10:21 10 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ruševine neposredno nakon napada 11. septembra

    Da li Ameriku zanima istina o 11. septembru

    © Flickr / Cliff
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    2212
    Pratite nas

    Zahtev niza američkih političara da se do kraja otkrije izveštaj parlamentarne istrage o terorističkom napadu na SAD u septembru 2001. godine, obična je predizborna intriga, smatraju eksperti.

    Njujorška senatorka Kirsten Džilibrand i bivši senator Bob Grem pozvali su američkog predsednika Baraka Obamu da otkrije poverljivi deo izveštaja o terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine, saopštio je britanski list „Independent“. 

    Izveštaj koji je pripremila komisija Kongresa SAD objavljen je 2003. godine. Dvadeset osam od 800 stranica dokumenta je poverljivo. Jedan od šefova komisije, zadužen za pripremu izveštaja, bio je senator iz države Florida Bob Grem, koji je u intervjuu televizijskom kanalu Si-Bi-Es njuz izjavio da poverljivi deo izveštaja sadrži svedočanstva o umešanosti Saudijske Arabije u terorističke napade u Njujorku i Vašingtonu. 

    Prema izveštaju, u napade su bili umešani vlasti te zemlje, imućni građani i dobrotvorne fondacije. To su potvrdili i drugi parlamentarci – kongresmen Tim Remer i bivši senator Bob Keri. U Rijadu su ova saopštenja nazvali „kompilacijom mitova“. 

    Teroristi su 11. septembra 2001. oteli četiri putnička aviona pretvorivši ih u oružje. Dva aviona su udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći avion je krenuo prema zgradi Pentagona kod Vašingtona, a četvrti je pao u polju u državi Pensilvanija. 

    Poginulo je 2.977 ljudi, a još 24 je nestalo bez traga. Prema zvaničnoj verziji, za ove napade je odgovorna teroristička organizacija Al Kaida. 

    Klupko predizbornih spletki

    Pažnju zaokupljaju najmanje dva pitanja. Kao prvo, političari su istupili sa svojim zahtevom nedelju dana uoči posete Baraka Obame Rijadu, zakazane za 21. april. 

    Prema rečima Kirsten Džilibrand, otkrivanje dokumenata bilo bi korisno pre puta predsednika na Bliski istok, jer bi u tom slučaju „mogao da razmotri s rukovodstvom Saudijske Arabijom, pitanja koja se postavljaju u izveštaju“. 

    Kao drugo, i ona i bivši senator Bob Grem nisu oponenti nego politički saveznici Obame: oboje pripadaju demokratskom taboru. 

    „To je obično klupko predizbornih spletki. Verovatno političari demokrate na ovaj način pokušavaju da podiđu glavnom kandidatu svoje partije Hilari Klinton. Ipak, odnosi SAD sa Saudijskom Arabijom, uključujući događaje od 11. septembra, izuzetno su osetljiva i složena materija, čije je korišćenje u propagandne svrhe prilično opasno. Nažalost, u Kongresu SAD, kao i u svakom parlamentu, uvek mogu da se nađu političari skloni populizmu“, smatra rukovodilac Centra za analizu bliskoistočnih sukoba na Institutu za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka i umetnosti Aleksandar Šumilin. 

    Iako je 16 od 19 terorista koji su učestvovalo u napadima 11. septembra bili došljaci iz Saudijske Arabije, umešanost zvaničnog Rijada, a posebno kraljevske porodice, u ove događaje, zvanično nije dokazana. „Nije reč o tome da se najzad otkriju svi detalji onoga što se dogodilo pre 15 godina, nego samo o tome kako da se ’kako treba‘ dobiju izbori, da se omogući pobeda potrebnom kandidatu. Iako je zahtev senatorke i bivšeg senatora upućen Obami, on je usmeren na republikance, čiji je predsednik Džordž Buš Mlađi bio na vlasti kada su se dogodili ovi teroristički napadi. I to je samo još jedan povod da se birači podsete na to ko je odgovoran za ovu tragediju“, smatra rukovodilac Centra za vojno prognoziranje Anatolij Ciganok. 

    Bezbednost ili partijska solidarnost?

    U Beloj kući priznaju da je neophodna veća transparentnost u objavljivanju zaključaka parlamentarne komisije koja istražuje događaje od 11. septembra, pri čemu ukazuju i na to da je potrebno „zaštititi poverljive podatke koji su od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost“. 

    Predizborne intrige i težnja ne samo da se „razveje magla“ oko događaja od pre 15 godina, nego i da se na neki način procene posledice američke politike u bliskoistočnom regionu poslednjih godina – sve je to u igri istovremeno, smatra predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov. 

    „Poziv Baraku Obami da osvetli ulogu Saudijske Arabije u organizovanju i ostvarivanju terorističkih napada 11. septembra 2001. godine jeste udar ne samo na njega nego i na Hilari Klinton, koja je kao državni sekretar SAD aktivno podržavala ’arapsko proleće‘. Ipak, produbljivanje tematike savremenog terorizma neizbežno vodi traganju za odgovorima na pitanja o prirodi porekla samih terorističkih organizacija, takvih kao što su Al Kaida i DAEŠ, o tome ko je učestvovao u njihovom stvaranju, pripremi, finansiranju. Pre ili kasnije na njih će ipak morati da se odgovori. I sada nastupa momenat kada pitanja bezbednosti postaju važnija od obične partijske solidarnosti“, navodi politikolog. 

    Prema rečima Dmitrija Abzalova, planirani put Obame na Bliski istok ima ne samo oproštajni karakter nego mu je cilj da obnovi i autoritet i uticaj Amerike u regionu. 

    Barak Obama je 14. aprila obećao da će tokom narednih 60 dana doneti odluku o objavljivanju poverljivog dela izveštaja o istraživanju terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. 


    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    predizborna trka, 11. septembar 2001, teroristički napad, Kongres SAD, DAEŠ, Al Kaida, Bela kuća, Hilari Klinton, Barak Obama, Saudijska Arabija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga