02:04 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Plaćanje poreza-ilustracija

    Mora da se umre i da se plati porez

    © Foto : Pixabay
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 131
    Pratite nas

    Panama već dugi niz godina važi za zemlju u kojoj neko ko želi da sakrije novac može da ga uloži u tamošnje banke. One ne daju informacije o svojim klijentima, čak ni kada to od njih traži Interpol.

    Ofšor kompanije su kompanije koje rade van zakonskog režima svoje zemlje.

    Ekonomista Mahmud Bušatlija objašnjava da je važno da shvatimo da zemlje u razvoju imaju drugačiji pogled na ofšor kompanije u odnosu na Zapad, jer tamo niko ne beži od toga da osnuje takvu vrstu firme ali teži da prvo razvije delatnost u svojoj zemlji. Kada to postane velika firma, onda vlasnik želi da zaštiti njene interese, odnosno ne želi da plaća ceo porez u svojoj zemlji. Zbog toga otvara ofšor kompaniju, koja mu služi za izvlačenje novca, ali sa planom da se vrati u zemlju iz koje je vlasnik.

    Bušatlija, međutim, naglašava da novac izađe po raznim osnovama van režima ekonomije iz zemlje iz koje je vlasnik, koji tamo ne plati porez, ali se on sutra vrati kao svež investicioni novac. Zapadne zemlje se uglavnom uspešno bore protiv ofšor poslovanja, naročito sada, u kriznim periodima, tako što pojačavaju kontrolu tokova novca.

    Transakcije, kako objašnjava, nisu anonimne, već su samo nedostupne javnosti. Oni koji moraju da vode brigu o ispravnosti tokova novca jesu poreski organi i svuda u razvijenom svetu ljudi se više boje poreske policije nego kriminalne policije.

    Čak je i slavnom Al Kaponeu glave došla poreska, a ne kriminalna policija. Jedina izvesnost su smrt i porez. Dakle, sigurno ćete umreti i sigurno ćete platiti porez, ako to ne uradite — idete u zatvor.

    Bušatlija smatra da je afera „Panamski papiri“ plasirana samo da bi se „prodrmali“ neki ljudi, a tu prevashodno misli na ruskog predsednika Vladimira Putina, čemu su „kumovali“ nesređeni odnosi Amerike i Rusije. On kaže da je problem onih koji su plasirali aferu to što nisu mogli da izdvoje samo jednog političara, jer kada su počeli da kopaju po papirima onda su naleteli i na sve ostale.

    Što se tiče obima nezakonitih transfera, u ovom slučaju panamskom, onda je to besmisleno malo u odnosu na kompletno ofšor poslovanje. S druge strane, Bušatlija ističe da je veliko pitanje da li je uopšte nezakonito to što su oni radili, jer u svakoj zemlji postoje modaliteti po kojima taj novac „hoda“.

    Ekonomista naglašava da treba sprovesti ozbiljnu istragu da li je neko zloupotrebljavao ofšor kompanije ili je to bilo pitanje redovnog poslovanja.

    „Istraga zavisi od političke volje, dakle nikada se ne zna kada će se završiti. Ljudi koji se u njoj pominju su u vrhu pojedinih država, a nije nemoguće da jedino oni mogu da utiču na politiku“, kaže Bušatlija.

    Tatjana Poloskova, šef redakcije za Latinsku Ameriku ruske informativne agencije Regnum, kaže da svoje blagostanje panamske banke grade pranjem novca. Donedavno se Panama nalazila u takozvanoj sivoj ofšor zoni, ali faktički, u praksi, do kraja ta siva zona nije ukinuta i zato novac u panamske banke još uvek stiže iz Evrope, SAD, Kine i Rusije.

    Ona postavlja pitanje koliko su realne optužbe koje su plasirali zapadni mediji? Kao neko ko je pratio rad panamskih banaka, Posloskova tvrdi da banke u toj zemlji ne daju informacije o svojim klijentima, čak ni kada to od njih traži Interpol.

    „Za mene ostaje zagonetka kako su ti novinari dobili podatke. Naravno, može se pretpostaviti da je neko bio potkupljen kako bi im pomogao. Ali, teško da se tako nešto desilo, jer je u panamskim bankama nemoguće dobiti informaciju o klijentima“, kaže Poloskova.

    Panama je već dugi niz godina na glasu kao zemlja u kojoj neko ko želi dobro da sakrije novac, onda bi trebalo da ga uloži u panamsku banku. Poloskova naglašava da se radi o tome da ako i postoje neki računi, teško da bi i za veliki novac banka dala informaciju, jer su upravo banke osnov blagostanja u državi.

    „Panama prolazi kroz još jedan građevinski bum. Upravo je rekonstruisala svoj kanal, i svakako je država koja ne bi sekla granu na kojoj sedi. Ako ja, na primer, želim da otvorim račun u panamskoj banci, ne moram da lično potpišem sva dokumenta, kao što je to slučaj, na primer, u Evropi. Dovoljno je da unajmim advokata, a ta usluga košta 800 dolara, koji će za mene otvoriti račun. Svoja dokumenta, ime, broj pasoša, uopšte ne moram da dostavim. Da li sam lično otvorila račun na svoje ime ili je to neko za mene učinio, nemoguće je proveriti. Zato ove informacije da se računi vode na Si Đinpinga, Kamerona ili Putina može da širi neko ko se ne razume u rad panamskih banaka. Cela priča je pripremljena za naivne“, kaže Poloskova za Sputnjik

    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Ona smatra da je afera „Panamski papiri“ sračunata za kompromitovanje ruskog lidera, ali kad se radi o ozbiljnosti onih koji to rade — onda mu želi da ga svaki dan takvi kompromituju.

    Svako ko se razume u rad panamskih banaka reći će vam da takve informacije niko nije mogao dati, a kao drugo, čak i da su i bili otvoreni računi na ime pomenutih ljudi, gde su garancije da su to zaista oni? Da se radi o računima u švajcarskim bankama, onda bi to bila druga stvar. A, ovako, cela priča i situacija je prilično sumnjiva, zaključuje Poloskova i dodaje da nisu svi ruski političari bezgrešni, da ima svega, ali da sumnja u istinitost priče sa aferom „Panamski papiri“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    ofšor, pranje novca, banke, ekonomija, Tatjana Poloskova, Mahmud Bušatlija, Vladimir Putin, Panama, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga