13:51 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 561
    Pratite nas

    Tokom građanskog rata u Siriji, sirijski Kurdi su od potlačene manjine postali moćna sila i prva kopnena snaga u borbi protiv DAEŠ-a, a nedavno su objavili stvaranje federalnog regiona u zonama koje su pod njihovom kontrolom na severu Sirije, u blizini turske granice. Taj potez najveće sirijske manjine otvorio je mnoga pitanja i izazvao brojne polemike.

    Ima onih koji ocenjuju da je odluka sirijskih Kurda da proglase federalni region u Siriji jako važna jer time dobijaju istorijsku šansu da ostvare viševekovnu želju da formiraju sopstvenu državu i da time prekrajaju mapu Bliskog istoka. Prema drugima, oni samo brane svoja prava i slobode, koja su im u Siriji uskraćena. 

    Prema izjavama kurdskih lidera, to je učinjeno radi ujedinjenja različitih etničkih zajednica, zbog zajedničke borbe protiv terorističkih organizacija — DAEŠ-a i Nusra fronta i dobijanja većih prava i sloboda. Vlasti Damaska su federalizaciju regiona nazvale nezakonitom, a sirijski lider Bašar el Asad je rekao da je „Sirija premala za federalizaciju“.

    Sirijska opozicija takođe nije podržala tu inicijativu i pozvala je stanovništvo zemlje na jedinstvo. Turska i SAD su govorile o neprihvatljivosti takvih koraka. Moskva podržava tesne kontakte sa sirijskim Kurdima, koji su postali ozbiljna vojno-politička snaga, ali se obazrivo odnosi prema pitanju (samo)proglašenja kurdske autonomije.

    U Moskvi smatraju da bi o sudbini Sirije trebalo da odlučuju njeni građani, a da bi ova pitanja trebalo da budu rešena konsenzusom u okviru novog ustava Sirije, a ne jednostrano.

    Rusija takođe insistira na tome da Kurdi treba da učestvuju ne samo u pregovorima o Siriji u Ženevi, već i u svakom drugom međunarodnom formatu koji se tiče rešavanja situacije u Siriji.

    Pitanja se množe

    Šta je zapravo nateralo sirijske Kurde na stvaranje federalnog regiona? Da li je ovaj potez možda korak ka traženju veće autonomije? Koji stepen nezavisnosti i u kojim pitanjima traže sirijski Kurdi? Da li je federalizacija neka vrsta odgovora na to što sirijski Kurdi nisu pozvani da zajedno sa sirijskim vlastima i opozicijom učestvuju u međusirijskim pregovorima u Ženevi? Koji stepen nezavisnosti i u kojim pitanjima dobijaju sirijski Kurdi? Kakav uticaj će njihova odluka imati na tok mirovnih pregovora u Ženevi i na razvoj situacije u Siriji i regionu? Da li će sirijski Kurdi biti u stanju da izdrže pritiske Turske?

    Kurdi
    © AFP 2020 / DELIL SOULEIMAN

    Na ova i mnoga druga pitanja odgovore su dali arapski, kurdski i ruski eksperti na konferenciji na temu „Sirijski Kurdistan: federalizacija i političke posledice“, koja je održana na „neutralnoj teritoriji“, u MIA „Rosija sevodnja“ u Moskvi.

    Šta žele i zašto se bune sirijski Kurdi?

    Mišljenja eksperata o položaju sirijskih Kurda i stvaranju federalnog regiona se drastično razlikuju. Ruski stručnjaci se slažu u oceni da oni ne streme tome da izađu iz sastava Sirije, već su prinuđeni da u toj zemlji brane svoja prava. Prema njihovom mišljenju, oni će se zadovoljiti jednakim pravima i slobodama kao što ih ima većinska arapska populacija u Siriji, proporcionalnim predstavljanjem u posleratnim institucijama i tzv. kulturnom autonomijom.

    Prema drugima, arapskim i sirijskim stručnjacima, prava Kurda u Siriji uopšte nisu ugrožena.

    Neki eksperti su konstatovali da su sirijski Kurdi, kojih ima više od dva i po miliona u toj zemlji, bili „marginalizovani od strane zvaničnog Damaska“.

    „Naravno, oni su prvom prilikom ustali protiv svojih tlačitelja“, smatra Radvan Badni, predsednik Instituta za medije i političku analizu iz Erbila, Iračkog Kurdistana.

    Prema njegovom mišljenju, odluka o federalizaciji je veoma važna i sudbonosna.

    „Nažalost, tri pokušaja predsednika Iračkog Kurdistana Masuda Barzanija da objedini Kurde nisu dala ozbiljnije rezultate“, dodao je Badni.

    Ruski analitičar, specijalista za Kurdistan, Stanislav Ivanov smatra da je „iračke Kurde od genocida spasilo samo to što su na vreme objavili autonomiju“.

    „Kurdi govore o tome da su oni spremni da sarađuju sa svim predstavnicima vlastima u Damasku, ukoliko oni uzmu u obzir njihova prava. Ali do sada, ni Asad ni opozicija nisu pokazali volju za to. To je i podstaklo Kurde na ovakve poteze“, ocenio je Ivanov.

    On je upozorio da se kurdski problem mora hitno rešiti, jer bi u suprotnom to mogao biti „glavni faktor nestabilnosti na celom Bliskom istoku“.

    „Kurdi su objavili o svojoj federalizaciji, ali ne zbog dobrog života… Ovde postoje problemi razdvojenih porodica, plemena i nacija. Kada su kolonisti delili granice Sirije i okolnih zemalja, oni su u potpunosti ignorisali interese kurdskog naroda. Delovi zemlje u kojima su živeli Kurdi bili su najnerazvijeniji… Nisu im dozvoljavali da se razvijaju, zabranjivali su njihov jezik. Kurde su pretvorili u građane drugog reda“, rekao je Ivanov.

    Izlaganje ruskog eksperta izazvalo je veoma oštru reakciju sirijskih i arapskih stručnjaka. Sa njihove tačke gledišta, Damask nikada nije ugnjetavao Kurde.“

    „Kurdi su imali svoje deputate i ministre. O kakvom se ovde ugnjetavanju može govoriti?!“, burno su negodovali Arapi.

    Predsednik Ruskog društva solidarnosti i saradnje sa kurdskim narodom Jurij Nabijev je pokazao Deklaraciju o proglašenju federacije sirijskih Kurda, ističući da se u njoj nijednom rečju ne spominje „Kurdistan“, niti „Kurdi“. 

    Sudbina Sirije

    Stvaranjem novog regiona mogao bi da započne proces razbijanja Sirije, smatraju neki eksperti. Po drugima, to će spasiti Siriju.

    „Ako govorimo o sirijskim Kurdima, gde oni mogu da idu? S jedne strane je neprijateljska Turska, a s druge neprijateljski DAEŠ. Oni fizički nemaju gde da odu“, istakao je Ivanov.

    Nabijev je podsetio da „apsolutna većina država u svetu živi u okviru federalnog uređenja“. 

    Faktički, prema rečima Ivanova, Sirija je već podeljena u nekoliko enklava. Ekspert je ukazao na očiglednu činjenicu: unutar sadašnje Sirija postoji teritorija DAEŠ-a, islamske opozicije i drugih.

    Eksperti su se ipak, slažu u jednome — da bi pitanje budućnosti Sirije trebalo rešavati diplomatskim putem i zajedničkom borbom protiv DAEŠ-a.

    „Nažalost, podrška civilizovanog sveta se pokazala nedovoljnom. Pod pritiskom Turske, mnoge zemlje sveta oslabile su podršku sirijskim Kurdima. Upravo pod pritiskom Turske Kurdi su ostali van igre na važnoj konferenciji Ženeva — 3. Možemo sa sigurnošću reći da kurdska federacija u Siriji ne bi trebalo da stvara probleme za Arape“, zaključio je Badni.

    Nova runda međusirijskih pregovora počeće u Ženevi najverovatnije 9. aprila. Rusija, SAD i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stafan de Mistura zalažu se za to da na njima učestvuju i predstavnici sirijskih Kurda.

    Kurdi sa zastavom Kurdistana
    © AFP 2020 / DELIL SOULEIMAN

    Šta kažu sirijski Kurdi

    Osnivački Savet samoproglašenog demokratskog federativnog sistema Rožave na severu Sirije posle zasedanja održanog 16. i 17. marta objavio je svoje glavne odluke.

    „Buduća Sirija će biti za sve Sirijce, a to će biti ostvareno kroz federativni demokratski sistem“, izjavio je predstavnik tog saveta Mansur el Salum.

    On je posebno naglasio da se svi komiteti i dokumenti koje bude formirao savet oslanjaju na Deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

    Savet je kao osnovu „federativnog demokratskog sistema“ naveo pravo žena na slobodu.

    Prema zamisli osnivača, „federacija“ treba da ujedini opštine i njihove vojne formacije radi suprotstavljanja teroristima DAEŠ-a i Nusra fronta.

    Predstavnik sirijskog Kurdistana u Moskvi Rodi Osman ranije je izjavio da „sirijski Kurdi ne teže ka formiranju sopstvene države“, kao i da je cilj formiranja federalnog regiona u Siriji zaštita prava Kurda i drugih naroda.

    On je dodao da će sirijski Kurdi nastaviti da upravljaju federalnim regionom iako sirijske vlasti i svetska zajednica to ne priznaju.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Sputnjik intervju, država, Nusra front, DAEŠ, Kurdistan, Irak, Sirija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga