07:36 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Havijer Solana, Bil Klinton i Medlin Olbrajt

    Gde su, šta rade — ljudi koji su bombardovali Srbiju (foto)

    © AFP 2019 /
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    115360
    Pratite nas

    „Došlo je vreme za akciju!“, te reči Havijera Solane, u to vreme generalnog sekretara NATO–a, pre tačno sedamnaest godina označile su početak bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

    U vazdušnim napadima Alijanse, na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su bez prekida trajali 78 dana, poginulo je oko dve hiljade ljudi, među kojima je bilo i 89 dece, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri širom Srbije.

    Procene štete od bombardovanja variraju od 30 do 100 milijardi dolara.

    Na godišnjicu bombardovanja SRJ i Srbije, Sputnjik se osvrće na ključne aktere NATO agresije, njihovu ulogu pre 17 godina, ali i na to gde su i šta rade danas.

    Obeležavanje 10 godina od NATO bombardovanja
    © AFP 2019 / Andrej Isakovic

    Klinton

    Vilijam Džeferson „Bil“ Klinton — u vreme bombardovanja bio je 42. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Nakon kraha pregovora u Rambujeu, izjavio je:

    „Nema više čekanja. Prag je prekoračen. Ugroženi su američki nacionalni interesi.“

    Nakon te izjave diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo — to je bio jasan signal da sledi NATO intervencija i bombardovanje Jugoslavije.

    Predsedničku funkciju Klinton je napustio 2001. godine i posvetio se javnim nastupima i humanitarnom radu. Osnovao je fondaciju koja se bavila pitanjima kao što su prevencija AIDS–a i globalno zagrevanje.

    Iako je bio ključni čovek NATO agresije na SRJ, 2002. godine se usprotivio vojnoj akciji u Iraku, upozoravajući da će ona imati „neželjene posledice“.

    Nakon cunamija u Aziji 2004. godine, generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je Bila Klintona za šefa operacija oporavka tog područja, a nakon uragana Katrina, sa takođe bivšim američkim predsednikom Džordžom Bušem Starijim osnovao je „Buš–Klinton Katrina fond“.

    Klinton je objavio dve knjige koje su postale bestseleri — jedna od njih je autobiografija „Moj život“. Ostao je vrlo aktivan i u politici — zdušno je podržavao suprugu Hilari tokom izbora za predsedničkog kandidata američkih demokrata 2008. godine. Nakon što je Hilari izgubila od Baraka Obame, njen suprug je, kako bi se smirile strasti unutar podeljene Demokratske partije, zdušno podržao Obamu, rekavši da iz svog predsedničkog iskustva „vidi da je Obama spreman da bude lider“.

    Bil Klinton je danas angažovan i u drugom pokušaju njegove supruge da osvoji nominaciju unutar Demokratske stranke i uđe u zvaničnu trku za američkog predsednika.

    Solana

    Francisko Havijer Solana — obeležio je evropsku i zapadnu politiku tokom poslednjih nekoliko decenija, ali je ostavio dubok pečat i u novijoj srpskoj istoriji.

    Bio je generalni sekretar NATO–a od 1995. do 1999. godine — za njega kažu da je uspeo da „operativno predvodi promenu same suštine tog saveza“, koji je od odbrambene, postao agresivna vojno–politička organizacija. Lično je naredio bombardovanje SR Jugoslavije, bio je među glavnim zagovornicima jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a kumovao je i stvaranju Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

    Posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije i završetka mandata, Solana je postao generalni sekretar Zapadno–evropske unije, zatim generalni sekretar Saveta Evropske unije, a ubrzo potom, dobija i funkciju Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

    Iako je i tada, kao i u slučaju njegovog izbora za generalnog sekretara NATO–a, bilo mnogo onih koji su bili protiv njegovog imenovanja, najveću podršku pružio mu je britanski premijer Toni Bler.

    Još jedna pozicija na kojoj se nalazio bila je i mesto predsednika Evropske agencije za odbranu, pa mnogi veruju da je deset godina zapravo bio najmoćniji čovek u EU. Za njega se govorilo da je veoma vešt političar i prijatan sagovornik, a u prijatelje je ubrajao Bila i Hilari Klinton, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindžera.

    Oni koji ga poznavaju tvrde da malo spava i malo jede, a da se ne odvaja od laptopa u kojem je, kako kažu, „bilo podataka u obimu 300 knjiga“.

    Oženjen je kćerkom jednog Frankovog generala, Konsepsion Himenes, sa kojom ima sina Dijega i ćerku Vegu. 

    Britanski princ Čarls, vrhovni komadant NATO Vesli Klark i general-potpukovnik Majkl Džekson 1999. godine na prištinksom aerodromu.
    © AFP 2019 / HAZIR REKA
    Britanski princ Čarls, vrhovni komadant NATO Vesli Klark i general-potpukovnik Majkl Džekson 1999. godine na prištinksom aerodromu.

    Olbrajtova

    Medlin Korbel Olbrajt — poznata kao prva žena–američki ambasador u UN, gde je stekla reputaciju „jastreba“, odnosno zagovornika vojnih intervencija i strogih ekonomskih sankcija protiv svih „odmetničkih“ država i režima. Godine 1997. imenovana je za državnog sekretara u administraciji Bila Klintona, gde je slovila za jednog od najvećih zagovornika vojne intervencije SAD i NATO–a u sukobima na Kosovu i bombardovanja SRJ.

    Njene aktivnosti su 2012. godine postale izvor kontroverzi, kada se ispostavilo da je investiciona kompanija „Olbrajt stounbrudž grup“podnela ponudu za kupovinu „Pošte“ i „Telekomunikacija Kosova“.

    Češki predsednik Vaclav Havel joj je otvoreno nudio mesto svog naslednika nakon odlaska sa dužnosti 2002. godine, ali se Olbrajtova umesto toga posvetila svojim kompanijama. Bila je poznata kao žestoka kritičarka Bušove politike u Iraku, a na izborima 2008. godine prvo je podržavala svoju blisku prijateljicu Hilari Klinton, a potom Baraka Obamu. Danas je, opet zdušno, uz Hilari, a pored toga predaje i međunarodne odnose na diplomatskoj školi Univerziteta Džordžtaun.

    Bler

    Entoni Čarls Linton Bler — premijer Vlade Velike Britanije od 1997. do 2007. godine. Da dođe na vlast pomogla mu je i vladavina Bila Klintona, koji nije krio svoje simpatije prema Bleru. Njegov rad na rešavanju dugogodišnjeg konflikta u Severnoj Irskoj, investicije od milijardi funti u zdravstvo i obrazovanje, kao i diplomatski napori u pravcu većeg integrisanja Velike Britanije u evropsku zajednicu naroda učinili su ga najpopularnijim britanskim premijerom u istoriji.

    Bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Toni Bler
    © AFP 2019 / ADAM BUTLER / POOL
    Bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Toni Bler

    U nastojanjima da svojoj zemlji vrati status velike sile, Bleru su poslužili različiti oružani sukobi u svetu, koji su Britancima omogućili da — koristeći „humanitarni povod“ — demonstriraju vojnu silu.

    Bler je bio najvatreniji zagovornik NATO bombardovanja SR Jugoslavije, a godinu dana kasnije britanske snage su intervencijom privele kraju krvavi građanski rat u Sijera Leoneu. Bler je militantnu politiku pravdao tvrdnjom da zapadne liberalne demokratije imaju „moralnu dužnost da uspostave mir u svetu i socijalnu stabilnost unutar sopstvenih granica“.

    Nakon rata u Iraku, bio je na meti optužbi za ratne zločine, a Dezmond Tutu, Harold Pinter i Arundati Roj tražili su da mu se sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom.

    Godine 2007. Bler je podneo ostavku na mesto premijera — imenovan je za izaslanika UN, EU, SAD i Rusije za Bliski istok, a postao je i savetnik u banci „JP Morgan Čejs“. Drži predavanja širom sveta, sa tarifom od 250.000 dolara za izlaganje od 90 minuta; kažu da je 2008. godine bio najplaćeniji predavač na svetu. Osnovao je firmu Toni Bler Asosiejts“, koja se bavi savetodavnim uslugama u domenu državnih reformi, politike i ekonomije, a ima i fondaciju namenjenu deci koja se bave sportom.

    Bombardovana zgrada CK u Beogradu
    © AP Photo / Mikica Petrovic

    Klark

    Vesli Klark, danas penzionisani general američke armije, bio je vrhovni komandant NATO–a za Evropu od 1997. do 2000. godine.

    Srbi ga pamte kao glavnokomandujućeg NATO–a tokom napada na Srbiju i SRJ 1999. godine; bio je blizak Klintonu i Olbrajtovoj, a sebe je opisivao kao „NATO vojnika koji je odgovarao i Sjedinjenim Državama“. Nakon skidanja uniforme, sebi je postavio tri cilja: 1) da zaradi 40 miliona dolara i bude filantrop, 2) da postane predavač, i 3) da bude profesionalni golfer.

    Iako je u vojsci proveo 34 godine, vrlo je aktivan u politici — 2004. godine se uključio se u trku za demokratskog kandidata za predsedničke izbore, ali se ubrzo povukao iz kampanje i pružio podršku Džonu Keriju.

    Klark danas vodi politički komitet „VesPAK“, koji pruža podršku demokratskim kandidatima, u bordu je direktora kompanije „BNK Petroleum“, a takođe je i kopredsednik lobističke grupe „Grout Enerdži“.

    Od 2012. godine bio je savetnik rumunskog premijera Viktora Ponte za ekonomska i bezbednosna pitanja. Ima jednog sina i dvoje unučadi.

    Džejmi Šej

    Džejmi Patrik Šej bio je u vreme bombardovanja portparol NATO–a i čovek je kojem se pripisuje da je izmislio izraz „kolateralna šteta“. Srbi će ga pamtiti po izjavi da su žrtve bombardovanja u SRJ „cena koja se mora platiti da bi se pobedilo zlo“.

    Nakon agresije Severnoatlantske alijanse na Jugoslaviju, Šej je nastavio karijeru u NATO–u, menjajući različite pozicije. Danas je na fukciji zamenika pomoćnika generalnog sekretara za iznenadne bezbednosne izazove u Briselu.

    I nakon 1999. godine Šej je ostao dosledan izjavama da je NATO ispravno postupio tokom „kosovskog rata“.

    U februaru ove godine posetio je i Kosovo, gde je na jednom prištinskom univerzitetu primio nagradu za ljudska prava.

    Oženjen je i ima dvoje dece.    

    Portparol NATO-a Džejmi Šej
    © AFP 2019 / ROBERT VANDEN BRUGGE
    Portparol NATO-a Džejmi Šej

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    NATO bombardovanje, NATO, Džejmi Šej, Madlen Olbrajt, Havijer Solana, Bil Klinton, Vesli Klark, Toni Bler, Zapad
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga