Asircima i Grcima.

    Saveznici u Antanti — Rusija, Engleska i Francuska — zaključili su 1915. godine tajni sporazum koji je predviđao podelu bliskoistočnih teritorija Turske posle pobede u ratu.

    Rusija je, prema ovom dogovoru, trebalo da dobije kontrolu ne samo nad toliko željenim Konstantinopoljem nego i nad zapadnim i istočnim obalama Bosfora i ostrvima u Mramornom moru, što bi omogućilo da se, najzad, reši pitanje moreuza koji vode iz Crnog u Sredozemno more. 

    Istovremeno, Engleska i Francuska su se spremale da podele među sobom turske teritorije u Mesopotamiji. 

    Nova etapa u dugoj istoriji ruskog prisustva na Bliskom istoku počela je pedesetih godina, posle završetka Drugog svetskog rata. Saradnja sa zemljama Bliskog istoka koje su nastale posle raspada kolonijalnog sistema bila je jedan od ključnih pravaca spoljne politike SSSR-a. 

    Sama činjenica da su arapske države koje su stekle nezavisnost izabrale socijalistički put razvoja ograničavala je zapadnim protivnicima pristup izvorima sirovina, tržištu i važnim saobraćajnim arterijama.

    Prvobitno je glavni saveznik SSSR-a na Bliskom istoku bio Egipat, najmoćnija i najuticajnija arapska zemlja, čiji se lider Gamal Abdel Naser 1956. dogovorio o vojno-tehničkoj saradnji sa Sovjetskim Savezom. Diplomatska podrška sovjetskog rukovodstva Egiptu, a često i opasnost od direktnog mešanja sovjetskih oružanih snaga, mnogo puta su spasile arapske saveznike od potpune propasti, kao na primer u vreme Suecke krize 1956.

    Nadahnuta egipatskim primerom, u avgustu 1957. godine Sirijska Arapska Republika je potpisala sporazum sa Sovjetskim Savezom o vojnoj i ekonomskoj saradnji.

    Kao i sada, SAD i njihovi regionalni saveznici, pre svih Turska, krajnje su osetljivo reagovali na takvu promenu strateškog balansa na Bliskom istoku i čak su pripremali intervenciju u Siriju. Samo ih je velika diplomatska i vojna aktivnost Sovjetskog Saveza, koji je u Zakavkazju i na Crnom moru organizovao manevre velikih razmera, naterala da odustanu od ratnih planova.

    Tokom šestodnevnog rata 1967. godine izraelska vojska na jugu okupirala je celo Sinajsko poluostrvo i pošla ka Sueckom kanalu, na severu je pretila prestonici Sirije Damasku, a na istoku je osvojila celu zapadnu obalu reke Jordan. 

    U ovoj situaciji sovjetsko učešće je pomoglo arapskim zemljama da izbegnu politički i strateški poraz. Samo je direktna pretnja SSSR-a sankcijama i preduzimanjem mera vojnog karaktera naterala Izrael da prekine borbena dejstva.

    Još jednom je Sovjetski Savez morao da spasava svoje arapske saveznike u vreme rata „sudnjeg dana“ 1973. godine, kada je ofanziva izraelske armije na Sinajskom poluostrvu bila zaustavljena tek posle dovođenja sovjetskih desantnih divizija u punu borbenu gotovost. 

    Ruska vojska
    © Sputnik / SERGEY GUNEEV

    Sovjetsko-arapski odnosi, ipak, nisu uvek bili samo prijateljski. Istoričarka podseća kako je Sovjetskom Savezu za pomoć „platio“ egipatski predsednik Anvar Sadat, koji ne samo što je 1977. prekinuo sovjetsko-egipatsku saradnju, nego je i slao pomoć avganistanskim mudžahedinima.

    Posle početka „perestrojke“ i sloma SSSR-a, ruska vojska, ekonomske i diplomatske pozicije na Bliskom istoku stalno su se pogoršavale, zajedno sa sve slabijim spoljnopolitičkim „mišićima“ Rusije.

    Puni povratak izgubljenih pozicija Rusije na Bliskom istoku počeo je tek 2013. godine, kada je zahvaljujući naporima ruskih diplomata i ruskog predsednika Vladimira Putina rešeno pitanje sirijskog hemijskog oružja. 

    Operacija izvođenja hemijskog arsenala sirijske armije faktički je onemogućila neke „inostrane prijatelje Sirije“ da argumentuju organizovanje pune inostrane intervencije u toj zemlji, zaključuje istoričarka.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    uticaj, Prvi svetski rat, muslimani, Drugi svetski rat, hrišćani, istorija, Osmanska imperija, Engleska, Sovjetski Savez, Palestina, Saudijska Arabija, Bliski Istok, Sirija, SAD, SSSR, Francuska, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga