19:45 05 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kanadski vojnici pripadnici plavih šlemova u Bosni 1993. godine

    Sulejman sa plavim šlemovima kafu piti neće

    © AFP 2019 / PASCAL GUYOT
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4385
    Pratite nas

    Da bi akcija kakva je poziv plavim šlemovima u Sandžak mogla da bude pokrenuta u Savetu bezbednosti, potrebna je inicijativa neke države-članice ili grupe država-članica. Zaštita suverenih članica UN je apsolutna, pa se ništa ne može preduzimati bez saglasnosti i saradnje Srbije.

    Ujedinjene nacije su organizacija država, suverenih članica koje pored ostalih prava imaju i pravo glasa i pravo preduzimanja određenih inicijativa. Drugi subjekti ili delovi pojedinih država ili političkih organizacija, nemaju mogućnost da pokrenu neki proces ili postupak rasprave u telima UN. Njihova obraćanja imaju najviše karakter informacije i završavaju u korpi za otpatke, tvrdi za Sputnjik Vladislav Jovanović, bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u UN.

    Dakle, slična sudbina čeka i zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća, na čijem je čelu Sulejman Ugljanin, a u kojem se traži od Saveta bezbednosti UN da „bez odlaganja“ u Sandžaku obezbedi prisustvo međunarodnih snaga za sprečavanje konflikata, kao i da preduzme druge preventivne mere u cilju zaštite bošnjačkog naroda u severnom delu Sandžaka „koji se nalazi pod upravom Srbije“.

    Puste želje u vazduhu

    Da bi ovakva akcija mogla da bude pokrenuta u SB UN, tvrdi diplomata Jovanović, potrebna je inicijativa neke države-članice ili grupe država-članica. Pojedine političke partije, pokreti, organizacije, oblasti i provincije, mogu imati svoje razloge, želje i priželjkivanja da se njihove inicijative nađu na stolu SB UN — ali to nema šanse da prođe.

    „U konkretnom slučaju, na teritoriji Raške ili Sandžaka — kako to vole da kažu, ne postoji nikakvo ugrožavanje mira i bezbednosti. Prosto, ne postoji ni formalni ni faktički razlog zašto bi neko drugi, pogotovu SB, mogao da bude zainteresovan za razmatranje takvog pitanja“, jasan je Jovanović.

    S druge strane, čak i ako bi postojao razlog ugroženog mira i bezbednosti, kako kaže Jovanović, bila bi potrebna saradnja i saglasnost matične zemlje, članice UN. Naime, eventualni raspored snaga UN se ne čini sa ciljem da se te snage izlože bilo kakvom bezbednosnom riziku, nego da se one osiguraju od svakog rizika kako bi mogle u miru da obavljaju svoju funkciju. Pa je zato veoma važno da i matična zemlja bude uključena u postizanje takve saglasnosti.

    „Mi smo svojevremeno imali pitanje sukoba na Kosovu i Metohiji zbog aktivnosti terorističke OVK. Bilo je velikih teškoća i problema da Kontakt grupa — neformalna grupa država — pokrene inicijativu za razgovor o toj temi u SB UN. To je vrlo, vrlo teško išlo, jer je u pitanju nešto što je od vitalnog interesa za jednu zemlju članicu SB UN“, podseća Vladislav Jovanović, za Sputnjik. 

    Pritom je to privlačilo pažnju jer je došlo do vojnog sukobljavanja u delu jedne države-članice UN. Međutim, precizira Jovanović, u slučaju inicijative gospodina Ugljanina nema ništa slično. To čak ne može ni da privuče pažnju neke članice SB, jer je u pitanju samo ispisivanje u vazduhu jedne želje. Ta želja ne odgovara stvarnosti na terenu, niti postoji bilo kakav razlog da bi neka država-članica mogla da pokaže interes za takvu inicijativu.

    Sulejman nema kome da piše

    Pored poziva plavim šlemovima, Bošnjačko nacionalno veće je zatražilo od OEBS-a, Evropske unije i Saveta Evrope da uspostavi posebne misije u ovom delu Srbije, kako je saopštilo, radi zaštite Bošnjaka.

    Međutim, diplomata Jovanović tvrdi da i Savet Evrope i Evropska unija i OEBS imaju saradnju sa državama-članicama. OEBS su stvorile suverene države Evrope i Severne Amerike, a ne pojedine političke organizacije u bilo kojoj zemlji-članici.

    Slično je i sa Evropskom unijom, koja će, prema mišljenju Vladislava Jovanovića, u okviru pregovaračkih poglavlja sa Srbijom razgovarati i o pravima pripadnika nacionalnih manjina u raznim oblastima. Ukoliko ta prava dostižu željeni stepen, to će biti prihvaćeno bez primedbi, ako ne dostižu, onda će tražiti da se ona na neki način poprave.

    „Prema tome, pojedinci i pojedine partije mogu da pokreću inicijative prema tim organizacijama, ali će one da razgovaraju sa vladama države, a ne sa pojedincima, i tražiće da se to ispita“, zaključuje Jovanović.
    On ističe da je to uobičajena praksa i da nema mogućnosti direktnog intervenisanja ni Evropske unije ni OEBS-a bez kontakta i saglasnosti sa Vladom Srbije.

    Ujedinjene nacije nisu u korespondenciji sa organizacijama kao što je Bošnjačko nacionalno veće i, kako pojašnjava Vladislav Jovanović, ne saobraćaju sa njima već saobraćaju sa vladama zemalja-članica. Dakle, ako BNV svoje zahteve ne dostavi posredstvom neke druge države-članice UN, džabe su pisali pisma. Ako su ih uopšte i pisali.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Slično:

    Ugljanin traži „Pravdu za Sandžak“
    Ugljanin govori što Bakir misli?
    Ugljanin: Skupština da usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrenici
    Ugljanin „pali“ Sandžak
    Zaštita za Bošnjake u Raškoj oblasti od Ugljaninove ambicije
    Autonomija Sandžaka — prazna priča ili nova „pretnja“
    Ugljanin preti Srbiji NATO-om
    Tagovi:
    Savet Evrope, Sulejman Ugljanin, Ujedinjene nacije, Bošnjaci, OVK, OEBS, Evropska unija, Raška oblast, Sandžak, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga