17:35 21 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Zastava NATO

    Kome se NATO isplati

    © AFP 2019 / FERENC ISZA
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    7483

    NATO nije ekonomski isplativ za druge zemlje i one, iako deklarativno pristaju na izdvajanje dva odsto BDP-a za tu alijansu, to praktično ne rade, tako da je jasno da nevoljno slede taj put.

    Nijedan pravni ugovor ne obavezuje Ameriku da stacionira svoje trupe u inostranstvu, ali smo svedoci da su američke trupe toliko dugo rasprostranjene širom Evrope da njihovo prisustvo mnogi doživljavaju kao normalno.

    NATO je zastareo, potrebna mu je reorganizacija, ekonomski je neodrživ za Ameriku, rekao je republikanski kandidat za predsednika Amerike Donald Tramp. Iako je ova izjava data tokom izborne kampanje, po rečima dekana Fakulteta za bezbednost i diplomatiju Violete Talović, Tramp je svakako njome napravio pravu revoluciju. Filip Rodić, odličan poznavalaca vojne doktrine, kaže da je Tramp samo podsetio na ono o čemu se odavno govori.

    Izborna retorika ili ne, stara priča ili ne, pitanje je tu — da li je NATO ekonomski održiv i potreban svetu u okvirima u kojima sada funkcioniše? 

    Talovićeva podseća da je NATO imperijalni instrument za ostvarivanje pre svega američkih interesa.

    „Tramp trenutno važi za proruskog kandidata, iako to nije, ali u ovoj kvalifikaciji se ističe njegova potvrđena izjava o uspostavljanju čvršće saradnje sa Kremljom. Dakle, može se naslutiti i otvaranje niza pitanja funkcionisanja i preispitivanja dalje sudbine NATO-a“, veruje ona. 

    Rodić u isto vreme podseća da je spoljna politika SAD i njihova uloga u svetu u poslednje vreme dovedena u pitanje, jer je njihov položaj uzdrman usponom drugih država i početkom stvaranja multipolarnog sveta.

    „To se naravno odražava i na sadašnju predsedničku kampanju, u kojoj je to postalo jedna od centralnih tema. Samim tim je i NATO postao tema diskusije, tako da se vodeći kandidati suprotstavljaju po tom pitanju. Ova kampanja po prvi put u Americi pokazuje dva zaista različita sveta. Jedan je Hilari Klinton, dok drugi predstavlja Donald Tramp“, objašnjava on, dodajući da je demokratski kandidat Hilari Klinton nedavno izjavila da je NATO jedna od najboljih investicija Amerike, i da bi, ako Trampu uspe da izoluje Ameriku, to bio poklon Kremlju, što bi Ameriku i svet učinilo manje bezbednim.

    Pripadnici specijalnih jedinica Rusije
    © Sputnik / Andreй Aleksandrov

    Rodić napominje da Tramp na to gleda iz svog američkog izolacionističkog ugla, pri čemu on veruje da Amerika nepravedno i neproporcijalno doprinosi NATO-u.

    „O tome govore i podaci. Vojni budžet SAD predstavlja polovinu vojnog budžeta svih država sveta zajedno, negde oko 700-800 milijardi dolara. Američko direktno finansiranje NATO-a 2010. godine iznosilo je oko 700 miliona dolara. Druge zemlje ne uspevaju da dostignu ni onaj minimum od dva odsto bruto domaćeg proizvoda koji im Vašington traži. Taj standard zadovoljavaju samo Velika Britanija, Grčka, Poljska i Estonija. S tim što treba izdvojiti Grčku, jer ona svoj vojni budžet drži relativno visoko zbog pretnji koje ima od Turske. Dakle, Trampov pristup ovome je američki izolacionistički i sebičan jer polazi od interesa Amerike, što je i normalno“, kaže Rodić.

    On, međutim, kaže da iz našeg ugla to izgleda svim drugačije jer se, kako tvrdi, Amerika se nametnula NATO-u i NATO završava američke poslove, pa je sasvim normalno da Amerika tome najviše i doprinosi.

    „NATO je dodatna vojska Amerike, kao što je i rimska imperija imala svoje legije i pridružene snage. Po tom sistemu radi i NATO. NATO nije ekonomski isplativ za druge zemlje i one, iako deklarativno pristaju da izdvajaju dva odsto za NATO, to praktično ne rade, jer iz godine u godinu sve manje uspevaju da dostignu taj procenat. Tako da je jasno da nevoljno slede taj put“, objašnjava on.

    Prema njegovim rečima, ovo bi mogao da bude znak da će članice NATO-a u jednom momentu zaista pokrenuti pitanje reorganizacije alijanse.

    „Za to ima više naznaka. Već se duže vreme govori o emancipaciji Evrope u odnosu na Ameriku, što se dešava na civilnom i političkom planu, i to se oslikava u jačanju evroskeptičnih i antiatlantističkih stranaka. S druge strane, postoji opasnost i od formiranja snaga EU koje bi bile odvojene od NATO-a i koje bi predstavljale pokušaj emancipacije Evrope u odnosu na Ameriku i na vojnom planu. Koliko god oni ulagali novca u NATO, nisu uspeli da sprovedu svoje deklarisane ciljeve. Koliko je finansijski isplativ NATO, može se videti na njihovim intervencijama. Sve njihove operacije su bile jako skupe, na njih su se trošile milijarde dolara, a ni u jednom slučaju nisu uspeli da ostvare svoj deklarativni cilj. S druge strane, ruska intervencija u Siriji je prva od kraja Hladnog rata, u njoj je upotrebljeno oko pet odsto ruskog ratnog vazduhoplovstva sa znatno većim efektom nego što je do sada NATO uradio. Pokazalo se da ako se reaguje na pravi način i sa odgovarajućim snagama na terenu, vojna intervencija može da bude znatno jeftinija od onoga što radi NATO“, objašnjava Rodić. 

    Talovićeva dodaje da se uloga NATO-a u vojno-bezbednosnoj sferi u svetu i dalje koristi da bi se opravdalo držanje američkih trupa u Evropi.

    „Mi znamo da nijedan pravni ugovor ne obavezuje Ameriku da stacionira svoje vojne snage u inostranstvu, ali svedoci smo da su američke trupe toliko dugo širom Evrope da njihovo prisustvo mnogi doživljavaju kao normalno. Podaci kojima raspolažem upućuju da 60 odsto vojnih izdataka Amerike odlazi na odbranu Evrope, od čega 45 procenta svojih prekookeanskih trupa drže u Evropi. U tom smislu, ako se dobro može razumeti ova Trampova izjava, više ne postoje uslovi za dalju dominaciju Amerike u  bezbednosnim aranžmanima Evrope i očito da on kao neko ko dolazi iz biznis lobija u prvi plan iznosi troškove i u njima traži opravdanje za učešće u NATO alijansi“, ističe Talovićeva.

    Velika zastava EU u Barseloni
    © AP Photo / Manu Fernandez

    Naša sagovornica takođe podseća da su proširenje i legalizacija NATO-a na Balkan i na tle Evroazije i Srednjeg istoka, a posebno NATO agresija nad Srbijom 1999. godine, na neki način pokazale taj unilateralni geopolitički i vojno-strateški interes Amerike da se NATO kao supersila globalizuje i prihvati kao novi i najbolje pronađeni sistem bezbednosti za Evropu i svet.

    „Naravno, vremena su se promenila. On i dalje pokazuje pretenzije jednog prirodnog vojnog prisustva i njegovog ostanka, prvenstveno kao zaštitnika interesa Amerike kao dominantne svetske supersile, pre svega u Evropi i evropskim bezbednosnim poslovima. Ali ne treba zanemariti ni činjenicu da je NATO oduvek bio instrument te bezbednosne dominacije nad Evropom i instrument opstanka Amerike u svetu“, zaključuje ona.

    Tagovi:
    vojni budžet, Republikanci, vojni savez, NATO, Donald Tramp, Amerika, Balkan, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga