14:47 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1110
    Pratite nas

    Analiza portala „Top-tens“ kaže da je moguće da u narednih sto godina nestane devet država. Da li je nestanak država moguć u 21. veku kao što je to bio slučaj ranije?

    Širok je spektar uslova i uzroka zbog kojih države nastaju i nestaju — u savremenom svetu oni se kreću od geopolitičkih i ekonomskih do ekoloških. Tako je portal „Top-tens“ u svojoj analizi predvideo da će u narednih sto godina nestati najmanje devet država.

    Ipak, istoričar Čedomir Antić smatra da se ne može lako predvideti nastanak ili nestanak neke nacije, jer one se razlikuju po sudbini, veličini teritorije, ekonomskoj snazi i još mnogim stvarima. U jednom trenutku, kaže Antić, svaki narod zapadne u krizu, a kakvih razmera kriza može da bude, potkrepljuje primerom Francuske iz 1940.

    Mapa prilikom otkrivanja rasporeda glasanja
    European map graphic for 2015 / contesteurovision.tv

    „To je situacija kada čitav jedan svet propada. Francuska je bila moćna država koja je pobedila u ratu, ali je kasnije, kao posledica unutrašnjih društvenih kretanja, suprotnosti unutar francuske kulture, privrednih, kulturnih, socijalnih teškoća, ideoloških lutanja, krize Treće republike, došlo do toga da Francusku 1940. nije imao ko da brani“, kaže Antić.

    Politikolog Slobodan Janković kaže da je nepostojanje organa vlasti, sposobnih da je vrše na celoj teritoriji, jedan od osnovnih razloga za nestajanje država.

    „To je, recimo, slučaj sa Somalijom. Ona formalno postoji, ali od 1989. u praksi ne postoji. Tamo ima nekoliko različitih država. Puntlend i Somalilend su, recimo, teritorije koje već dve decenije imaju kontinuiranu centralnu i lokalnu vlast, vojne jedinice, uslovno rečeno valutu, tako da Somalija zaista ne postoji, osim formalno, na karti“, smatra Janković.

    Procesu političke globalizacije, koji je praćen procesom ekonomske globalizacije, prisustvujemo već duže vreme, kaže Janković. Ti procesi podrazumevaju, sa jedne strane, prenošenje prerogativa centralne vlasti na naddržavni nivo, a sa druge strane, prenošenje njenih prerogativa na niži, regionalni nivo. U tome Janković vidi još jedan razlog propasti država.

    „Paralelno imamo jačanje sve većih transnacionalnih korporacija koje u mnogo čemu preuzimaju ovlašćenja države. Danas, zakoni koji se donose podređeni su interesima stranog kapitala i stranih država“, kaže on.

    Formalno postojanje država podređuje se, dodaje Janković, interesima transnacionalnih korporacija ili su one u neformalnom kolonijalnom statusu. Honduras ili Haiti, gde američke kompanije imaju apsolutnu dominaciju na tržištu, gde je preko 70 odsto kapitala u rukama samo jedne kompanije iz samo jedne države i gde se kompletno zakonodavstvo prilagođava tom kapitalu, jesu takve države, smatra Janković.

    Antić, međutim, navodi i druge razloge — jedan od njih je i depopulacija. On navodi primer starog Rima, koji je u poslednjem veku svoga postojanja izgubio trećinu stanovništva zbog depopulacije.

    „Ljudi više nisu imali želju da postoje, u državi koja je bila najmoćnija na svetu, koja je napredovala, ali kao da je neki cilj izgubljen — divili su se varvarima, koji su siromašniji od njih, koji su gori od njih, ali koji su imali motiv da postoje“, kaže Antić i povlači paralelu sa savremenom Evropom.

    EU je, kaže Antić, jedna od najmoćnijih svetskih zajednica i velike su njene prednosti.

    „Međutim, postoji druga činjenica, koju zaboravljamo. A to je da u ukupnoj svetskoj populaciji, u ukupnoj svetskoj privredi, u ukupnim vojskama sveta, u građevinarstvu, u svetskoj kulturi, EU zaprema manji udeo nego što je zapremala razjedinjena Evropa pre sto godina. To je činjenica, i ujedinjenje Evrope nije posledica uspona nego posledica propasti evropskih naroda“, zaključuje Antić.

    Propast država je možda sudbina, a možda i način pomoću koga se čovečanstvo brani da u celini ne zapadne u krizu, smatra Antić i zato, prema njegovom mišljenju, postoje razni narodi i razne civilizacije. Jer kada bi postojao jedan narod i jedna civilizacija, dodaje Antić, njihova propast bila bi i propast celokupnog ljudskog roda.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    države, raspad, geopolitika, istorija, Čedomir Antić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga