06:44 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pripadnici specijalnih jedinica Rusije

    ODKB deli lekcije NATO-u u borbi protiv terorizma

    © Sputnik / Andreй Aleksandrov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    51221
    Pratite nas

    Dok u Belgiji traje trodnevna žalost, London, Frankfurt, Pariz i drugi veliki evropski gradovi žive sa pustim ulicama, u opravdanom strahu od novih terorističkih napada. Eksperti analiziraju propuste službi bezbednosti i “neophodnost objedinjavanja napora u borbi protiv terorizma”, jasno je da u Evropi više nema mirnog sna.

    Belgijske službe bezbednosti napravile su velike propuste, bilo je poznato da se napadi spremaju, ali nisu sprečeni. Očigledno, sadašnja politika bezbednosti Evropske unije nije održiva, pa se postavlja pitanje, čemu uopšte služi NATO, ako se ne bavi ključnom bezbednosnom pretnjom?

    Direktor Instituta za strateško planiranje u Moskvi Aleksandar Gusev za Sputnjik kaže da je očigledno da NATO ne može da reši problem terorizma i da ga ne shvata ozbiljno.

    „Evropljani se i dalje nadaju da će kod njih sve biti u redu, da ljudi ginu isključivo negde daleko od njih, na Bliskom istoku, u Siriji. Odsustvo opreza dovodi do toga da čak i veoma kvalifikovane specijalne službe nisu u stanju da spreče napad. S druge strane, NATO ’kišobran‘ ne može da reši problem unutrašnje bezbednosti. Nevolja kuca na vrata evropske kuće, zato pre svega treba pojačati mere bezbednosti i uvesti najstrožu kontrolu izbeglica“, kaže Gusev za Sputnjik.

    I domaći analitičari ocenjuju da NATO u postojećim formacijama ne može Evropu da zaštiti od terorizma. Politikolog Božidar Knežević tvrdi da odgovornost za propuste u Parizu i Briselu treba tražiti u tome što članice pojedinačno odlučuju o upotrebi snaga za borbu protiv terorista, ali pre svega u činjenici da je NATO, pored svega što se desilo, i dalje fokusiran na nevidljivog neprijatelja na Istoku.

    U sistemu vojno-političkog saveza ODKB, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.
    U sistemu vojno-političkog saveza ODKB, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

    „NATO i sada koncentriše svoje snage na Istoku, što nikako ne ukazuje na borbu protiv terorizma, jer sa tako jakim snagama se može boriti samo protiv moćne, vidljive sile, radi ostvarivanja geopolitičkih interesa. Protiv terorizma se nije moguće boriti raketama dugog dometa, njihova kupovina je u situaciji u kojoj se Evropa nalazi besmislena. Bezbednosne službe NATO-a moraju da pređu sa reči na dela“, kaže Knežević za Sputnjik.

    On dodaje da je deo snaga NATO ipak moguće reformisati i preusmeriti, da je dokaz za to hapšenje koordinatora napada u Parizu. U borbu protiv terorizma kao globalne pretnje moraju se uključiti sve zemlje, na čemu Rusija godinama insistira, kaže Knežević, koji je i dobar poznavalac Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju.

    Vojnici Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti
    © Sputnik / Maksim Blinov

    „Inicijativa postoji još od napada na Njujork 2001. godine, kada je Putin prvi ponudio pomoć Džordžu Bušu u borbi protiv globalnog terorizma. On je koordinirao sa saveznicima u centralnoj Aziji, Uzbekistanom i Kirgistanom, da se SAD koja je predvodila međunarodnu koaliciju protiv terorizma ustupi teritorija za baze. Rusija od tada nije menjala stav, nažalost, pored razmene informacija, šire saradnje nema“, kaže Knežević.

    On dodaje da na Zapadu čak nije usaglašen stav o pojmu „terorizam“, da su u mnogim zemljama teroristi često označavani kao „borci za slobodu“, do trenutka kada dejstvo preusmere na njegove zemlje. U Organizaciji Dogovora o kolektivnoj bezbednosti, u kojoj je Rusija lider, od 2008. godine postoji zajednički Centar za suprotstavljanje terorizmu i ekstremizmu.

    ODKB
    © Sputnik / Kirill Kallinikov
    Specijalci ODKB-a, posebno obučeni za borbu protiv terorista, organizovani su tako da u kratkom vremenu mogu da budu prebačeni na drugu lokaciju i odmah deluju.

    „Tu se u svakom trenutku razmenjuju obaveštajne informacija koje tretiraju moguće terorističke pretnje. Ako ukazuju na moguća dejstva u nekoj od članica, Združeni štab ODKB odmah angažuje uvek spremne snage koje su isključivo namenjene borbi protiv terorizma. To su vojnici KSBR — Kolektivnih snaga brzog razvijanja u Centralnoj Aziji i KSOR — Kolektivne snage operativnog reagovanja na celoj teritoriji ODKB-a. To su specijalci koji u kratkom vremenu mogu da budu prebačeni na veliku udaljenost, za svega nekoliko časova“, objašnjava Knežević.

    Važno je napomenuti da NATO nema snage koje liče na antiterorističke formacije ODKB-a, bar ne pod direktnom komandom. Ove snage svake godine vrše redovne, ali i vanredne protivterorističke vežbe na celoj teritoriji Organizacije. Tema je ista, borba protiv ubačenih terorističkih grupa i nelegalna trgovina narkoticima.

    ODKB još od 2004. godine intenzivno poziva NATO na saradnju, upravo na polju razmene informacija i zajedničkoj borbi protiv terorizma, ekstremizma, nelegalne trgovine narkoticima i nelegalnim migracijama. Međutim, NATO ne želi da ODKB prizna kao sebi ravnu regionalnu organizaciju, već preferira bilateralne kontakte sa državama članicama u okviru programa „Partnerstvo za mir“.

    Očigledno u zemljama EU još uvek ne postoji svest o onome o čemu Rusija neprekidno govori, da je bezbednost nedeljiva i da je poslednji momenat da se nešto zajednički preduzme protiv zla koje ne bira.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    terorizam, ODKB, Božidar Knežević, Aleksandar Gusev, Belgija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga